AI bum i tržišni balon - da li je 2025. nova 1999?

Skoro koliko traje bum veštačke inteligencije (AI), toliko se pojavljuju i upozorenja o spekulativnom "balonu", koji bi mogao da podseća na dot-kom ludilo nastalo krajem devedesetih godina prošlog veka, a koje se završilo spektakularnim krahom i talasom bankrota.

Tehnološke firme troše stotine milijardi dolara na napredne čipove i data centre, ne samo da bi držale korak sa rastom upotrebe četbotova kao što su ChatGPT, Gemini i Claude već i da bi se pripremile za fundamentalnu i disruptivnu promenu ekonomske aktivnosti sa ljudi na mašine. Ukupni račun mogao bi dostići bilione dolara. Finansiranje dolazi iz kapitala rizičnog investiranja, kredita i, u poslednje vreme, nekih nekonvencionalnih aranžmana koji su izazvali pažnju na Wall Streetu.

Čak i neki od najvećih zagovornika AI-ja priznaju da je tržište pregrejano, dok i dalje veruju u dugoročni potencijal tehnologije. AI je, kažu oni, spreman da transformiše više industrija, leči bolesti i ubrza ljudski napredak.

Nikada ranije nije uloženo toliko novca u tehnologiju koja, uprkos potencijalu, ostaje donekle neproverena kao profitabilni poslovni model. Izvršni direktori tehnoloških firmi koji privatno sumnjaju u najoptimističnije AI procene - ili bar ne vide jasan način monetizacije - često se osećaju primorani da prate konkurenciju kako ne bi zaostali na AI tržištu ubuduće.

Bloomberg

 

 

Koji su upozoravajući signali za AI

Kada je Sam Altman, izvršni direktor OpenAI-ja, u januaru objavio plan AI infrastrukture "Stargate", vredan 500 milijardi dolara, zajedno sa drugim rukovodiocima u Beloj kući, cena je izazvala nevericu. Od tada su drugi tehnološki konkurenti pojačali troškove, uključujući Marka Zuckerberga iz Mete, koji je obećao da će uložiti stotine milijardi u data centre. Altman je naknadno izjavio da očekuje da će OpenAI potrošiti bilione na AI infrastrukturu.

Da bi finansirao te projekte, OpenAI ulazi u neistraženo područje finansiranja. U septembru je proizvođač čipova Nvidia Corp. najavio investiciju do 100 milijardi dolara u izgradnju OpenAI data centara, što je pokrenulo pitanja o tome da li Nvidia, zapravo, pokušava da podrži svoje kupce kako bi nastavili da troše na njihove proizvode. Nvidia je u poslednjih nekoliko godina finansijski podržala brojne kompanije, uključujući proizvođače AI modela i provajdere klaud usluga, koji koriste kapital da kupe Nvidijine skupe poluprovodnike. OpenAI-jev dogovor bio je daleko veći po obimu.

OpenAI je takođe naznačio da bi mogao pribegavati zaduživanju, umesto oslanjanja na partnere kao što su Microsoft i Oracle, koji imaju stabilne i profitabilne biznise. Prema izveštajima The Informationa, OpenAI očekuje da će potrošiti 115 milijardi dolara do 2029. godine.

Drugi tehnološki giganti takođe se sve više oslanjaju na dug, kako bi podržali ogromna ulaganja. Na primer, Meta se obratila zajmodavcima kako bi obezbedila finansiranje od 26 milijardi dolara za planirani kompleks data centara u Luizijani, za koji tvrdi da će s vremenom približno dostići veličinu Menhetna. JPMorgan Chase & Co. i Mitsubishi UFJ Financial Group takođe organizuju zajam veći od 22 milijarde dolara, kako bi podržali plan Vantage Data Centersa za izgradnju ogromnog kampusa data centara, izvestio je Bloomberg News.

Bloomberg

 

Povraćaj investicije i tržišni izazovi

Bain & Co. procenjuje da će do 2030. godine AI kompanijama biti potrebno dva biliona dolara godišnjeg prihoda za potrebnu računarsku snagu, dok predviđaju da će prihod izostajati za 800 milijardi dolara.

