Pregled berze: pad cena nafte, rast akcija, rekord NLB-a

Prošlu nedelju obeležila su snažna kolebanja cena finansijske imovine, podstaknuta dešavanjima na Bliskom istoku. Neposredno pred istek ultimatuma koji je Donald Trump uputio Iranu, uz pretnju uništenjem civilne infrastrukture, dve strane su postigle krhko privremeno primirje. To je dovelo do oštrog pada cena nafte i rasta optimizma na tržištima kapitala. Akcije su ojačale, ali taj zamah nije dugo trajao.

Kako je Izrael nastavio napade na Liban, Iran je zadržao blokadu Ormuskog moreuza. Pregovori o trajnom primirju započeli su proteklog vikenda u Pakistanu, a u noći između subote i nedelje je objavljeno da su propali.

Burno je bilo i na slovenačkoj berzi. Nakon proglašenja krhkog primirja 8. aprila, akcije vodećih kompanija snažno su se oporavile, pa je tržište kraj nedelje dočekalo u pozitivnoj zoni. Najveći rast na nedeljnom nivou zabeležile su akcije NLB-a, koje su ojačale 9,09 odsto i trgovanje završile na 228 evra po akciji. U petak je NLB dostigla rekordnu cenu od 232 evra, pre nego što je blago korigovala naniže. Na drugom mestu našla se akcija Vzajemne, koja i dalje traži ravnotežnu cenu nakon izlaska na berzu. Vzajemna je tokom nedelje porasla 8,16 odsto, na 2,12 evra. U minusu su nedelju završile akcije Salusa i Equinoxa. Salus je izgubio 3,13 odsto, dok je Equinox pao četiri odsto.

 

Indeks SBITOP završio je nedelju u plusu od 3,73 odsto, na nivou od 2.891 poen.

Nedelju je obeležilo i objavljivanje godišnjih izveštaja dva šampiona Ljubljanske berze, NLB-a i Krke, iz kojih se vidi da je prvi čovek NLB-a Blaž Brodnjak prošle godine po prihodima nadmašio dugogodišnjeg direktora Krke Jožea Colariča. Plate vodećih menadžera prošle godine značajno su premašile milion evra.

U SAD rast inflacije i pad poverenja potrošača

Glavni američki berzanski indeksi porasli su između tri i pet odsto, ponajviše zahvaljujući smirivanju tenzija na Bliskom istoku i padu cena nafte.

Krajem prošle nedelje u SAD su objavljeni podaci o inflaciji, koja je snažno ubrzala usled viših cena naftnih derivata. Indeks potrošačkih cena u martu je, u odnosu na februar, porastao za 0,9 odsto, pokazuju danas objavljeni podaci. Na godišnjem nivou dostigao je 3,3 odsto, što je najbrži rast od 2024. godine.

Rekordan rast cena goriva bio je odgovoran za gotovo tri četvrtine mesečnog povećanja, saopštio je Zavod za statistiku rada. Istovremeno, pogoršano je i raspoloženje potrošača u SAD. Istraživanje Univerziteta u Mičigenu, objavljeno u petak, pokazuje da je indeks potrošačkog sentimenta u aprilu, prema prvoj proceni, pao na 47,6, sa 53,3 u martu i 56,6 u februaru.

Pad cene nafte

Smirivanje tenzija na Bliskom istoku dovelo je do naglog pojeftinjenja nafte. Cena američke nafte pala je u sredu, nakon objave primirja, za oko 15 odsto - na približno 91 dolar po barelu.

U petak popodne naftom se trgovalo po ceni od oko 96 dolara, što predstavlja nedeljni pad od 13 odsto i značajno udaljavanje od nedavnog maksimuma od oko 119 dolara, dostignutog 9. marta.

 

Zlato je zabeležilo umeren rast. U petak popodne dostiglo je oko 4.800 dolara po unci, što predstavlja više od dva odsto rasta na nedeljnom nivou, nakon sličnog povećanja i prethodne nedelje. Uprkos tome, plemeniti metal i dalje je ostao znatno ispod rekordnog nivoa od oko 5.500 dolara, dostignutog krajem januara.