Donald Trump i Vladimir Putin su se saglasili da "kretanje ka miru" u Ukrajini počne međusobnim "prekidom napada na energetsko-infrastrukturna postrojenja na 30 dana", saopšteno je u Kremlju i Beloj kući, nakon jednoipočasovnog telefonskog razgovora dvojice predsednika, koji se nije završio ruskim pristajanjem na jednomesečni sveobuhvatni prekid vatre kako su tražile SAD. Tim razgovorom je na neki način nastavljeno američko-rusko "prebacivanje lopte u tuđe diplomatsko dvorište", budući da se sada očekuje od Rusije da prekidom inače poprilično čestih napada na ukrajinska energetska postrojenja pokaže na terenu posvećenost postizanju mira.
Osim toga, predsednici Rusije i SAD su se saglasili da "na Bliskom istoku odmah počnu pregovori", pri čemu nakon prekida vatre u oblasti energetike treba da uslede "tehnički pregovori o primeni pomorskog primirja u Crnom moru, potpuni prekid vatre i trajni mir", saopštila je Bela kuća, koja je istakla da su se dva lidera takođe "složili da budućnost sa poboljšanim bilateralnim odnosima između SAD i Rusije ima ogromnu prednost", uključujući "ogromne ekonomske sporazume i geopolitičku stabilnost kada mir bude postignut".
Osim razgovora u kojem su saglasili da sukob u Ukrajini "treba da se završi trajnim mirom", dva predsednika su "naširoko govorili o Bliskom istoku kao regionu potencijalne saradnje u sprečavanju budućih sukoba" i potrebi "da se zaustavi širenje strateškog oružja".
Opširnije
Trumpovi i Putinovi timovi pregovaraju, a Evropa plaća cenu
Timovi Donalda Trumpa i Vladimira Putina sastali su se u glavnom gradu Saudijske Arabije, gde planiraju da raspravljaju o načinima za obnavljanje američko-ruskih odnosa i okončanje rata u Ukrajini.
18.02.2025
Ukrajina poziva Evropu da imenuje predstavnika za mirovne pregovore
Ukrajina želi da Evropa brzo nominuje predstavnika za potencijalne mirovne pregovore sa SAD i Rusijom, izjavio je jedan od glavnih savetnika ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
18.02.2025
Putin zahteva obustavu isporuka oružja Ukrajini tokom primirja
Ruski predsednik postavio je obustavu isporuka oružja kao uslov za potpisivanje primirja.
18.03.2025
Trumpova ideja o podeli imovine izaziva zabrinutost uoči razgovora sa Putinom
Američki predsednik je možda spreman da žrtvuje interese Kijeva kada bude razgovarao sa Vladimirom Putinom.
18.03.2025
"Dvojica lidera dele stav da Iran nikada ne bi trebalo da bude u poziciji da uništi Izrael", navedeno u saopštenju Bele kuće.
Kako prenosi Reuters svoja saznanja u Kremlju, dvojica predsednika dogovorila su se da će Ukrajina i Rusija zameniti 175 ratnih zarobljenika, kao i da su se saglasili da "uspostave ekspertske grupe za ukrajinsko rešenje" kako bi dalje radile na tom pitanju.
Specijalni Putinov izaslanik za investicije i ekonomski saradnju Kiril Dmitrijev je na društvenoj mreži X taj razgovor nazvao istorijskim i epskim.
"Pod liderstvom predsednika Putina i predsednika Trumpa, svet je danas postao mnogo bezbednije mesto", napisao je Dmitrijev.
Putinovi uslovi
Pre objavljivanja rezultata razgovora, Bloomberg je, pozivajući se na upućene izvore, izvestio da je Putin nameravao da zahteva obustavu svih isporuka oružja Ukrajini tokom prekida vatre koji je predložio Trump.
Ruski lider, koji se prošle nedelje sastao sa Trumpovim izaslanikom Stevenom Wittkoffom, učinio je da je obustava isporuke oružja bude preduslov za potpisivanje primirja, rekli su visoki evropski zvaničnici i tri osobe u Moskvi upoznate sa stavom Rusije.
Zvaničnici u Kremlju nisu odgovorila na zahtev za komentar.
Bloomberg Vladimir Putin
Iako Rusija želi da zaustavi svu isporuku oružja Ukrajini, minimalni cilj i je da bar američka pomoć prestane, rekla su dvojica ljudi u Moskvi koji znaju stavove Kremlja, preneo je Bloomberg.
