Indeksu S&P 500 preti dodatan pad, rasprodaja akcija će se nastaviti

Zabrinutost oko ekonomskog rasta i kampanja najoštrijeg zatezanja monetarne politike Federalnih rezervi u poslednjih nekoliko decenija znače da je potrebno pripremiti se za dodatni pad najviše praćenog svetskog berzanskog indeksa.

Usprkos tome što se S&P 500 prošle nedelje približio recesijskim vrednostima i tome što se vrednost akcija unutar indeksa smanjila za više od milijardu dolara, ispitanici ankete MLIV Pulse (Markets Live) misle da još nije kraj.

Indeks će ove godine verovatno nastaviti pad pre nego što dosegne "dno" na vrednosti od oko 3.500 bodova, pokazuje istraživanje provedeno na hiljadu ispitanika. To očekivanje znači pad od barem još deset odsto u odnosu na zaključni nivo od 3.901 boda sa kraja prošle nedelje. Taj nivo već predstavlja pad od 27 odsto od najviše ovogodišnje vrednosti indeksa S&P 500, zabeležene u januaru.

Stroga politika Federalnih rezervi, haos u lancima snabdevanja i sve veća pretnja poslovnom ciklusu faktori su koji podrivaju poverenje u profitnu mašinu korporativne Amerike, dok valuacije akcija nastavljaju da padaju.

Mada je iza indeksa najduži neprekidni niz nedeljnih padova u više od dve decenije, samo četiri odsto anketiranih u MLIV anketi smatra da je S&P 500 dosegao dno za ovu godinu. Malo njih smatra da bi se indeks mogao spustiti prema vrednosti od 2.240 bodova - na nivo pandemijskih minimuma.

Menadžeri novca i imovine izdržali su i oštriji pad 2020. godine tokom haosa izazvanog kovidom, ali, sa prognoziranim gubicima na ovom nivou, to nije nikakva uteha.

"I dalje mislim da ono najgore još uvek nije iza nas", kazala je u petak u izjavi za Bloomberg Television Savita Subramanian, direktorka sektora za američke akcije i kvantitativnu strategiju u Bank of America. "Na tržištu i dalje preovladava pesimizam."

Otrežnjujuće prognoze dobiti kompanija poput maloprodajnog lanca Target i proizvođača računarske opreme Cisco Systems prošle nedelje su naterale investitore da srežu cene akcija. Popularni fond čijim se udelima trguje na berzi, a koji reflektuje očekivanja ulagača o padu cena akcija, skočio je na nivo poslednji put viđen u martu 2020.

Obnovljeni interes ulagača za američkim državnim obveznicama ukazuje da menadžeri, zbog posledica strogih protivpandemijskih mera u Kini i nastavka ukrajinsko-ruskog konflikta, sve više strahuju od smera u kom ide ekonomija.

Nakon što je prošle nedelje počela rasprodaja akcija trgovačkih kompanija, ispitanici su pred kraj anketiranja, koje je trajalo od 17. do 20. maja, postajali sve pesimističniji. U proseku su stručnjaci iz analize, upravljanja rizikom i prodaje imali lošija očekivanja od njihovih kolega u upravljanju portfeljima i investicijskom bankarstvu.

U međuvremenu, Marko Kolanović iz banke JPMorgan Chase umanjuje strahove od preteće američke recesije. Prognoze analitičara s Wall Streeta pokazuju da bi indeks S&P 500 kraj godine mogao dočekati na vrednosti od 4.800 bodova, čime se održavaju nade da će tržište u drugom delu godine krenuti na gore.

Iako smatra da je pad privrede "uglavnom ukalkulisan u cene", Kristina Hooper ne misli da će se i ostvariti. "Mišljenja na tržištu vrlo su negativna, što podržava osećaj veće blizine dnu", izjavila je glavna analitičarka za globalna tržišta u investicijskoj kompaniji Invesco.

Ipak, dok bankari centralnih banaka pokušavaju da nađu način za zaoštravanje finansijskih uslova na tržištu kako bi ukrotili nagle promene, i dalje je vrlo realan rizik od nastavka haosa među različitim vrstama imovine.

Na pitanje šta će se desiti pre nego Fed promeni politiku monetarnog zaoštravanja, 47 odsto anketiranih reklo je da će S&P 500 pasti na nivo 30 odsto niži od svoje najviše vrednosti. Sličan broj ispitanih smatra da će stopa nezaposlenosti u Sjedinjenim Američkim Državama porasti na šest sa sadašnjih 3,6 odsto.

Više od 40 odsto ispitanika očekuje da će se razlika između državnih i korporativnih obveznica (tzv. spread) povećati na 250 baznih bodova pre nego što krene ciklus monetarnog popuštanja, dok četvrtina očekuje pad cena američkih nekretnina za 20 odsto.

Na pitanje koja će vrsta imovine iskusiti dalji pad pre nego što se ciklus averzije prema riziku završi, anketirani su najviše navodili akcije, ali su spominjali i nekretnine, sirovine i obveznice.

Oko 31 odsto ispitanih misli da će najveći podsticaj ekonomskom rastu doprineti kraj Fedovog ciklusa zatezanja monetarne politike, a 27 odsto njih scenario u kojem Kina ukida svoju politiku "zero-Covid".

Oko dvadeset odsto ispitanika reklo je da će veći podsticaj rastu doći ako se rat u Ukrajini završi, a sličan deo naveo je pad cene barela sirove nafte na 70 dolara.