David Einhorn, osnivač Greenlight Capitala, upozorava: "Brojevi koji se pominju su toliko ekstremni da ih je teško razumeti. Postoji realna šansa da dođe do ogromnog uništenja kapitala u ovom ciklusu."

Manje poznate firme, poput Nebiusa i Nscalea, pokušavaju da profitiraju od "zlatne groznice" data centara, dok se neki fokusiraju na ranije profitabilne, ali spekulativne sektore poput rudarenja kriptovaluta.

Nebius, provajder klaud usluga sa sedištem u Amsterdamu, koji se 2024. odvojio od ruskog internet giganta Yandex, nedavno je potpisao infrastrukturni ugovor sa Microsoftom vredan do 19,4 milijarde dolara. Nscale, malo poznata britanska kompanija za data centre, radi sa Nvidijom, OpenAI-jem i Microsoftom na izgradnji centara u Evropi. Kao i neki drugi provajderi AI infrastrukture, Nscale se ranije fokusirala na drugi "pregrejan" sektor: rudarenje kriptovaluta.

 

Da li postoje zabrinutosti u vezi sa samom tehnologijom

Rashodi za izgradnju data centara ostali su u senci stalnog skepticizma oko stvarne koristi AI tehnologije. U avgustu su investitori bili uznemireni kada su istraživači sa Massachusetts Institute of Technology otkrili da 95 odsto organizacija nije ostvarilo nikakav povraćaj na svoja ulaganja u AI inicijative.

Novija istraživanja sa Harvarda i Stenforda ponudila su moguće objašnjenje. Zaposleni koriste AI za kreiranje takozvanog "workslopa", koji istraživači definišu kao "sadržaj generisan pomoću AI koji se predstavlja kao kvalitetan rad, ali mu nedostaje suština da značajno doprinese datom zadatku".

Očekivanje od AI dugo je bilo da će olakšati izvršavanje zadataka i povećati produktivnost, čineći je neprocenjivim resursom za zaposlene, za koji bi kompanije bile spremne da plate visoku cenu. Međutim, istraživači sa Harvarda i Stenforda otkrili su da raširenost "workslopa" može koštati veće organizacije milione dolara godišnje u izgubljenoj produktivnosti.

Razvijači AI-ja se suočavaju i sa drugim izazovom. OpenAI, Anthropic (razvijač četbota Claude) i drugi, godinama se oslanjaju na takozvane zakone skaliranja - ideju da veća računarska snaga, više podataka i veći modeli neminovno otvaraju put za značajniji rast AI moći. Kako kažu, ove inovacije će na kraju dovesti do opšte veštačke inteligencije, hipotetičkog oblika tehnologije toliko sofisticiranog da u većini zadataka dostiže ili premašuje ljudske sposobnosti.

Bloomberg

 

Međutim, tokom protekle godine ovi razvijači su iskusili smanjenje prinosa od svojih skupih napora da izgrade napredniji AI. Neki su se takođe mučili da opravdaju sopstveni hvalospev. Nakon meseci isticanja GPT-5 kao značajnog napretka, objava najnovijeg AI modela OpenAI-ja u avgustu naišla je na različite kritike. U komentarima povodom lansiranja, Altman je priznao da "još uvek nedostaje nešto prilično važno" da bi se dostigao opšti AI.

Ove zabrinutosti dodatno pojačava rastuća konkurencija iz Kine, gde kompanije preplavljuju tržište konkurentnim, jeftinijim AI modelima. Dok se američke firme generalno i dalje smatraju vodećim u trci, kineske alternative rizikuju da na određenim tržištima podriju cene Silicijumske doline, otežavajući povraćaj značajnih ulaganja u AI infrastrukturu.

Postoji i rizik da ogromna izgradnja data centara u AI industriji - što podrazumeva veliki porast potrošnje električne energije - bude ograničena realnostima opterećenih nacionalnih elektroenergetskih mreža.

Šta je odgovor AI industrije

Sam Altman, glavno lice trenutnog procvata AI-ja, više puta je poslednjih meseci priznao rizik od "balona", dok i dalje zadržava optimizam prema samoj tehnologiji. "Da li smo u fazi kada su investitori kao celina previše uzbuđeni zbog AI-ja? Po mom mišljenju - da. Da li je AI najvažnija stvar koja se desila u veoma dugom periodu? Moje mišljenje je takođe - da", rekao je Altman u avgustu.