Visoki evropski zvaničnik je dodao da Evropa izuzetno okleva da pristane na takav zahtev Rusije tokom bilo kakvog primirja. Taj ishod bi rizikovao situaciju u kojoj bi Rusija mogla da se ponovo naoruža tokom prekida neprijateljstava, dok je Ukrajina bila sprečena u tome, rekao je zvaničnik.
Putin je prošle nedelje rekao da u principu podržava predlog SAD za pauzu u sukobu, ali da insistira na tome da je potrebno ispuniti niz uslova pre nego što Rusija može da pristane da zaustavi svoju invaziju.
Očekuju se ukrajinski ustupci
Trumpova administracija je praktično već priznala ruske zahteve da zadrži kontrolu nad okupiranom ukrajinskom teritorijom i da Kijev odustane od svoje ambicije da se pridruži NATO-u. To je podstaklo evropsku zabrinutost da će svaki sporazum koji Trump sklopi sa Putinom ostaviti Ukrajinu oslabljenu i ranjivu od Rusije u budućnosti.
"SAD će takođe verovatno želeti da Ukrajina prihvati praktično neutralni status i neka ograničenja za svoju vojsku i oružje, a u skladu sa ruskim zahtevima", rekao je Cliff Kupchan, bivši visoki zvaničnik Stejt departmenta koji sada predsedava njujorškom konsultantskom kućom Eurasia Group, preneo je Bloomberg.
Bloomberg
Dan pre telefonskog razgovora, Trump je na društvenim mrežama napisao da su "mnogi elementi konačnog sporazuma ugovoreni, ali mnogo toga ostaje".
"Svaka nedelja donosi 2.500 smrtnih slučajeva vojnika, s obe strane, i to mora da se završi odmah", napisao je Trump, dok je u jednoj kratkoj izjavi medijima nagovestio da će se razgovarati o aspektima dugoročnog mirovnog plana, uključujući teritorijalne ustupke Kijeva i kontrolu nad najvećom evropskom nuklearnom elektranom koju je Rusija okupirala od početka rata.
Budući da je portparolka Bele kuće Karoline Leavitt ranije rekla da je ta elektrana, koja se nalazi duboko u jugoistočnoj Ukrajini, "na granici" između Rusije i Ukrajine, što je podstaklo spekulacije o potencijalnim teritorijalnim ustupcima Rusiji u sklopu mirovnog procesa te da bi to moglo da bude ugovoreno u telefonskom razgovoru dva lidera.
Hladnoratovski pregovori dve velesile
Ruski opoziciono nastrojeni istoričar Sergej Medvedev ističe, kako prenosi ruski portal Echo, svoje čuđenje zbog američke rehabilitacije Rusije.
"Još je nejasno do čega će ovaj rat dovesti i šta će Trump postići, ali dosad je u poslednjih mesec dana postigao nečuvenu normalizaciju Rusije, Putina i ove agresije. Ceo svet priča o tome kao o datosti, raspravljajući o otvaranju Severnog toka, energetskom sporazumu, Arktiku, trgovini, povratku zapadnih kompanija u Rusiju - kao da se tri godine rata i užasnih zločina nisu ni dogodile", ističe Medvedev.
S druge strane, italijanski list "La Stampa" ističe da male države nemaju drugog izbora nego da gledaju sa strane.
"Rusko-ukrajinski rat je vratio svet pola veka unazad. Današnji telefonski razgovor je prvi u novom hladnom ratu, koji je uvek na ivici da postane mlak. Dve supersile rade zajedno na uspostave ravnotežu u svetu i eliminišu opasne i uznemirujuće 'detalja' koji se pojavljuju između njih", ističe komentator La Stampe Domenico Quirico i dodaje da ostalima ne preostaje ništa drugo do da "gledaju i nadaju se da im odluke neće biti preteške".
Komentator nemačkog dnevnog lista "Sueddeutsche Zeitung" Stefan Kornelius smatra da je Trumpova najava da će dve velike sile razgovarati o teritorijama i elektranama ne sluti na dobro, dodajući da se pod elektranama verovatno misli na nuklearku u Zaporožju.
"Ideja da bi Trump mogao preko telefona da odredi granicu - i iznad svega da bi SAD priznale te granice po međunarodnom pravu - izuzetno je zastrašujuća. Čak i ako bi veliki delovi sveta odbacili ovo priznanje gole nepravde, signal iz Vašingtona bi bio jasan i raskid da bivšim partnerima bi bio potpun", ističe komentator minhenskog dnevnika. "Jedna je stvar preimenovati Meksički zaliv zarad domaćih potreba. Ali oni koji pomeraju granice podmeću požar u svetu."
.webp){kind=icon}
