Dug SAD, tržište fiksnih prinosa i raspoloženje investitora

Dogovor u vezi sa podizanjem gornje granice duga SAD još uvek nije postignut. Posmatrajući prinose na hartije od vrednosti koje dospevaju početkom juna, može se uočiti da su oni sredinom prošle nedelje porasli, pošto su se investitori klonili rizičnijih zapisa.

Osim toga, kada je tržište u pitanju, zanimljiva je situacija u kojoj na tržištu fiksnih prinosa istovremeno imamo period optimizma i inverznu krivu prinosa.

Nikola Pantić, partner u kompaniji FIKS, objašnjava da ovakva situacija nije česta na tržištu, ali da nije ni nemoguća. "Kratkoročna strana krive prinosa je osetljivija na efekte monetarne politike, dok je dugoročna strana krive prinosa više osetljiva na realne ekonomske tokove. Tako da sam disparitet, odnosno razlika, leži u drugačijem anticipiranju samog tržišta, sa samim kreatorima monetarne politike. Oba trenda empirijski su pokazala da su dugoročno neodrživa, pa samim tim usled velikih tehnoloških progresa, koji u današnje vreme praktično predstavljaju nesagledive efekte, ne možemo znati koliko će dugo ova situacija potrajati." 

Kada je američki dug u odnosu na BDP u pitanju, SAD ne stoje dobro. Njihov javni dug dostigao je rekordnu visinu od 124 odsto, koja može da se meri sa visinom zabeleženom krajem Drugog svetskog rata, objašnjava Pantić. "Tako da, trenutna situacija je takva da investitori, nažalost, anticipiraju drugačije nego što situacija na marketu zapravo projektuje".  Dodaje i da se struktura spoljnog duga tokom vremena promenila usled trgovinskog rata između Amerike i Kine: "Pre toga Kina je bila najveći poverilac Amerike, da bi posle toga prvo mesto zauzeo Japan." 

Opširnije pogledajte u videu.