Altman i drugi tehnološki lideri i dalje izražavaju poverenje u put koji vodi ka opštem AI-ju, pri čemu neki sugerišu da bi on mogao biti bliži nego što skeptici misle. "Razvijanje superinteligencije je sada na vidiku", napisao je Zuckerberg u julu, osvrćući se na još moćniji oblik AI-ja kojem njegova kompanija teži. U kratkom roku, neki razvijači AI-ja takođe ističu potrebu za značajnim povećanjem računarske snage kako bi podržali brzo usvajanje svojih usluga. Altman je posebno naglasio da OpenAI i dalje ima ograničene računarske resurse, dok stotine miliona ljudi širom sveta koriste njegove usluge za razgovor sa ChatGPT-jem, pisanje koda i generisanje slika i videa.

OpenAI i Anthropic su takođe objavili svoja istraživanja i evaluacije koja ukazuju da AI sistemi imaju značajan uticaj na radne zadatke, u kontrastu sa kritikama izvan akademskih institucija. Izveštaj Anthropica iz septembra pokazao je da oko tri četvrtine kompanija koristi Claude za automatizaciju rada. U istom mesecu, OpenAI je objavio novi evaluacioni sistem nazvan GDPval, koji meri performanse AI modela kroz desetine zanimanja.

 

"Otkrili smo da najbolji savremeni modeli već približavaju kvalitet rada koji proizvode industrijski stručnjaci", navodi OpenAI u objavi na blogu. "Posebno na podskupu zadataka gde su modeli naročito jaki, očekujemo da dodeljivanje zadatka modelu pre nego čoveku štedi vreme i novac."

Koliko će na kraju korisnici biti spremni da plate za ove usluge? Razvijači se nadaju da će, kako AI modeli budu napredovali i preuzimali složenije zadatke u ime korisnika, moći da uvere kompanije i pojedince da troše mnogo više za pristup tehnologiji.

"Želim da vrata budu otvorena za sve", rekla je krajem 2024. finansijska direktorka OpenAI-ja, Sarah Friar, komentarišući izveštaj da je kompanija razmatrala pretplatu od 2.000 dolara mesečno za svoje AI proizvode. "Ako mi pomaže da se krećem po svetu sa asistentom na nivou doktorskih studija za bilo šta što radim, postoje svakako situacije gde bi to imalo savršen smisao."

U septembru, Zuckerberg je rekao da je AI "balon vrlo moguć", ali je naglasio da ga više brine nedovoljno ulaganje da bi se iskoristila prilika. "Ako na kraju pogrešno potrošimo nekoliko stotina milijardi dolara, mislim da bi to bilo vrlo nesrećno, očigledno", rekao je u podkast intervjuu. "Ali zapravo mislim da je veći rizik na drugoj strani."

Mark Zuckerberg / Bloomberg

 

Šta stvara tržišni balon

Takozvani baloni su ekonomski ciklusi definisani naglim rastom tržišnih vrednosti do nivoa koji nije podržan osnovnim ekonomskim pokazateljima. Obično ih prati oštar pad, odnosno "pucanje".

Balon često počinje kada investitori budu obuzeti spekulativnim žarom - zbog nove tehnologije ili druge tržišne prilike - i masovno ulažu iz straha da neće iskoristiti dalja povećanja vrednosti. Američki ekonomista Hyman Minsky je naveo pet faza tržišnog balona: pomak (engl. displacement), bum, euforija, uzimanje profita i panika.

Baloni su ponekad teški za prepoznavanje, jer tržišne cene mogu biti odvojene od realnih vrednosti iz više razloga, a nagli pad cena nije uvek neizbežan. Pošto je krah deo ciklusa balona, teško ga je precizno uočiti dok se ne desi. Uglavnom, "balon puca" kada investitori shvate da su njihova očekivanja bila previše visoka. To obično sledi period preteranog optimizma koji prelazi u maniju, kada svi kupuju na samom vrhuncu. Nakon toga dolazi do sporog i produženog pada, gde profit kompanija počinje da opada, ili do jednog događaja koji menja dugoročne prognoze i šalje investitore ka izlazu.

