'Padaju' radne dozvole na Balkanu dok glavobolja zbog Crvenog mora jača

Ovu nedelju obeležile su, između ostalog, nove ekonomske poteškoće koje donose sukobi u Crvenom moru, napori kineske vlasti da podstakne domaće tržište kapitala, uspon Microsofta i pad Tesle, te odluka Evropske centralne banke (ECB) o kamatnim stopama. Ako govorimo o lokalnim prilikama, sedmica je protekla u znaku potpisivanja protokola naše države sa Severnom Makedonijom i Albanijom o slobodnom tržištu rada, aukcije evroobveznica, te reakcije na dešavanja u Elektroprivredi Srbije (EPS) i nameru zvanične Prištine da odbaci dinar kao zvaničnu valutu.

Predstavnici Srbije, Severne Makedonije i Albanije potpisali su u ponedeljak u Skoplju, u okviru Inicijative "Otvoreni Balkan", dva protokola koja će omogućiti uspostavljanje slobodnog tržišta rada za zemlje članice te inicijative. Ova mera na snagu bi trebalo da stupi od 1. marta. To znači da radnicima iz Tirane ili Skoplja neće biti potrebne boravišne i radne dozvole da bi radili u Beogradu.

Portal "Uvid u račun" postao je dostupan građanima za preuzimanje e-računa i elektronsko plaćanje, nakon što je pre više od mesec dana EPS pogodio hakerski napad. Međutim, postoji mogućnost da je taj hakerski napad ugrozio bezbednost podataka građana, jer su na blogu Qilin, koji je u javnosti označen kao hakerska grupa koja je izvršila sajber-napad na EPS, navodno objavljeni podaci o EPS-u. Zvaničnici nisu obavestili javnost o kojim podacima je reč i koliko je opasno da se oni nađu u javnosti. "Iako sistem funkcioniše, on i dalje nije bezbedan, a posebno nisu bezbedni podaci koji su iz njega izašli, među kojima mogu biti i podaci o ličnosti građana Srbije", rekla je za Bloomberg Adriju Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka nevladine organizacije Partneri Srbija.

Privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji i njihova centralna monetarna institucija najavile su da će od početka februara evro biti jedina valuta, čime bi se efektivno ukinuo dinar kao platežno sredstvo. Narodna banka Srbije (NBS) i predstavnici srpskih vlasti osudili su potez zvanične Prištine, a iz Evropske komisije su od privremenih institucija zatražili obrazloženje takve odluke. ECB na svom sajtu navodi da evro nije legalno sredstvo plaćanja na Kosovu i Metohiji, s obzirom na to da je zvanična Priština jednostrano usvojila evropsku valutu 2002. godine. Rukovodilac Centra za regionalnu saradnju u Privrednoj komori Srbije Aleksandar Radovanović u ponedeljak je izjavio za Betu da je privreda Srbije zbog zabrane izvoza robe na Kosovo i Metohiju od juna prošle godine, kada je uvedena, do 1. januara pretrpela štetu od oko 150 miliona evra.

Analitičari Bloomberg Adrije objavili su izveštaj o korporativnim ESG obveznicama, koji je pokazao da su ih, od pet zemalja u regionu, dosad izdavale samo slovenačke, hrvatske i bosanskohercegovačke kompanije. Srbija, Slovenija i Severna Makedonija su izdale državne ESG obveznice, dok se takve emisije u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (BiH) još čekaju. Međutim, kada se pogledaju drugi pokazatelji – na primer, udeo izdanja u bruto domaćem proizvodu, naš region ne zaostaje previše za svojim parnjacima, a u budućnosti nas svakako očekuje više emisija korporativnog, ali i državnog ESG duga, smatraju analitičari Bloomberg Adrije.

Depositphotos

 

Kada je reč o regionalnom tržištu obveznica, treba reći i da je Srbija na prvoj aukciji trogodišnjeg duga denominovanog u evrima od 2019. prodala nepunu polovinu ponuđenih hartija, da je hrvatska Erste banka izdala prvu zelenu "preferred senior" obveznicu, a da će narodna obveznica, koju je prošle godine najavilo Ministarstvo finansija Slovenije, biti emitovana 1. februara. I dok su susedne zemlje u godini za nama ili izdavale ili najavljivale narodne obveznice, Srbija se u 2024. sprema za izdavanje korporativnog duga, čime bi trebalo da počne prva faza pokušaja revitalizacije tržišta kapitala.

Kompanije širom sveta uveliko upozoravaju na negativan uticaj zbog nemogućnosti prolaska kroz Suecki kanal. Kriza uzburkava isporuke svega i pitanje je vremena kada će se viši troškovi i naprezanja lanca snabdevanja odraziti i na izveštaje o zaradama kompanija. Sem energenata o kojima se ponajviše govori, veliki pritisak prenosi se i na auto-industriju, o čemu više možete pročitati u posebnom tekstu. A sve zbog toga što najmanje 2.300 brodova ide dugim putevima kako bi izbegli napade Hutija u Crvenom moru - plovnom putu kojim inače prolazi više od 12 odsto svetske trgovine na moru. Centralni bankari ukazuju na rast inflacije koji bi mogao da spreči smanjenje kamatnih stopa. Analitičar Bloomberg Adrije Ivan Odrčić ne očekuje nekontrolisano bujanje inflacije u narednih nekoliko meseci, ali nakon toga raste verovatnoća za sporadične inflatorne šokove.

 

U međuvremenu, izvršni direktor Tesle Elon Musk rekao je da predviđa da bi sledeći "veliki talas rasta" kompanije, baziran na novom, jeftinom automobilu, mogao da dođe sledeće godine. Ipak, razočaranje investitora koji nisu voljni da čekaju toliko dugo povuklo je akcije naniže. Daleko više sreće imao je Microsoft, koji je dostigao istorijsku tržišnu valuaciju od tri biliona dolara u sredu, što pokazuje kako je optimizam oko veštačke inteligencije podstakao naizgled nezaustavljiv napredak tog softverskog giganta.

Netflix je prijavio 13,1 milion novih korisnika u poslednja tri meseca 2023, što je najveći rast broja korisnika tog portala za strimovanje još od kada su gledaoci bili zaglavljeni kod kuće na početku pandemije. A dok kripto-tržište, predvođeno bitcoinom, ovih dana često beleži gubitke, pada vrednost i najveće američke kripto-berze Coinbase. Uz to, Terraform - firma koja se bavi digitalnom imovinom i čiji je suosnivač Do Kwon - podneo je zahtev za zaštitu od bankrota u okviru američkog regulatornog poglavlja 11.

Bloomberg

 

Početak nedelje doneo je nastavak pada kineskih akcija koje se kotiraju u Hongkongu, a razlika u odnosu na njihove parnjake iz kontinentalnog dela dostigla je najviši nivo u poslednjih 15 godina. Ubrzo potom stigla je vest da vlast razmatra paket mera za stabilizaciju tržišta.

Neobična snaga evropskog tržišta rada pogurala je ECB dalje od skorih smanjenja kamatnih stopa u evrozoni. Centralna banka u četvrtak je zadržala kamate na istim nivoima, kako je i predvideo naš analitički tim. ECB je prethodno objavila da je potražnja za kreditima u evrozoni verovatno dotakla dno nakon pada dužeg od godinu dana usled rastućih kamata i privreda koje su se našle u poteškoćama. Aktivnost privatnog sektora u zoni je pala osmi mesec zaredom u januaru, što ukazuje na slab početak godine nakon verovatne recesije u drugoj polovini 2023.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar