text size
Tri godine bile su dovoljne da Taalas pređe put od novog startapa do mete jednog od najvećih proizvođača čipova na svetu. AMD je početkom avgusta potpisao konačni sporazum o preuzimanju kompanije iz Toronta koja razvija specijalizovane čipove za veštačku inteligenciju. Cena transakcije nije objavljena, a posao još čeka regulatorna odobrenja.
Za region je važnije ko stoji iza kompanije. Taalas je 2023. pokrenuo Ljubiša Bajić, koji je prethodno osnovao Tenstorrent, još jednog izazivača NVIDIA na tržištu AI čipova. Sa njim su kompaniju osnovali Drago Ignjatović i Lejla Bajić, nekadašnji ključni inženjeri Tenstorrenta. Tim je iskustvo prethodno sticao i u kompanijama AMD i NVIDIA, i podigli su rudnu od 50 miliona dolara u martu 2024. godine.
Na drugoj strani priče nalazi se AMD. Jedan od njegovih najviše pozicioniranih tehničkih rukovodilaca je Andrej Zdravković, koji je završio osnovne i master studije elektrotehnike na Univerzitetu u Beogradu, a danas je glavni direktor za softver u AMD-u u Kanadi.
AMD nije naveo da je Zdravković učestvovao u akviziciji Taalasa. Ipak, ljudi povezani sa Srbijom nalaze se na različitim stranama globalne AI industrije: od osnivanja kompanija koje razvijaju novu arhitekturu čipova do rukovodećih pozicija kod njihovih najvećih kupaca i konkurenata.
Od Tenstorrenta do Taalasa
Bajiću ovo nije prvi pokušaj da promeni tržište čipova. Tenstorrent je osnovao 2016. godine, a kompanija razvija procesore i računarske sisteme za AI. Već 2021. prikupila je više od 200 miliona dolara uz valuaciju od milijardu dolara, čime je postala jednorog. Krajem 2024. prikupila je još više od 693 miliona dolara uz procenu kompanije od dve milijarde dolara.
Tenstorrent danas ima razvojnu kancelariju u Beogradu, a Bajić je još 2023. Izašao iz operativne uloge u kompaniji i pokrenuo Taalas.
Nova kompanija izabrala je drugačiji pristup AI računarstvu. Umesto da pravi univerzalni grafički procesor sposoban da pokreće različite modele, Taalas prilagođava sam čip konkretnom AI modelu.
Taalasov prvi čip HC1 napravljen je posebno za Metin model Llama 3.1 8B, dok Nvidia i Tenstorrent prave programabilnije čipove koji mogu da rade sa većim brojem različitih AI modela. Najjednostavnije rečeno, Nvidia pravi moćan univerzalni AI procesor, Tenstorrent specijalizovani procesor koji se može prilagođavati različitim zadacima, a Taalas čip skrojen za konkretan model.
Takav pristup može da donese veću brzinu i manju potrošnju energije, a Taalas navodi da HC1 generiše oko 17.000 tokena u sekundi po korisniku, što je i do 10 puta brže generisanje od trenutnih čipova. U prevodu, programer čeka 10 puta manje da mu Claude ili neki drugi model uradi zadatak, a nekad to može da traje i nekoliko sati.
Region već ima deo lanca vrednosti
Taalas pokazuje i zašto je industrija poluprovodnika zanimljiva za region koji nema fabrike čipova. Za proizvodnju najnaprednijih čipova potrebne su desetine milijardi dolara, ali za razvoj arhitekture i intelektualne svojine presudno je specifično inženjersko znanje.
Srbija je već deo tog lanca. AMD je 2024. otvorio razvojni centar sa kancelarijama u Beogradu i Nišu. Timovi rade na softverskim tehnologijama za AMD Instinct akceleratore, Radeon grafičke procesore i ROCm softversku platformu. Zdravković je prilikom otvaranja snažan inženjerski kadar Balkana naveo kao jedan od razloga za širenje kompanije. Uz AMD, u Srbiji posluju Tenstorrent, NextSilicon, Veriest, Infineon, ChipGlobe i Elsys, koji rade na različitim delovima dizajna, verifikacije i softvera za čipove.
Slična slika postoji i šire u regionu. Slovenija ima razvijeniju bazu mikroelektronike i ove godine je usvojila nacionalni program razvoja čipova i poluprovodničkih tehnologija do 2030. Za njegovo sprovođenje planirano je oko 160 miliona evra.
Hrvatska kroz centar kompetencija pokušava da poveže fakultete, istraživače i industriju, dok Severna Makedonija ima razvijeniju proizvodnju elektronskih komponenti nego sam dizajn čipova.
Zajednički imenitelj regionalne industrije je koncentracija specijalizovanog inženjerskog znanja.
Taalas pokazuje koliko brzo regionalno inženjersko znanje može da preraste u tehnologiju zanimljivu najvećim proizvođačima čipova. Inženjeri iz regiona sve češće osnivaju kompanije i razvijaju sopstvene arhitekture, umesto da učestvuju samo u razvoju proizvoda velikih tehnoloških sistema.
Region još uvek nema dovoljno kapitala kao ni industrijsku bazu potrebnu da postane globalni centar poluprovodnika ali ima naučnike i ljude koji već učestvuju u samom vrhu te industrije.
.webp){kind=icon}
