Direktor UBS-a poziva na revoluciju u energetskoj obnovi nekretnina

Kako bi se uskladili sa propisima o neto nultim emisijama i izbegli teret starenja zgrada, investitori u nekretnine moraju da ulože znatno više sredstava u prilagođavanje starih zgrada klimatskim promenama nego u izgradnju novih objekata. To su zaključci koje je UBS Group AG objavio u utorak, a Švajcarski bankarski institut za održivost i uticaj poziva na ništa manje nego na "revoluciju u energetskoj obnovi".

"Investitori uvek moraju da odmere rizike u odnosu na finansijske prinose na individualnoj osnovi", rekao je za Bloomberg Michael Baldinger, glavni direktor za održivost u UBS-u. "Biće slučajeva u kojima nova gradnja može imati koristi od novih materijala i tehnologija za smanjenje emisija i optimizaciju potrošnje energije", dodao je on.

Međutim, UBS zagovara "adaptaciju kao poželjnu opciju jer u mnogim slučajevima može poboljšati prinose iznajmljivanja, dodati vrednost zgradama tokom vremena i zaštititi ih da ne postanu zastarela imovina", rekao je Baldinger.

Adaptacijom starih zgrada može se uštedeti do 75 odsto ugljen-dioksida koji bi se emitovao ako bi se izgradila ekvivalentna nova zgrada, procenjuju iz UBS-a.

Prema Programu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, do 2021. godine, zgrade u svetu su činile oko 37 odsto emisija CO2 koje se odnose na energiju. Do sada se svake godine prilagođava samo jedan odsto ovih nekretnina, dok 99 odsto postojećih zgrada nije u skladu sa ciljem eliminisanja emisija do 2050. godine, navode iz UBS-a.

Prilagođavanje starih zgrada može uštedeti do 75 odsto ugljen-dioksida koji bi se ispuštao da je izgrađena ekvivalentna nova građevina/Depositphotos

Investitori u nekretnine se suočavaju sa okruženjem u kojem će propisi sve više zahtevati klimatska rešenja. S obzirom na to da je više od 90 odsto globalne ekonomije sada obuhvaćeno neto nultim obavezama, "vlade su implicitno potpisale da će građevinski sektor biti potpuno dekarbonizovan do 2050. godine", navode iz UBS-a sa sedištem u Cirihu.

Većina današnjih zgrada će i dalje biti tamo 2050. godine, tako da bi rušenje i ponovnu izgradnju trebalo razmatrati samo u veoma retkim slučajevima kada su ekonomske i socijalne koristi veće od troškova životne sredine, piše UBS u svom izveštaju.

Prilagođavanje klimatskim promenama može uključivati sve od poboljšanja energetske efikasnosti zgrade, postavljanja izolacije, optimizacije ventilacije, smanjenja potrošnje energije, prelaska na električne ili geotermalne izvore toplote i maksimiziranja proizvodnje energije na licu mesta.

Vlasnici nekretnina su skloniji rušenju i novoj izgradnji jer se smatralo da to dovodi do viših zakupnina, navode iz UBS-a. Deo tog proračuna bio je zasnovan na nedostatku pouzdanih podataka koji odražavaju puni ugljenični otisak tog modela.

Najam kancelarija u Londonu po kvadratnom metru/Bloomberg

"Duboka rekonstrukcija" obično zahteva od investitora da unapred angažuje značajne količine kapitala, kažu iz UBS-a. Za velike strukture, ovo takođe može dovesti do gubitka prihoda tokom trajanja poboljšanja.

Ali neprilagođavanje postojećih zgrada "postaje sve manje održivo", navode iz UBS-a.

Rizik je da će nova regulativa povećati verovatnoću da će imovina zastareti, "potencijalno opterećujući vlasnike ogromnim gubicima kapitala u poređenju sa današnjim knjigovodstvenim vrednostima", navode iz UBS-a.

"Neefikasne zgrade će takođe verovatno opterećivati bilanse investitora u klimatskom smislu i možda se neće pokazati privlačnim za stanare zbog visokih računa za energiju i niske ocene održivosti", navodi banka.