Pregled berze - kraj nedelje u crvenom, Buffetove mudrosti i potonuće kripta

Američki predsednik Donald Trump je protekle nedelje carinskim pretnjama prema saveznicima oborio berzanske indekse. Izjavio je da će carine od 25 odsto na uvoz iz Kanade i Meksika stupiti na snagu 4. marta. Trump je najpre uveo carine 3. februara, ali ih je, zatim, odložio do početka marta zbog mera koje su najavili u Meksiku i Kanadi. Izjavio je nakon toga i to da će uvesti dodatne carine od 10 odsto na kineski uvoze, preneo je Bloomberg.

Vest je izazvala pad vrednosti akcija. Indeks S&P 500, koji uključuje 500 najvećih američkih kompanija, izgubio je 1,59 odsto vrednosti. Nalazio se u crvenom tokom poslednje nedelje, kao i meseca, i trenutno je na najnižem nivou od 15. januara. Tehnološki indeks Nasdaq zabeležio je još veći pad, jer je u četvrtak izgubio 2,78 odsto svoje vrednosti.

Za tehnološki indeks i S&P 500 to je najslabija nedelja od septembra 2024. godine, izvestio je CNBC. Najmanji pad beleži industrijski indeks Dow Jones, koji je dan završio 0,45 odsto niže od referentne vrednosti. "Tržište, koje je prethodno smanjilo svoju osetljivost na najave carina, primoralo je investitore da preispitaju svoj stav", rekao je za Reuters Chris Weston, šef sektora za istraživanje u kompaniji Pepperstone.

 

Bloomberg Adria

 

U crvenom su bile i berze u Aziji. Na berzama od Sidneja do Mumbaja indeksi su padali, prvenstveno zbog zabrinutosti oko Trumpove najave carina, piše Bloomberg. Japanski indeks 225 najvažnijih kompanija - Nikei 225 - izgubio je 2,88 odsto, dok je tokijski indeks Topix izgubio 1,98 odsto. Na pad japanskih akcija dodatno je uticao ojačani jen. Južnokorejski indeks Kospi je na otvaranju izgubio 3,2 odsto, dok je do kraja dana zabeležio ukupan pad od 3,39 odsto.

 

 

Hongkonški indeks Hang Seng izgubio je 3,28 odsto, dok je kineski indeks CSI 300 izgubio 1,97 odsto. Terminski ugovori evropskih akcija ukazivali su na pad od jedan odsto. Na valutnim tržištima nastavljen je rast američkog dolara, dok su kanadski dolar, meksički pezos i kineski juan gubili vrednost.

Vrednosti obveznica su na azijskim berzama rasle. Prinos na desetogodišnje američke obveznice pao je na 4,24 odsto, što je najviši nivo od decembra. Trumpova najava dodatnih carina na kineski uvoz povećava rizik da će Peking odgovoriti kontramerama i pojačati tenzije između dve najveće ekonomije sveta.

 

Pad vrednosti kriptovaluta

Protekla nedelja je takođe bila veoma nestabilna na kripto-tržištima. Nakon pada cena koji je obeležio početak nedelje, nedelja je donela nagli skok za neke tokene. Na primer, u petak je najveća i najstarija kriptovaluta, bitcoin, porasla za 8,8 odsto i kretala se na oko 78.500 dolara. To znači da je bitcoin pao za četvrtinu sa svoje rekordne vrednosti od 109.000 dolara (izgubio je 20 odsto vrednosti samo u februaru).

Tržište se polako približava "kapitulaciji", kada će i poslednji trgovci sa prekomernim finansijskim leveridžom biti prirodno eliminisani sa tržišta, okončavajući tako pritisak prodaje, komentariše analitičar Tilen Šarlah. Prema mišljenju analitičara Ilirike Domna Kregara, trenutna dešavanja na tržištu kriptovaluta povezana su sa odnosom investitora prema rizičnim ulaganjima.

 

 

Onda je došla nedelja. Do kraja dana, oko 23 sata, bitcoin je dobio desetinu svoje vrednosti (za 24 sata) - na skoro 94.000 dolara. Kripto valuta ethereum je u petak porasla za 10 odsto, krećući se na oko 2.100 dolara. U nedelju uveče, vrednost je bila oko 2.530 dolara (+14,40 odsto u poslednja 24 sata).

