Evropski berzanski indeksi su poslednji dan trgovanja u godini završili sa gubicima, a pad vrednosti su zabeležili i u 2022. godini.
Jedini izuzetak bio je londonski berzanski indeks FTSE 100 koji je uprkos padu od oko 0,8 odsto zabeleženom u petak, ipak ostao blago iznad nivoa sa kraja 2021. godine.
Nemački indeks DAX godinu je završio sa padom na dnevnom i dvanaestomesečnom nivou. U odnosu na zatvaranje od četvrtka, indeks najlikvidnijih akcija nemačkih kompanija nazadovao je za više od jedan odsto, a u odnosu na decembar 2021. godine, nemački indeks izgbubio je oko 12 odsto svoje vrednosti.
Londonska i frankfurtska berza su zbog praznika bile otvorene samo pola radnog dana, dok je pariska berza radila puno radno vreme. Pred zatvaranje, indeks CAC 40 bio je za oko 1,03 odsto ispod neutralne linije. Na godišnjem nivou, CAC 40 je bio za oko devet odsto duboko u crvenom.
Za 12 odsto nazadovao je i zbirni indeks 600 najlikvidnijih akcija evropskih kompanija, STOXX Europe 600.
Što se tiče dužničkih hartija od vrednosti, obveznice su se takođe našle na udaru poslednjeg radnog dana u godini, pa su prinosi na nemačke i britanske desetogodišnje obveznice porasli za 10 baznih poena i jedan bazni poen.
Kriza nosi prilike
Posmatrano iz drugog ugla, možda bi upravo pad vrednosti tehnoloških kompanija mogao da bude prilika za investitore. To je u intervjuu za Bloomberg Adriju rekao Ivan Stojanović iz kompanije Optimtrader.
Katastrofa koja je pogodila akcije tehnoloških kompanija je i dobra prilika. Te firme, koje su vodeći giganti, ostvaruju velike svote novca, čak i ovo makroekonomsko okruženje koje im ne ide naruku na njih neće značajno uticati, jer su one prepune gotovine i njihov problem je što ne znaju šta će sa gotovinom", rekao je Stojanović ranije ove nedelje.
Stojanović je naveo da je malo verovatno da će energetski sektor i sledeće godine ostvariti takav rast kakav je imao ove godine. "Za energetski sektor mislim da će se njihova vrednost izduvati, kao i da trenutne cene nisu održive u dužem roku," zaključio je.