Nakon objave finansijskih izveštaja tehnoloških kompanija i gubitaka koji se broje u stotinama milijardi dolara, sve oči bile su uprte u Evropsku centralnu banku, koja je na poslednjem sastanku odlučila da napravi pauzu u podizanju kamatnih stopa. U međuvremenu, iz SAD su stigli podaci o privrednom rastu, prema kojima je američki BDP dostigao godišnju stopu od 4,9 odsto. U Srbiji, skupština je usvojila Predlog budžeta za 2024. godinu, u kojem je više od trećine sredstava namenjenih za kapitalne investicije opredeljeno za infrastrukturu.
Ovo je pet stvari koje treba da znate danas.
Skupština Srbije usvojila budžet za 2024.
U četvrtak je u Skupštini Srbije u načelu usvojen Predlog zakona o budžetu za 2024. godinu, a glasanje u pojedinostima je u toku.
Opširnije
Inflacija u septembru usporila na 10,2 odsto, voće i gorivo poskupeli najviše
U odnosu na septembar prethodne godine, cene u Srbiji su u proseku rasle za 10,2 odsto, dok je mesečna inflacija iznosila 0,3 odsto.
12.10.2023
Klaud je Microsoftu bio majka, a Googleu maćeha
Microsoft je zbog uspeha klaud odeljenja uspeo da zabeleži najveći skok prihoda od prodaje u prethodnih šest kvartala.
25.10.2023
Srpska infrastruktura kaska za evropskom uprkos velikim ulaganjima
Investicije bi i u narednih 10–12 godina morale da budu za oko 1,5 procentnih poena više od proseka zemalja centralne i istočne Evrope.
26.10.2023
Prokop posle skoro pet decenija dobija staničnu zgradu
Novu staničnu zgradu Beograd čeka od 1976. godine, kada je zamišljeno da to bude glavna železnička stanica i da bude mesto ukrštanja sa metroom
20.10.2023
Vlada Srbije je Predlog budžeta, kojim se predviđa stopa privrednog rasta od 3,5 odsto, usvojila početkom oktobra. Tada je ministar finansija Siniša Mali naveo da ukupni prihodi i primanja predviđeni Predlogom budžeta za 2024. godinu iznose 2.040,9 milijardi dinara, što je za 136,9 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto više u odnosu na iznos prihoda predviđen rebalansom budžeta za ovu godinu.
Predviđen je fiskalni deficit budžeta od 197 milijardi dinara, što je 2,2 odsto BDP-a i što je niže od planiranog deficita za ovu godinu, koji je rebalansom projektovan na 2,8 odsto BDP, rekao je ministar finansija.
Pored predviđene stope privrednog rasta od 3,5 odsto, javni dug sektora države projektovan je na 51,7 odsto BDP, što je znatno ispod 60 odsto, koliko je dozvoljeno sporazumom iz Mastrihta.
Srpska infrastruktura kaska za evropskom uprkos velikim ulaganjima
U usvojenom budžetu za 2024. godinu za kapitalne investicije opredeljeno je 598,8 milijardi dinara, odnosno 6,8 odsto BDP-a. Više od trećine tih sredstava namenjeno je za infrastrukturu, i to prvenstveno na železničku, a povećana su i ulaganja u zaštitu životne sredine.
Ministar finansija naveo je da će država nastaviti da sprovodi strategiju ulaganja u auto-puteve, pruge, kliničke centre, škole, a kao najznačajnije infrastrukturne projekte naveo je obilaznicu oko Kragujevca, brzu saobraćajnicu na severu Vojvodine, od Bačkog Brega do Nakova i auto-put Beograd–Zrenjanin–Novi Sad.
Kapitalni rashodi usmereni u zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu sa 20,7 milijardi dinara iz rebalansa 2023. godine rastu na 26,4 milijarde dinara, koliko se predviđa budžetom za 2024. Ovim porastom, ulaganja u zaštitu životne sredine konačno bi dostigla nivo od 0,3 odsto BDP, koliko iznosi prosek zemalja centralne i istočne Evrope.
Ipak, Fiskalni savet naglašava da su zemlje centralne i istočne Evrope tokom prethodnog perioda investirale u zaštitu životne sredine znatno više novca od Srbije. Tako, da bi se nadoknadio višedecenijski jaz koji postoji u odnosu na uporedive zemlje centralne i istočne Evrope, godišnje investicije Srbije u ovoj oblasti morale bi da budu barem dva do tri puta veće nego što su sada i da se taj nivo održava dugi niz godina.
ECB napravila pauzu, nema ni ubrzanog kvantitativnog stezanja
Bloomberg
Evropska centralna banka (ECB) je nakon deset uzastopnih povećanja kamatnih stopa u četvrtak odlučila da napravi pauzu u tom ciklusu.
Nakon odluke ECB, kamatna stopa na depozite iznosiće četiri odsto, na glavne operacije refinansiranja 4,5 odsto, a na marginalne kreditne olakšice 4,75 odsto, piše u saopštenju centralne banke. Ovi nivoi su nepromenjeni u odnosu na one nakon septembarskog sastanka centralne banke, i najviši su od osnivanja evrozone.
Pauzu u podizanju kamatnih stopa očekivalo je svih 59 ekonomista koje je anketirao Bloomberg, a istu projekciju imali su i analitičari Bloomberg Adrije. Sama ECB je u septembru signalizirala da bi ove cene zaduživanja mogle biti i vrhunac ciklusa podizanja.
Velika sedmorka izgubila 200 milijardi dolara nakon finansijskih izveštaja
Bloomberg
Takozvana veličanstvena tehnološka sedmorka, glavni pokretač rasta cena akcija u SAD, u ovom kvartalu ostvarila je razočaravajuće rezultate u ovom kvartalu, što je obrisalo 200 milijardi dolara njihove tržišne vrednosti.
Od objave kvartalnih izveštaja, vlasnik Googlea, Alphabet Inc, Tesla Inc. i Meta Platforms Inc. beleže pad, a jedina svetla tačka tehnološkog sektora jeste Microsoft Corp. Očekuju se vesti i o rezultatima kompanije Amazon.com Inc., a tržište opcija pokazuje da bi deonice mogle da se pomaknu za 8,1 odsto (u jednom ili drugom pravcu, u zavisnosti od rezultata). Ovo u igru stavlja još oko 100 milijardi dolara tržišne vrednosti.
Apple Inc. i Nvidia Corp., preostala dva člana sedmorke podatke objavljuju sledećeg meseca.
Sledi...
U Briselu se završava dvodnevni samit Evropske unije. U Bejrutu pokret Hezbolah organizuje skup solidarnosti s Palestincima, a skup podrške biće organizovan i u Rabatu, dok će u Vatikanu na poziv pape Franje, poglavara Rimokatoličke crkve, biti obeležen dan molitve za mir na Bliskom istoku.
Kina će objaviti podatke o industrijskom profitu, a očekuju se i podaci o potrošačkom indeksu u Japanu, kao i izveštaj o zaradama kompanije Exxon Mobil.
.webp){kind=icon}