Šta se dogodilo? Donald Trump. Izvršnom naredbom, američki predsednik je najavio uspostavljanje strateških kripto-rezervi, koje će uključivati tokene XRP, solana (SOL) i cardano (ADA). To se, naravno, odrazilo na vrednosti tih tokena: do kraja dana, ADA token je porastao za skoro 60 odsto na 1,05 dolara, SOL je bio skuplji za 23 odsto (token košta oko 175 dolara), dok je XRP porastao za više od 32 odsto na 2,90 dolara.

Bloomberg

 

Šta je Warren Buffet napisao u godišnjem pismu akcionarima

Pre nešto više od nedelju dana objavljeno je dugo očekivano godišnje pismo legendarnog američkog investitora Warrena Buffetta akcionarima njegove kompanije Berkshire Hathaway. Objavljeno je zajedno sa poslovnim rezultatima kompanije u poslednjem kvartalu.

Pre objavljivanja Buffetovog pisma, pojavile su se nedoumice oko gomilanja gotovine Berkshire Hathawaya. Novčane rezerve kompanije rastu već deseti kvartal zaredom i iznose rekordne 334,2 milijarde dolara. Poređenja radi, navodimo da su novčane rezerve kompanije krajem 2023. godine iznosile 163,3 milijarde dolara.

Buffet je u svojoj poruci u subotu izrazio nedoumice i podsetio investitore da većina novca kompanije ostaje investirana u akcije, kako javne, tako i privatne, i da se to neće promeniti. "Berkshire nikada neće dati prednost posedovanju gotovinskih ekvivalenata nad vlasništvom u dobrim kompanijama", napisao je legendarni investitor. To ukazuje da je Buffet prošle godine imao poteškoća u pronalaženju akcija sa atraktivnim cenama, piše Yahoo Finance.

Kompanija Berkshire je već drugi kvartal zaredom odbila otkup sopstvenih akcija, što je nagoveštaj da Buffet smatra da se akcijama kompanije trenutno trguje iznad njihove unutrašnje vrednosti.

Potcenjene evropske banke pred novim talasom preuzimanja

Makroekonomsko okruženje je u poslednje dve godine naklonjeno bankama. Sa visokim ključnim kamatnim stopama ostvarivale su visoke prihode od kamata. Zato su analitičari očekivali rast prihoda u četvrtom kvartalu 2024. godine. Rast prihoda banaka rezultat je visokih kamatnih prihoda i dobrih rezultata investicionog bankarstva, pisao je Reuters. Sezona finansijskog izveštavanja banaka se završava.

 

 

Analitičari su revidirali naviše svoje očekivane prihode banaka za četvrti kvartal usled projekcija da se neto kamatni prihodi - razlika između prihoda od kredita i isplata za depozite - smanjuju sporijom dinamikom od prvobitno očekivane. Zbog pada kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB), analitičari ipak nisu uvereni da će banke i u 2025. godini dostići planirane rezultate.

Evropski bankarski sektor je i dalje potcenjen, pokazala je analiza analitičarke Bloomberg Adrije Marine Petrov Savić. Odnos P/E (price-to-earnings) između cene akcije i zarade kompanije po akciji za evropske banke iznosi 6,3 puta. Poređenje: kod američkih banaka koje su uvrštene u indeks S&P 500, taj odnos iznosi 13,8. Odnos za evropski indeks Stoxx Europe 600 je na nivou od 14,7 puta, dok je kod američkog indeksa S&P 500 na nivou od 26,5 puta.

Nvidia razočarala

U sredu je poslovne rezultate četvrtog kvartala objavila i kompanija Nvidia. Iako je proizvođač čipova predstavio dobre kvartalne iznose, investitori, koji su prethodno bili naviknuti na izuzetne poslovne rezultate Nvidije, reagovali su sa zadrškom.

Nvidia je upozorila da će prodaja za tekući kvartal biti manja od pojedinih očekivanja, kao i da će bruto profitne marže biti niže, zbog što ranijeg uvođenja čipova Blackwell sa novim dizajnom. Pored toga, na rezultate su uticale i američke carine.

 

Tokom trgovanja u četvrtak akcija Nvidije je izgubila 8,5 odsto vrednosti i zaustavila se na 120 dolara po akciji.

Ruska berza je posle tri godine rata sada 'više minsko polje nego dobra investicija'

Povodom treće godišnjice rata u Ukrajini, analizirali smo rusko berzansko tržište. Kako na njega utiču mirovni pregovori i zapadne sankcije i da li je rusko berzansko tržište dostupno zapadnim investitorima?

