U redovima Srpske pravoslavne crkve (SPC) izbila je, možda pomalo neočekivano, rasprava po jednom pitanju za koje bi se na prvi pogled moglo reći da suštinski ne zadire u same temelje dogme.
Iako nije prvi put da SPC izražava sumnju u ispravnost praktikovanja joge od strane pravoslavnih hrišćana, ovog puta dodatni začin na zaplet daje činjenica da mišljenje drugačije od zvaničnog stava dolazi iz samih crkvenih krugova.
Pravoslavlje i joga - mogu li ići ruku pod ruku? Stara tema ponovo aktuelizovana. Ovog puta iznetom tvrdnjom vladike Grigorija o korisnosti telesne vežbe nezavisno od dubljeg značaja koje sa sobom možda nosi, a koja je naišla na promptnu reakciju SPC, čime je podgrejana javna debata na tu temu.
Činjenica da nesaglasni stavovi dolaze baš od vladike Grigorija dodatno raspiruje pažnju, jer je reč o sveštenom licu koje uživa određen autoritet u delu javnosti i veoma je aktivan na društvenim mrežama, što je pre izuzetak nego pravilo u okviru SPC.
Kamen spoticanja svodi se na utvrđivanje da li je joga praksa koja je religijski obojena. A crv sumnje unele su vladikine reči o jogi kao, kako je rekao, fizičkoj vežbi, bez praktikovanja njenih duhovnih dimenzija. "I jedino kao fizička vežba, lišena spiritualnih elemenata, joga je dopustiva za mene kao hrišćanina. Za mene, što ne znači da mora ili treba da bude dopustiva i za vas", poručio je on.
Jedan od viđenijih vladika SPC, koji svojim tvrdnjama često ne ide naruku zvaničnim stavovima Crkve, u objavi na društvenoj mreži priznao je da o jogi skoro da ne zna ništa. "U duhovnom smislu, stvarno ne znam ništa. Shvatio sam da je to i duhovna sfera, da nije samo fizička. U pravoslavlju sam se uvek osećao dobro i osećam se dobro. Znam da nisam ni izdaleka dostigao ono što moja tradicija nudi, tako da nisam imao potrebu za nekom drugom duhovnom tradicijom. Ali isto tako imam potrebu da kažem da nije u našoj tradiciji duhovnoj, pravoslavnoj, da o bilo kome drugome govorimo ružno, a pogotovo ako o nečemu ili o nekome ne znamo ništa, kao što, na primer, ja ne znam o jogi."
Jedino što zna, dodao je, jeste to da joga nudi neke vežbe koje su vrlo korisne za ljudsko telo. "I ono što sam čuo od ljudi koji su se time bavili na nekom samo fizičkom nivou, a ne na duhovnom, jeste to da se čovek može tu naučiti strpljenju, jer te vežbe iziskuju dugotrajni trud, strpljenje i rad. Prema tome, ako ste dobar hrišćanin, ukorenjen u svojoj tradiciji, možete na fizičkom planu da vežbate i te vežbe - moje je to mišljenje."
Vladika je naglasio i da pokušaji da se njegova poruka protumači kao vid saglasnosti za praktikovanja joge "na dubljem, duhovnom planu", predstavljaju nedobronamerno izmeštanje njegovih reči i stavova iz konteksta.
Nije prošlo mnogo i SPC se oglasila saopštenjem u kom navodi da "s obzirom na činjenicu da se bitne informacije o jogi dobijaju već na prvoj godini osnovnih studija bogoslovskih nauka u okviru predmeta Istorija religije, niti jedan svršeni student ili čak doktor bogoslovskih nauka ne može osnovano tvrditi da nema nikakva saznanja o jogi".
Crkva jogu nedvosmisleno povezuje sa hinduizmom i u saopštenju navodi više razloga za to. Između ostalog, pominje da je Sveti sinod atinske arhiepiskopije poručio da je "joga fundamentalno učenje religije hinduizma, da kao takva ima različite škole, grane, pravce i stremljenja, te da nije jedna od vrsti fitnesa". Stoga je izneo i zaključak da je "joga apsolutno nespojiva sa pravoslavnom hrišćanskom verom i da joj nema mesta u životima hrišćana".
Depositphotos
Više pravoslavnih bogoslova je, ističu iz SPC, objavilo tekstove na ovu temu i dalo poseban osvrt na pojavu da se joga promoviše među hrišćanima kao sistem religijski vrednosno neutralnih fizičkih i duhovnih vežbi.
"Čak i da prihvatimo tezu da jogi vežbe mogu da se posmatraju sasvim neutralno ukoliko nisu povezane sa religijskim porukama - ako bi tako nešto uopšte bilo moguće, jer sekvence telesnih vežbi u jogi predstavljaju upravo religijske poruke (čuveni 'Pozdrav Suncu' je klasičan primer politeističke religijske poruke 'upakovane' u sekvencu fizičkih vežbi) - postavlja se jedno jednostavno pitanje: zašto najveći broj jogi vežbača odbija da zameni joga vežbe sa alternativnim sistemima telesnih vežbi (poput pilatesa), koji po nekim istraživanjima imaju daleko veću učinkovitost na telesno zdravlje? Razlog je sasvim jasan - izvođenje vežbi joge je i te kako povezano sa duhovnošću, konkretno sa metodama umne meditacije koji su karakteristični za Daleki istok", kaže se u njihovom saopštenju.
Da je takvo mišljenje daleko od istine, u razgovoru za Bloomberg Adriju navela je učitelj joge Dragana Balić.
"Pre 10-15 godina se o ljudima koji praktikuju jogu govorilo kao o sekti, sada se joga predstavlja kao deo hinduizma, a istina je da ona nema veze sa religijom. Zapravo je za primenu tehnika joge potpuno irelevantno da li se veruje u boga. Joga ne podrazumeva dogmu", navodi Balić.
Depositphotos
To pak ne znači ni da je ona puko fizičko vežbanje. "Pomaže nam da se bolje upoznamo sa suptilnijom duhovnom prirodom i u tom smislu vrlo je bliska savremenoj psihologiji, filozofiji, psihosomatici. Svaki čovek želi da ima kontrolu nad svojim zdravljem i mislima, a joga je praktičan način da se na tome radi kroz naučne, precizne metode", kaže naša sagovornica.
Kada je reč o iznetom stavu SPC, Balić veruje da time samo odbijaju ljude od sebe i nada se da se tu jednostavno radi o neznanju. "To govorim kao neko ko zaista voli određene aspekte pravoslavlja, ono mi je najbliže od svih religija i ne bih volela da kvarim tu sliku koju imam o njemu."
Komentar o ovoj temi Bloomberg Adria zatražila je i od Joga saveza Srbije (JSS). "Nemamo komentar, ne osećamo se pozvanima da komentarišemo", kratko nam je u telefonskom razgovoru poručila Vera Milićević iz JSS.
.webp){kind=icon}