Postojala je bojazan da je "AI balon već pucao" krajem januara, kada je kineska kompanija DeepSeek uzdrmala tržište objavom konkurentnog AI modela, navodno razvijenog za deo troškova koje izdvajaju vodeći američki developeri. Viralni uspeh DeepSeeka izazvao je prodaju tehnoloških akcija vrednu na bilione dolara. Nvidia, vodeća AI akcija, pala je 17 odsto u jednom danu.

Ovaj slučaj DeepSeeka naglasio je rizike velikih ulaganja u AI. Ipak, Silicijumska dolina ostala je uglavnom mirna. U mesecima koji su usledili, tehnološke kompanije su udvostručile svoje skupe planove ulaganja u AI, a investitori su nastavili da podržavaju ove investicije. Akcije Nvidije su se oporavile sa aprilske vrednosti i dostigle nove rekorde, a do kraja septembra kompanija je vredela više od četiri biliona dolara, što je učinilo najvrednijom kompanijom na svetu.

Bloomberg

 

Da li je ovo 1999. ponovo

Kao i kod današnjeg AI buma, kompanije u centru dot-kom krize privukle su ogromne količine investicionog kapitala, često koristeći upitne metrike poput poseta na sajtu umesto stvarne sposobnosti da ostvare profit. Postojalo je mnogo loših poslovnih modela i preuveličanih projekcija prihoda. Telekomunikacione kompanije su se utrkivale da izgrade optičke mreže, samo da bi otkrile da potražnja nije bila dovoljna da ih pokrije. Kada je sve to puklo 2001. godine, mnoge kompanije su likvidirane, dok su druge preuzele zdravije firme po sniženim cenama.

Odjeci dot-kom perioda mogu se videti i u masivnoj izgradnji AI infrastrukture, izuzetno visokim vrednostima i raskošnim prikazima bogatstva. Investitori rizičnog kapitala (engl. venture capital) su se dodvoravali AI startapovima privatnim avionima, ložama i velikim čekovima. Mnogi AI startapovi ističu svoje učestale prihode kao ključnu metriku rasta, ali postoji sumnja koliko su te projekcije održive ili predvidljive, posebno za mlađe firme. Neke AI kompanije završe više ogromnih krugova prikupljanja sredstava u jednoj godini. Neće sve nužno uspeti.

"Mislim da postoji mnogo paralela sa internet balonom", rekao je Bret Taylor, predsednik OpenAI-ja i izvršni direktor startapa Sierra, vrednog 10 milijardi dolara. Kao i u dot-kom eri, mnoge uspešne kompanije gotovo sigurno će propasti. Ali, kako Taylor navodi, takođe će nastati velike kompanije koje će dugoročno prosperirati, baš kao što se dogodilo sa Amazon.com Inc. i Googleom (Alphabet Inc.) krajem devedesetih.

"Tačno je da će AI transformisati ekonomiju, i mislim da će, poput interneta, stvarati ogromnu ekonomsku vrednost u budućnosti", rekao je Taylor. "Takođe mislim da smo u balonu i da će mnogi ljudi izgubiti mnogo novca."

Ipak, postoje i neke ključne razlike koje stručnjaci za ovo tržište ističu, a to su pre svega otpornost i stabilnost najvećih firmi na čelu ovog trenda. Većina američkih tehnoloških kompanija iz takozvane veličanstvene sedmorke već dugo su etablirani giganti, koji čine veliki deo rasta prihoda u indeksu S&P 500, sa ogromnim tokovima prihoda i velikim rezervama gotovine

Uprkos skepticizmu, usvajanje AI takođe se odvija velikom brzinom. ChatGPT kompanije OpenAI ima oko 700 miliona korisnika nedeljno, što ga čini jednim od najbrže rastućih potrošačkih proizvoda u istoriji. Najboljim AI razvijačima, uključujući OpenAI i Anthropic, takođe izuzetno snažno raste prodaja. OpenAI je ranije prognozirao da će se prihodi više nego utrostručiti u 2025. na 12,7 milijardi dolara. Iako kompanija ne očekuje pozitivan novčani tok do kraja decenije, nedavni dogovor koji omogućava zaposlenima prodaju akcija dao je kompaniji impliciranu vrednost od 500 milijardi dolara - čineći je najvrednijom kompanijom na svetu koja nikada nije ostvarila profit.