Andrey Rudakov/Bloomberg

 

"Ako ste Amerikanac ili Evropljanin, pristup ruskoj berzi je gotovo nemoguć", kaže analitičar Bloomberg Adrije Mihael Blažeković. "Pored osnovnih sankcija, Moskovskoj berzi su sredinom prošle godine uvedene i dodatne sankcije kojima je zabranjeno trgovanje evrima i dolarima - dozvoljene su samo transakcije na slobodnom tržištu", dodaje.

Blažeković ističe da od uvođenja tih sankcija više ne postoje ETF-ovi koji prate kretanje ruskih akcionarskih društava. Međutim, kao i kod svih drugih sankcija, i u ovom slučaju postoje izuzeci, jer takozvane prijateljske zemlje ulažu u rusko tržište akcija, uz veliki priliv kineskih juana za kupovinu akcija ruskih kompanija.

Akcije Tesle tonu

Akcija Tesle je nakon predsedničkih izbora u SAD dobila neverovatni zamah - Elon Mask je tokom kampanje aktivno podržao Donalda Trumpa, koji je i pobedio - i porasla na 480 dolara. Međutim, vrtoglavi rast praćen je strmim padom. Akcijom se u subotu trgovalo po ceni od 290 dolara, što ukazuje da je izgubila više od 39 odsto maksimalne vrednosti, a približno četvrtinu samo u tekućoj godini.

Padu vrednosti akcije doprineo je i nedavno objavljen izveštaj prema kome prodaja Teslinih vozila u Evropi znatno zaostaje za prošlogodišnjim rezultatima. U januaru tekuće godine u Evropi je bilo registrovano skoro upola manje novih Tesla automobila nego u januaru 2024 (-45 odsto), pokazuju podaci Evropskog udruženja proizvođača automobila (EAMA).

Bloomberg

 

Cena nafte najniža od početka godine

Nafta je krajem prošlog vikenda pala na najnižu vrednost od početka godine, pošto je američki predsednik "bombardovao" tržišta nizom kontradiktornih najava o trgovini. Cena barela WTI-ja pala je ispod 69 dolara, što je najniža vrednost ove godine. Globalna referentna nafta brent trenutno se kreće na oko 73 dolara po barelu - najniže od prošlog septembra.

 

 

Neizvesnost u pogledu Trumpovih mera i pretnja brojnih međunarodnih trgovinskih ratova oslabile su izglede za privredni rast, kao i potražnju za energentima kako u SAD, tako i u Kini, koje predstavljaju dva najveća svetska potrošača sirove nafte, izveštava Bloomberg.

Berze u Adria regionu

Bloomberg Adria

 

Kao što je karakteristično za tekuću godinu, i prošle nedelje najveći rast među regionalnim berzanskim indeksima postigao je slovenački SBI TOP. Prošle nedelje indeks je ostvario rast od 3,5 odsto, pri čemu je u tekućoj godini do sada porastao za 22,5 odsto. Sledi ga hrvatski indeks CRO10 sa godišnjim rastom od 9,5 odsto.

Šta ćemo pratiti sledeće nedelje

Ponedeljak, 3. mart

• U Kini će biti objavljen Caixin proizvodni indeks PMI, u Nemačkoj i evrozoni HCOB proizvodni indeks i u SAD S&P proizvodni PMI.

• Eurostat će objaviti inflaciju u evrozoni za februar.

 

Utorak, 4. mart

• U Japanu će biti objavljeni podaci o nezaposlenosti.

• Eurostat će objaviti podatke o evropskoj nezaposlenosti.

• Trump će govoriti pred američkim kongresom.

• O poslovnim rezultatima izveštavaće Aramco.

 

Sreda, 5. mart

• U evrozoni će biti objavljeni podaci o kompozitnom indeksu PMI.

 

Četvrtak, 6. mart

• U Briselu će se održati samit evropskih lidera.

• ECB će odlučivati o kamatnim stopama.

• U SAD će biti objavljeni podaci o spoljnotrgovinskom bilansu i zahtevima za nezaposlenost.

• O poslovanju će izveštavati Zavarovalnica Triglav i Telekom Slovenije.

 

Petak, 7. mart

• U Kini će biti objavljeni podaci o spoljnotrgovinskom bilansu.

• U Nemačkoj će biti objavljeni podaci o fabričkim porudžbinama.

• Eurostat će objaviti podatke o BDP-u u četvrtom kvartalu 2024.

• Banka Slovenije će objaviti podatke o međunarodnim rezervama.

• SURS će objaviti indeks troškova rada.