Tržište kapitala u Hrvatskoj često se opisuje kao plitko, ali kompanije koje su se okupile u Zagrebu na panelu u sklopu naše konferencije Investment Outlook 2026. idu kontra tog narativa. One su stubovi likvidnosti i poverenja na Zagrebačkoj berzi (ZSE), a Bloomberg Adrija je ispitala u čemu je tajna njihovog uspeha.
Rasprava je otvorena pitanjem Marku Remenaru, predsedniku uprave Adrisa koji leži na pozamašnim količinama keša, zbog kojeg se naziva domaćim pandanom Warrenu Buffettu. Na pitanje zašto ne ulažu taj novac i znači li to da nema dobrih prilika na tržištu, evo šta je odgovorio.
"Mi tradicionalno imamo veliku keš poziciju i mislim da je to mudro u ovoj situaciji jer nam daje slobodu i brzinu delovanja. Kada se radi o akvizicijama, generalno smo vrlo selektivni i promišljeni. S druge strane, manje se priča o tome koliko organski rastemo, uložili smo preko 600 miliona, a plan je još 500 u narednih pet godina. Imamo vrlo stabilnu dividendu, nisko smo zaduženi, ta strategija nam daje stabilnost i snagu dugoročno", pojasnio je Remenar.
Marko Remenar, predsednik uprave Adris | Bloomberg Adria
Nešto manje konzervativni su u Atlantic grupi, no ni oni nisu previše "otkačeni" po pitanju investicija.
"Mi nikad ne kupujemo jeftino jer se tu brzo pokajete", istakao je Zoran Stanković, potpredsednik Atlantic grupe.
Kako se za akvizicije bore s equity fondovima, a sve više i s velikim globalnim kompanijama, elaborirao je kako se mogu nadmetati s njima. Naglašava dva bitna elementa - prvi je da budu strateški, dugoročni investitor, kao u slučaju Droge Kolinske koju su preuzeli pre 16 godina i izgradili uspešnu priču, a drugi je primer Strauss Adriatica kojeg su platili 40 puta više od valuacije (40,5 miliona evra).
Zoran Stanković, potpredsjednik Atlantic grupe | Bloomberg Adria
"Mnogi su se pitali zašto smo dali toliko, ali mi smo dobili moderno postrojenje, izbegli značajan Capex i znali smo da ćemo te milione pretvoriti u nešto više", izjavio je Stanković, uz napomenu da uvek traže dobre prilike na tržištu.
Capo di tutti capi na domaćem tržištu kapitala je Končar, a njihov predsednik uprave Gordan Kolak se osvrnuo na zelenu tranziciju koja pokreće rast kompanije i poručio kako joj se ne vidi kraj. Barem ne u narednih 20-ak godina.
Napominje kako je "pogrešno" gledati na prelazak sa fosilnih goriva na električnu energiju samo kroz prizmu klimatskih promena jer je energetska nezavisnost pitanje nacionalne bezbednosti, a ne tržišnog trenda.
Gordan Kolak, predsednik uprave Končara | Bloomberg Adria
"Ako tako gledamo, imperativ je pojačati ulaganja u elektroenergetiku. Naš backlog i dinamika ugovaranja, kao i ono što poručuju vlade raznih zemalja, samo potvrđuje tezu da će investicije ostati na visokom nivou dugi niz godina. Mi ćemo morati da širimo kapacitete, na tome i radimo, ne samo mi nego svi iz industrije širom sveta. Kina, SAD, svi unapređuju infrastrukturu i nema naznaka usporavanja, barem ne do 2040. godine", rekao je Kolak.
Dakle, ako ste akcionar Končara, mirni ste na duge staze i vrlo verovatno ćete nastaviti da ostvarujete odlične prinose. Ali nemojte misliti da je Kolak zbog toga fasciniran vama ili da će vam na bilo koji način podilaziti. Njega berza i mešetarenje oko nje ne zanimaju previše, fokusiran je isključivo na suštinu poslovanja kompanije i smatra da će cena akcije rasti kao posledica toga.
Participacija malih ulagača mnogo je bitnija Ivani Gažić, predsednici ZSE-a, koja smatra da će interes građana i deregulacija pojednostaviti pristup lokalnim tržištima, time podići njihovu popularnost, pa onda i likvidnost.
Ivana Gažić, predsjednica ZSE-a | Bloomberg Adria
"Za berzu je najbitnija likvidnost, ona formira cenu i gura nas u viši rang tržišta, što će nas činiti još privlačnijim. Na dobrom smo putu", naglašava Gažić.
Luksuzni turizam i pojeftinjenje čokolade
Remenar je otkrio kako luksuzni turizam, u koji Adris intenzivno ulaže, nije samo floskula već donosi opipljive benefite i kompaniji i lokalnim zajednicama. Naveo je i konkretan primer.
"Hotel Park u Rovinju ima 205 soba i ostvaruje veću operativnu dobit od 1300 soba u Zagrebu. Mi uopšte ne brojimo noćenja i fizičke kapacitete, dobit nam je rasla preko 30 posto zbog ulaganja u luksuzni turizam. I lokalna zajednica ima veću dobit, konkretno Rovinj je dobio 20 miliona evra u budžet od naših gostiju veće platežne moći. I s obzirom na lokalnu infrastrukturu, bolje je imati manji broj gostiju koji više troše", kaže Remenar.
Stanković se osvrnuo na mehanizam prenosa poskupljenja sirovina na krajnje kupce, naročito u svetlu trenutnih dešavanja na Bliskom istoku koja opet prete razbuktavanjem inflacije.
"Kafa kao naša najveća kategorija koštala je 60 miliona evra pre samo nekoliko godina, a sada je 230 miliona. Mi smo postepeno dizali cene, a investitori su hteli agresivnije dizanje. No zbog toga nam količine uopšte nisu pale, u nekim kategorijama i rastu. Kakao nam je bio šest puta skuplji, dizali smo cene i konzumacija nam je pala. Dakle, to zavisi od kategorije do kategorije. Kakao je sada u padu i mi ćemo pojeftiniti cene čokolade, za kafu ne mogu obećati jer su cene još dvostruko veće od pretkriznih. Ova trenutna kriza, ako se završi brzo, neće mnogo uticati, ali ako potraje, osetiće se u svim segmentima", izjavio je Stanković.
Na pitanje koliko je konkurentna domaća pamet Kolak je rekao kako to najbolje pokazuje poslovanje Končara.
"Izvoz čini veliki deo našeg biznisa i bez obzira na to što smo mali, globalno gledano smo itekako konkurentni. To pokazuje da naši ljudi imaju znanja koja se cene svuda u svetu", apostrofirao je Kolak i dodao kako će Končar, da bi bio bliže svojim korisnicima, otvarati pogone u drugim zemljama i tamo zapošljavati lokalne ljude.
.webp){kind=icon}
