Trump najavljuje bonus za vojnike usred problema sa inflacijom

Predsednik Donald Trump pokušao je da umiri Amerikance zabrinute zbog rasta troškova života, najavivši planove za isplatu prazničnog jednokratnog dodatka pripadnicima oružanih snaga, kao i uvođenje novih reformi u oblasti stanovanja tokom naredne godine.

Trump je ove planove saopštio u sredu tokom obraćanja u udarnom terminu iz Bele kuće, koje je iskoristio da istakne šta je postigao u prvoj godini svog drugog mandata u Beloj kući i da ubedi birače da za ekonomske probleme i dalje treba da krive njegovog prethodnika.

"Pre jedanaest meseci nasledio sam haos i ja ga sređujem", rekao je Trump.

Najznačajnija Trumpova najava odnosila se na isplatu po 1.776 dolara pripadnicima oružanih snaga, odnosno božićni bonus za oko 1,45 miliona vojnika.

"Pripadnici oružanih snaga dobiće posebnu isplatu pre Božića - mi je zovemo boračka dividenda", rekao je Trump. "U čast osnivanja naše nacije 1776. godine, svakom vojniku šaljemo po 1.776 dolara. Zamislite o tome. A čekovi su već poslati."

One je, istovremeno, pokušao je da umiri javnosti zbog toga što njegova ekonomska politika još ne donosi rezultate, poručivši biračima da će tokom naredne godine videti koristi od njegovog zakona o smanjenju poreza, nižih kamatnih stopa na hipotekarne kredite i sveobuhvatne reforme stambenog sektora.

"Uskoro ću objaviti ime novog predsednika Federalnih rezervi, nekoga ko snažno veruje u niže kamatne stope, i rate za hipoteku će dodatno padati", rekao je Trump. "Početkom naredne godine - videćete to u novoj godini, najaviću neke od najagresivnijih reformi sektora stanovanja u američkoj istoriji."

Predstavnici administracije predstavili su događaj kao priliku da se istaknu predsednikova dostignuća tokom prve godine njegovog drugog mandata i najave nove politike za 2026. godinu. Poruke su, međutim, iznete u osetljivom trenutku, kada se Trump suočava sa sve većom zabrinutošću javnosti u vezi sa njegovom ekonomskom agendom, a njegovi savetnici muče se da formulišu ubedljivije poruke javnosti.

Trump se obratio u trenutku dok jača pritisak na režim predsednika Venecuele Nicolasa Madura, uključujući i najavu od utorka da će SAD blokirati naftne tankere iz Venecuele koje su stavile pod sankcije. Iako je Trump uopšteno govorio o borbi protiv narkotika, nije pomenuo mogućnost preduzimanja vojne operacije.

Birači su izabrali Trumpa delom i kako bi rešio pitanje inflacije sa kojom je pokušao da se izbori prethodni predsednik Joe Biden. Trump je veći deo svog obraćanja iskoristio da krivicu svali na prethodnika, opisujući rast cena tokom mandata prethodne administracije.

"Kada sam preuzeo dužnost, imali smo najgoru inflaciju u poslednjih 48 godina, a neki bi rekli i u celoj istoriji naše zemlje, što je dovelo do rekordno visokih cena i milionima Amerikanaca učinilo život neizdrživim", rekao je on.

Trump se sada suočava sa istim ekonomskim izazovima. Istraživanja pokazuju da su Amerikanci zabrinuti zbog troškova života i inflacije, a ta strahovanja su pomogla Trumpovim rivalima iz Demokratske stranke da ostvare ključne pobede na lokalnim izborima i izborima za guvernere u novembru. Takvo raspoloženje predstavlja ozbiljnu pretnju Trumpu i republikancima na izborima na polovini mandata 2026. godine, na kojima će se odlučivati ko će kontrolisati Kongres i predlaganje i donošenje zakona.

Anketa Reutersa i Ipsosa, čiji su rezultati objavljeni u utorak, pokazala je da je popularnost Trumpa među biračima pala na najniži nivo tokom njegovog drugog mandata, pri čemu njegov rad odobrava tek 39 odsto američkih punoletnih građana.

Trumpu otežava zadatak i to što šalje različite poruke o ekonomiji. Predsednik čas omalovažava bes birača zbog porasta troškova, govoreći o "demokratskoj obmani", čas ističe niže cene benzina i jaja kao pozitivne pokazatelje.

Trump je svoj rad u oblasti ekonomije ocenio kao "A-plus-plus-plus-plus-plus" i ocenio da njegovoj administraciji treba još vremena da ispravi, kako kaže, haos koji je za sobom ostavio Biden.

Trump je pokušao da motiviše gledaoce ističući svoja dostignuća u drugim oblastima. On je naveo da je zaustavio priliv nelegalnih migranata i krijumčarenje droga, ojačao vojsku i posredovao u postizanju primirja u Gazi. Takođe je isticao značaj svog kontroverznog režima carina, koji kritičari krive za rast cena. Trump ga je predstavio kao diplomatski alat i način da se pokriju troškovi, poput isplate vojnicima.

Bela kuća je saopštila da će novi jednokratna boračka isplata važiti za aktivne pripadnike vojske i pripadnike rezervnog sastava koji su na aktivnoj dužnosti najmanje 31 dan do 30. novembra. Program, najavljen u sredu, mogao bi da košta gotovo 2,6 milijardi dolara.

