Kosovo odložilo primenu odluke posle tenzija i blokada

Kosovo je odložilo sprovođenje plana da lične karte i automobilske tablice koje izdaje vlada u Prištini postanu obavezne za sve stanovnike, nakon što su pripadnici srpske manjine blokirali puteve u znak protesta.

Kosovo, koje je proglasilo nezavisnost 2008. godine, odložilo je sprovođenje odluke do 1. septembra umesto da počne danas sa primenom, kako je prvobitno planirano. NATO-ova mirovna misija u bivšoj srpskoj pokrajini, KFOR, saopštila je da je "spremna da interveniše ako stabilnost bude ugrožena".

Poslednji problem u nizu potencira dugotrajne tenzije između suseda. Obe države teže da se pridruže Evropskoj uniji, koja je postavila rezoluciju 1244 kao uslov za pristupanje. Oko 100.000 Srba živi na Kosovu, koje ima pretežno albansko stanovništvo od 1,8 miliona.

Kosovska vlada okrivila je vlast u Beogradu za izazivanje nemira, najgorih od oktobra, kada je serija racija na radnje u vlasništvu Srba izazvala proteste. Barikade će biti uklonjene i "biće uspostavljena puna sloboda kretanja na svim putevima na severu Kosova", navodi se u saopštenju vlade u Prištini.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je osudio potez Kosova kao jednostranu akciju, a o kojoj bi trebalo da se razgovara, pozvao je međunarodne pregovarače da pomognu u obnavljanju mira. Međutim, dodao je i da manjinsko stanovništvo neće odustati.

"Koliko god bilo teško, predaje neće biti, Srbija će pobediti", rekao je on u Beogradu posle sastanka sa šefovima vojske.

Većina puteva na severu Kosova duž granice sa Srbijom, gde živi najveća preostala srpska zajednica, ostala je blokirana u ponedeljak rano ujutru, posle kasnih napora zapadnih diplomata da spreče eskalaciju, izvestio je list Koha, pozivajući se na šefa lokalne policije Besima Hotija.

Kosovski premijer Albin Kurti insistirao je da pravila moraju poštovati svi stanovnici, uključujući pripadnike srpske manjine koji žele da održe veze sa vladom u Beogradu i zadrže dokumenta koje izdaje Srbija.

Izaslanik EU za balkanski spor Miroslav Lajčak pozdravio je odlaganje, rekavši da će to dati vremena svim stranama da se ponovo sastanu za dodatne razgovore.

Bivša srpska pokrajina proglasila je nezavisnost skoro deceniju nakon što je bombardovanje Severnoatlantskog saveza zaustavilo vojnu kampanju srpskih trupa protiv separatista kosovskih Albanaca 1998-99.

Srbija i Kosovo su ostvarili mali napredak u svojim pregovorima o popravljanju veza uz posredovanje EU. Rusija i Kina su stali na stranu Srbije u osporavanju suvereniteta Kosova i sprečavanju njegovog pridruživanja Ujedinjenim nacijama. Pet država članica EU nije priznalo suverenitet Kosova.

Rusija je glasno podržavala Srbiju, snažno se protiveći kampanji NATO bombardovanja, dok je predsednik Vladimir Putin naizmenično dovodio u pitanje suverenitet Kosova i povlačio paralele između regiona i dva regiona separatista koje podržava Rusija u istočnom ukrajinskom regionu Donbasa.

Dmitry Peskov, glavni Putinov portparol, nazvao je obaveznu naredbu o ličnim kartama "apsolutno neosnovanim zahtevom" u konferencijskom razgovoru sa novinarima, te je ponovo izrazio podršku Kremlja srpskoj manjini.