Nedelju za nama obeležili su katastrofalni potresi koji su pogodili Tursku i Siriju. Uz velike ljudske žrtve, koje se i dalje sabiraju, i stravično razaranje, čija će se šteta tek sabirati, izvesno je da će te nepogode imati posledice i na svetske privredne tokove, a mogli bi uticati i na ekonomske odnose Turske i Srbije.
Zauzdavanje inflacije biće i dalje u centru pažnje delovanja Evropske centralne banke (ECB). To u praksi znači da će ta institucija nastaviti sa svojom politikom povećanja kamatnih stopa. "ECB bi trebao da se aktivno bori protiv inflacije sve dok ljudi ne osete stabilnost cena u svakodnevnom životu", poručio je član Upravnog savet ECB-a Robert Holzmann.
S druge strane, čini se da bi moglo doći do zaokreta u politici britanske centralne banke. Naime, Danny Blanchflower, bivši čelnik Bank of England (BoE), rekao je da će kolaps cena nekretnina centralnu banku Ujedinjenog Kraljevstva (UK) pogurati prema smanjenju kamatnih stopa. Blanchflower, profesor ekonomije na koledžu Dartmouth, rekao je da će BoE morati da "reaguje na stvarno loše podatke" jer se prethodna povećanja stopa sve više odražavaju na ekonomiju.
Glavnu kamatnu stopu krajem nedelje je po 11. put podigla i srpska centralna banka. Kako je iz NBS saopšteno u četvrtak, referentna stopa je uvećana za 25 baznih poena, dostigavši tako 5,5 odsto, što je najviše od avgusta 2015. godine. Pojedini ekonomisti su na to kazali da bi NBS trebalo da prestane da podiže cene zaduživanja. Među njima je i ekonomista u sektoru za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović, koji za Bloomberg Adria navodi da nema potrebe za daljim pooštravanjem monetarne politike.
Početkom godine, u kojoj se tek očekuje povećano zaduživanje države, ne ohrabruju ni podaci o tome da je javni dug Srbije u decembru bio najviši u čitavoj 2022. Dugovanje Srbije je u decembru tako poraslo na 33,3 milijarde evra, odnosno 55,2 odsto BDP-a, pokazuju podaci Ministarstva finansija objavljeni na početku nedelje.
ESG postaje sve važnija tema za tokove kapitala. Ako vas zanima ulaganje u vrednosne papire kompanija koje prate trend održivosti, analitičari Bloomberg Adrije ove godine ne očekuju veće negativne pritiske na imovinu ESG-a. Međutim, naši analitičari ne vide ni potencijal za ponovno znatno ubrzanje izdavanja novog duga ESG-a, a ni materijalno povećanje vrednosti ESG deoničkih indeksa. Trendove kao i u većini drugih slučajeva diktiraju banke, a po tom pitanju naši analitičari u budućnosti vide da će više finansiranja, ili barem finansiranje po relativno boljoj ceni, biti usmereno prema kompanijama s dobrim profilom održivosti. Više detalja možete naći u analizi koju ste mogli pročitati ove nedelje na stranicama Bloomberg Adrije.
Najveće svetske tehnološke kompanije ne posustaju u najavama otkaza, što je novitet za industriju koja je dosad napredovala zahvaljujući pogodnostima i novim kadrovima. Još prošle godine Meta je, na primer, ukinula svoju uslugu pranja veša za osoblje, dok je Google u januaru ove godine više od 30 masažnih terapeuta uključio u svoj prvi veliki krug otpuštanja.
Radnici Googlea su u januaru ostali bez svojih masažnih terapeuta | Bloomberg
Međutim, taj trend se još ne vidi kod srpskih tech kompanija, a samo na Bloomberg Adriji možete saznati koje su najnovije povlastice obezbedili za pojedine svoje zaposlene.
Na tržištu nekretnina u Srbiji teško se može očekivati pad cena, iako analitičari Bloomberg Adrije očekuju da bi u 2023. mogao da se očekuje pad cena stanova od 10 odsto. Razloga za veću otpornost cena u Srbiji ima više, a jedan od njih je svakako i dolazak 150.000 stanovnika Rusije.
.webp){kind=icon}