"Čoveče, kakav napredak pravimo. Niko ne može da veruje šta se dešava", rekao je Trump.

Ekonomski izazovi

Demokrate su iskoristile zabrinutost birača zbog usporenog rasta plata i visokih cena. One su za porast troškova života okrivile carine koje je nametnuo Trump, predstojeći ukidanje proširenih subvencija za zdravstvenu zaštitu, sve veću potrošnju električne energije u data centrima koji podržavaju industriju veštačke inteligencije.

Iako je inflacija znatno pala u odnosu na nivo iz 2022. kada je bila najviša zabeležena u prethodne četiri decenije, cene su generalno nastavile da rastu i ove godine, nadovezujući se na nagli skok troškova koji je usledio posle pandemije.

Trump je obećao da će prepoloviti cene električne energije u roku od godinu dana od stupanja na dužnost. Umesto toga, cene su skočile usled naglog rasta potražnje. Prema najnovijim podacima vlade, prosečna maloprodajna cena električne energije u SAD u septembru je porasla za 7,4 odsto, dostigavši rekordnih 18,07 centi po kilovat-času (kWh), što predstavlja najveći rast od decembra 2023. godine. Cene za domaćinstva skočile su još više, za 10,5 odsto između januara i avgusta 2025, što je jedan od najvećih skokova u poslednjoj deceniji, prema Nacionalnoj asocijaciji direktora programa za pomoć u oblasti energije (engl. National Energy Assistance Directors Association).

Zdravstvo takođe predstavlja poseban izazov jer bi milioni Amerikanaca mogli da se suoče sa poskupljenjem zdravstvenog osiguranja. Proširene subvencije po Zakonu o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti (engl. Affordable Care Act ili Obamacare) trebalo bi da isteknu krajem godine, a u Kongresu ne postoji saglasnost kako to pitanje rešiti.

Trump je svoje protivljenje produženju zdravstvenih subvencija predstavio kao pokušaj da izađe na kraj sa osiguravajućim kompanijama, mada i dalje ostaje otvoreno mnogo pitanja o tome kako bi njegova strategija funkcionisala i da li bi mogla da donese jeftinije ili kvalitetnije zdravstvene usluge.

"Novac bi trebalo da ide ljudima, to jeste vama, kako bi mogli da kupe svoje zdravstveno osiguranje, što će omogućiti daleko bolje benefite po znatno nižoj ceni", rekao je Trump.

Trump je takođe istakao da je u planu da se naredne godine pokrene novu veb-stranicu preko koje će Amerikanci moći da kupuju jeftinije lekove na recept direktno od vlade. Brojne farmaceutske kompanije su spremne da prodaju lekove preko te platforme, ali traže olakšice kroz izuzetke od carina.

Pritisak na stambeno tržište takođe ostaje jak nakon što su cene stanova skočile, a kamatne stope na hipotekarne kredite udvostručene u vreme pandemije. Iako su kamatne stope poslednjih meseci u padu, trenutna stopa od 6,22 odsto i dalje je znatno iznad tri odsto, koliko je iznosila pre samo nekoliko godina.

Kombinacija visokih cena stanova, podstaknutih nedovoljnom ponudom koja je traje već godinama nakon što je građevinska industrija praktično stala posle krize na tržištu stambenih kredita visokog rizika, i visokih kamatnih stopa uticala je da se i kupci i prodavci drže po strani. To je usporilo prodaju i podstaklo građevinare da budu oprezniji.

Uticaj carina

Mnogi ekonomisti tvrde da su Trumpove carine podstakle rast cena nekih proizvoda, iako je ukupni efekat bio znatno manji nego što su mnogi predviđali ranije ove godine. Trump je u sredu tvrdio da njegove carine donose ekonomske koristi i privlače investicije u domaću proizvodnju.

Trump, međutim, nije bio baš jasan u pogledu rasta cena. U jednom trenutku je rekao da veoma brzo padaju, dok je kasnije priznao da inflacija i dalje postoji, ali da je rast plata veći. Trump je takođe hvalio carine koje je uvodio u talasima, istakavši da će se iz njih finansirati bonusi za vojnike i da su bile koristan alat u rešavanju međunarodnih konflikata, iako tradicionalno poskupljuju proizvode.

Dodatni problem za Trumpa predstavlja to što je slabije išlo sa zapošljavanjem u proteklim mesecima u SAD, gde je rast ostvaren uglavnom kao rezultat zapošljavanja u zdravstvu. Najnoviji izveštaj o zaposlenosti pokazao je da je u novembru registrovano 64.000 novih radnika, zahvaljujući zapošljavanju u zdravstvu i najvećem porastu zaposlenosti u građevinarstvu u više od godinu dana. S druge strane, proizvodni sektor je sedmi mesec zaredom smanjivao broj zaposlenih.

Istovremeno, stopa nezaposlenosti je porasla na najviši nivo u poslednje četiri godine, što ukazuje na to koliko Amerikanci teško pronalaze posao u okruženju sa slabim zapošljavanjem. Najave otkaza takođe su se povećale u proteklim mesecima, podstičući dodatno zabrinutost građana u pogledu sigurnosti posla.

Trump je, međutim, ukazao na rast realnih plata, kao i na koristi koje je ekonomska politika donela radnicima u fabrikama i rudnicima.

- U pisanju pomogli Reade Pickert, Naureen S Malik, Katy O'Donnell, Josh Wingrove i Jordan Fabian.