MOL povećava isporuku nafte za Srbiju

MOL Group obećava da će povećati isporuke nafte Srbiji kako bi pomogao u očuvanju energetske bezbednosti nakon uvođenja američkih sankcija srpskoj naftnoj kompaniji NIS, potvrdili su danas mađarski zvaničnici. "MOL Group igra ključnu ulogu u održavanju srpskih zaliha sirove nafte i goriva", izjavio je u petak Péter Szijjártó, mađarski ministar spoljnih poslova, a prenosi Reuters. 

"Srbija je jedno od najvažnijih tržišta u regionu, a nastavićemo da ulažemo u proširenje skladišnih kapaciteta, jačanje prisustva i razvoju maloprodajne mreže", kažu iz mađarskog MOL Groupa u pisanom odgovoru za Bloomberg Adriju, dan nakon što je američko ministarstvo finansija uvelo sankcije protiv Naftne industrije Srbije (NIS). "Poslovanje teče bez prekida i činimo sve kako bismo obezbedili dovoljno goriva iz Mađarske za ugovorene partnere i kupce", dodaju. 

Podsetimo, on je još u februaru najavio da MOL Group može u kratkom roku da poveća obim isporuka. Međutim, MOL Group bi mogao da bude spreman da ode i korak dalje i otkupi deo akcija NIS-a, preneo je ranije Bloomberg, ali o tome zasad zvanično nije bilo reči. MOL Group nije odgovorio na pitanje Bloomberg Adrije o tome da li je ova firma zainteresovana za kupovinu akcija NIS-a. 

Mađarsko ministarstvo spoljnih poslova i trgovine saopštilo je da dve zemlje ostaju u bliskom kontaktu i potvrdilo spremnost Budimpešte da pomogne Beogradu. Ipak, mađarski ministar je upozorio da povećane isporuke iz Mađarske neće potpuno nadomestiti manjak koji će nastati obustavom isporuka kroz hrvatski naftovod Janaf, kojim se sirova nafta transportuje od jadranske obale do rafinerije u Pančevu. Janaf je saradnju sa NIS-om prekinuo u četvrtak, kada su sankcije stupile na snagu. 

NIS, koji je od 9. oktobra u blokadi zbog činjenice da je najveći akcionar sankcionisani Gazpromneft, jedina je kompanija u Srbiji koja proizvodi naftu i gas, a sankcije dovode do obustave domaće proizvodnje. Promeniće se i način uvoza energenata, s obzirom na to da je Jadranski naftovod (Janaf), dosada glavni kanal za snabdevanje Srbije naftom, obustavio saradnju sa NIS-om. 

Ukoliko ne bude dodatnih isporuka, NIS-ova rafinerija u Pančevu može da nastavi sa radom do 1. novembra, dok bi trebalo da zalihe goriva budu dovoljne do kraja godine, izjavio je u četvrtak predsednik Srbije Aleksandar Vučić 

U međuvremenu, ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da je NIS "dobro pripremljen" za sankcije i da Rusija "neće okrenuti leđa Srbiji". Od kada je Amerika pre devet meseci najavila potencijalne sankcije, vlasnička struktura NIS-a se menjala. 

Jedan od načina za transport te nafte u Srbiju mogao bi da bude Dunav. "U zvaničnom registru plovila postoji manje od 20 brodova i barži, koji imaju licencu za prevoz sirove nafte – to je premali broj da bi se Srbija ubuduće snabdevala na taj način", rekao je prethodno za Bloomberg Adriju Vojislav Dulić, beogradski advokat za pomorsko pravo. Kako podseća, pomorski tanker nosi od 80.000 do 300.000 tona, dok su rečni tankeri "u proseku kapaciteta oko 4.000 tona".

"Na Dunavu ne postoje uslovi za plovidbu brodovima velikog kapaciteta, a to je ujedno skuplji, manje efikasan način uvoza nafte, uz ekološki rizik od izlivanja koji bi u slučaju nesreće pogodio Bugarsku, sve do Crnog mora", naveo je Dulić.

 

Šta je prethodilo uvođenju sankcija

Devet meseci odlaganja i bezuspešan pokušaj pronalaženja rešenja koja bi zadovoljila Vašington i Moskvu. 

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog ministarstva finansija i britanska Kancelarija za primenu finansijskih sankcija (OFSI) su 10. januara uvele sankcije protiv dve velike ruske nafte kompanije – Surgutneftgasa i Gazpromnefta. Istog dana, kompanija Gazpromneft, koja je u tom trenutku bila vlasnik 50 odsto akcija NIS-a, dobila je rok od 45 dana da izađe iz vlasništva NIS-a. Pod pretnjom sankcijama tada se našlo još pet podružnica Gazpromnefta u inostranstvu – po jedna u Tadžikistanu, Luksemburgu i Kazahstanu, kao i dve podružnice u Kirgistanu.

U danu kada je Amerika prvi put zapretila sankcijama, Gazpromneft je smanjio vlasnički udeo sa 50 odsto na 44,85 odsto, što je protumačeno kao pokušaj da se formalno ispoštuje zahtev OFAC-a. Međutim, iako je udeo Gazpromnefta u NIS-u pao ispod 50 odsto, to nije otklonilo pretnju sankcijama, o čemu je Bloomberg Adria već pisala.

 

 

Nakon osam odlaganja sankcija, u septembru je došlo do još jedne promene u vlasničkoj strukturi -  akcionarsko društvo Intelligence, u vlasništvu Gazproma, preuzelo je 11,3 odsto akcija u NIS-u, to jest celokupan udeo koji je držao matični koncern Gazprom. Time je lista najveća tri akcionara srpske naftne kompanije izmenjena, a u dokumentima objavljenim na Beogradskoj berzi nije precizirano zbog čega je došlo do transakcije, mada se spekulisalo da se radi o pripremi za prodaju zainteresovanom kupcu, o čemu je Bloomberg Adria već pisala.

Rusija je navodno predložila Americi suvlasništvo u NIS-u, kao i da kompanija počne da nabavlja američku naftu, a da je ta spekulacija tačna, početkom oktobra potvrdio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Međutim, ni ruska ni američka strana se do sada nisu zvanično oglašavale o eventualnim pregovorima i njihovom toku, pa ostaje nejasno šta bi moglo da bude rešenje, koje bi moglo da zadovolji sve zainteresovane strane.