Claudia Goldin treća je žena koja je dobila Nobelovu nagradu za ekonomiju, jer je američka profesorka nagrađena za svoja istraživanja koja objašnjavaju razlike u platama između muškaraca i žena.
Goldin će primiti nagradu od 11 miliona kruna (otprilike milion dolara), kako je u ponedeljak objavila Kraljevska švedska akademija nauka u Stokholmu.
"Razumevanje uloge žena na tržištu rada važno je za društvo", izjavio je Jakob Svensson, predsednik Odbora za Nobelovu nagradu za ekonomske nauke. "Zahvaljujući revolucionarnim istraživanjima Claudije Goldin, sada znamo mnogo više o osnovnim faktorima i preprekama koje bi u budućnosti trebalo da budu rešene."
Opširnije
Nobelova nagrada naučnicima koji su omogućili razvoj vakcine protiv korone
Katalin Karikó i Drew Weissman dobili su Nobelovu nagradu za medicinu.
02.10.2023
Ekonomisti vrednuju tržište više nego ljude, poručuje nobelovac
Sin rudara Angus Deaton pola veka se uspinjao na lestvici profesije došavši do najvišeg priznanja.
07.10.2023
Fond za Nobelovu nagradu ove godine povećan na 11 miliona švedskih kruna
Novčani deo Nobelove nagrade ove godine povećan je na 11 miliona švedskih kruna.
15.09.2023
Rođena 1946. godine u Njujorku, Goldin je profesorka na Harvardu koja je koristila podatake (od poslednjih 200 godina) kako bi pokazala da se razlika u platama između muškaraca i žena kroz istoriju mogla objasniti razlikama u obrazovanju i izboru zanimanja. Međutim, sada se razlika uglavnom pojavljuje između muškaraca i žena u istom zanimanju, posebno nakon rođenja prvog deteta.
To razumevanje pruža osnovu za vlasti širom sveta da preduzmu različite radnje kako bi rešili ovu situaciju, rekao je Randi Hjalmarsson, profesor ekonomije na Univerzitetu u Geteburgu na konferenciji za novinare nakon objave nagrade.
"Ne možete lekom lečiti bolest bez poznavanja njenog uzroka i prirode", rekla je Hjalmarsson. "Ona je pružila temelj koji ima različite političke implikacije u različitim zemljama i kontekstima širom sveta."
Prošlogodišnji laureati bili su Ben Bernanke, Douglas W. Diamond i Philip H. Dybvig za istraživanje banaka i finansijskih kriza. Prethodni dobitnici ove nagrade uključuju Paula Krugmana, Josepha Stiglitza, Miltona Friedmana i Roberta J. Shillera.
Sveukupno su tri žene nagrađene Nobelovom nagradom za ekonomske nauke, nakon Elinor Ostrom 2009. godine i Esther Duflo 2019. godine.
Godišnje nagrade za dostignuća u fizici, hemiji, medicini, književnosti i miru osnovane su u testamentu Alfreda Nobela, švedskog izumitelja dinamita, koji je preminuo 1896. godine.
Nagradu za ekonomske nauke dodala je 1968. godine Švedska centralna banka i nazvana je Sveriges Riksbank nagrada za ekonomske nauke u spomen na Alfreda Nobela.
.webp){kind=icon}
