text size
Srbija je (ponovo) izbegla recesiju, uz maloprodaju koja nastavlja da pada peti mesec zaredom. Javnost ne prestaje da diskutuje o ukidanju plaćanja korverzije za pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, dok NIS-u, koji je ionako oslobođen iste, padaju akcije, a i plan investiranja im postaje upitan. Donosimo vam pet stvari koje treba da znate danas.
BDP Srbije u drugom kvartalu porastao za 1,7 odsto
Privreda Srbije raste | Foto: Depositphotos
Srbija je i u drugom kvartalu izbegla recesiju budući da je realni rast BDP-a u drugom kvartalu bio 1,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, objavio je u ponedeljak Republički zavod za statistiku.
Deficit u spoljnoj trgovini naše zemlje sa svetom u prvoj polovini ove godine niži je za 35,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Iznosio je 4,02 milijarde evra.
Rast industrijske proizvodnje je u junu u Srbiji bio niži od onog prethodnog meseca na međugodišnjem nivou, naspram evropske tendencije rasta u prvom polugođu ove godine, ali i najave usporavanja u drugih šest meseci. Indeks industrijske proizvodnje je u odnosu na prosek iz 2022. porastao za 2,9 odsto, a u odnosu na jun 2022. porastao je za 0,5 odsto.
Maloprodaja u junu zabeležila peti uzastopni pad
Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u junu je bio nominalno veći za 4,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. S druge strane, realni indeksi maloprodajnih cena beleže peti pad zaredom, i to za šest odsto, pokazala je zvanična statistika.
Ukoliko uporedimo promet u prvom polugodištu 2023. sa istim periodom prošle godine, nominalni rast iznosi 8,5 odsto, a u istom periodu zabeležen je i realni pad od 5,1 odsto.
Komentarišući najnovije podatke o domaćem BDP-u, rukovodilac analiza makroekonomije i tržišta kapitala Bloomberg Adrije Ivan Odrčić osvrnuo se upravo na sektor maloprodaje. "Očigledno je (u nedostatku detalja kod objave rasta BDP-a) na nešto sporiji godišnji rast realnog BDP-a snažnije uticao negativan trend lične potrošnje, na šta ukazuju podaci o realnom godišnjem padu u maloprodaji od 6,3 odsto u periodu od maja do juna 2023", rekao je Odrčić.
"Ako NIS može da ne plaća konverziju, zašto ne mogu i ostale kompanije"
Goran Vesić | Foto: Beta/Amir Hamzagić
Srbija je dobila novi zakon o planiranju i izgradnji koji je ispunio direktive Evropske unije i doneo dosta novina, a najveću pažnju javnosti privuklo je ukidanje plaćanja konverzije za pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu.
To bi, kako je rekao ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, trebalo da označi završetak svojinske transformacije u Srbiji i izlazak iz komunizma. "Od početka smo imali nedoslednu primenu i nemogućnost da se konverzija sprovede. U septembru 2009. godine se donosi odluka o plaćanju konverzije, a u novembru se zaključkom Vlade NIS oslobađa plaćanja konverzije", naveo je on u intervjuu za Bloomberg Adriju.
"Tumačili su da je ugovor o prodaji iznad zakona, što nije tačno. Dakle, NIS može da se oslobodi plaćanja konverzije na 4.000 lokacija zato što neko zove i urgira za NIS, a pričaju nam kako ne može neko drugi da bude oslobođen plaćanja", rekao je ministar o preduzeću čije su se akcije približile najnižem nivou ove godine, dok ostaje upitno da li će se njihov inicijalni plan investiranja veći od 400 miliona evra uopšte realizovati do kraja godine.
Vladimir Đorić, arhitekta partner u studiju Zabriski, poručio je da je polemika o novom zakonu prisutna i u stručnoj javnosti, ali da je činjenica da nije urađena studija koja bi pratila argumentaciju.
"Smatramo da je petnaest godina bio dovoljan period da se shvati da efekti primene takve odredbe nisu dali kvalitet, ne samo na budžetu, već i na samo tržište. Sada se ostavlja prostor za provizorno tumačenje o nekim milijardama koje se tu mogu izgubiti ili dobiti. Moj utisak je da mi uopšte nemamo toliko parcela o kojima se govori. Sama nova odredba će svakako značiti aktiviranje određenih lokacija i sigurno će imati i efekte i kroz budžete i kroz naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, poreze na apsolutna prava, PDV", kazao je Đorić.
Privreda evrozone ponovo raste uprkos jakoj baznoj inflaciji
Privreda evrozone se vratila u rast dok su osnovni inflatorni pritisci i dalje jaki, a to daje argumente Evropskoj centralnoj banci (ECB) da ponovo podigne kamatne stope. Bruto domaći proizvod u drugom kvartalu porastao je za 0,3 odsto u odnosu na prethodna tri meseca. Pokazalo se da su potrošačke cene u julu porasle za 5,3 odsto u odnosu na pre godinu dana, a da je bazna inflacija iznosila 5,5 odsto.
Na sledećem sastanku ECB u septembru "moglo bi da dođe do daljeg povećanja kamatne stope ili možda do pauze", rekla je predsednica ECB Christine Lagarde za list "Le Figaro". "Pauza, kad god da se dogodi, u septembru ili kasnije, ne bi nužno bila konačna."
Sledi...
Čekaju se finansijski izveštaji svetskih kompanija | Foto: Bloomberg
Izveštaje o zaradi u utorak će objaviti brojni svetski igrači, uključujući kompanije Diageo, Nomura, Pfizer i Toyota.
Sjedinjene Američke Države izvestiće o potrošnji u građevinskom sektoru, otvaranju radnih mesta, prodaji lakih vozila...
Ministar turizma Saudijske Arabije Ahmed bin Aqil al-Khateeb će se u okviru posete Srbiji sastati sa domaćim političkim vrhom.
Na portalu Bloomberg Adria čitajte o tome kako se kod nas kupuju kriptovalute i koja industrija je pokupila četvrtinu nove radne snage u kvartalu za nama.
.webp){kind=icon}
