Od početka rata u Ukrajini i krize izazavane visokim rastom cene energenata koja je inflaciju lansirala na nivo od preko 15 odsto u Srbiji, jasno je da će predstojeća zima biti najteža za socijalno ugrožene i najranjivije u društvu. Dodatno, sprovođenje Zakona o socijalnim kartama, projekta koji je iniciran još 2017. godine i sa čijom primenom se počelo ove godine, izaziva brojne nedoumice.
Iako predstavnici vlasti ponavaljaju da će voditi računa o očuvanju životnog standarda građana u situaciji rekordne inflacije i pada realnih zarada, Srbija i dalje manje od mesec dana od početak zime nema jasan plan, a ni najavljena dodatna izdvajanja u budžetu za socijalno ugrožene kategorije stanovništva. Utisak je, ako se zbroje svi problemi, da je država spremnija da pomogne stranim državljanima koji dobijaju subvencije za plate veće od 300.000 dinara nego da se pozabavi onima kojima je pomoć zaista potrebna.
Oko 6,8 odsto populacije Srbije (470.000 osoba) živi u apsolutnom siromaštvu i ne može da zadovolji osnovne životne potrebe – 6,9 odsto građana troši manje od 12.695 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici, prema podacima od pre dve godine Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Vladi Srbije. Republički zavod za statistiku Srbije je 2020. godine izvestio da je stopa osoba u riziku od siromaštva 21,7 odsto, što čini otprilike milion i po građana
Ministar finansija Siniša Mali je u nedavnom intervjuu izjavio da država teret krize preuzima na sebe, jer je najvažnije da očuvamo životni standard građana Srbije. Kako je naveo, država se odrekla dela zarade od akciza da bi građani mogli da kupuju gorivo po nižim cenama.
"Na taj način, imamo prostora i za veće plate i penzije, pomoć mladima, a sve to kako bismo održali kvalitet života građana. Budžet za narednu godinu biće razvojan, uravnotežen, socijalno orijentisan, sa elementima predostrožnosti za krizna reagovanja. To znači da ćemo dati sve od sebe da obezbedimo i dalji rast, ali i zaštitu onih koji najviše mogu da osete efekte prelivanja krize na našu zemlju", rekao je ministar u intervjuu za "Politiku".
Iz inicijative A11 kažu da Srbija ubira više od 40 odsto svojih budžetskih sredstava kroz poreze na proizvodnju i uvoz – PDV, akcize i carine. Ovi prihodi su uglavnom regresivni po svojoj prirodi, što se u većoj meri odražava na siromašnija domaćinstva.
Socijalne karte
Osim što socijalne karte nisu ni krenule da se primenjuju, te da se tek sakupljaju podaci za one koji će ući u ovaj program i postati korisnici, javila su se tri problema. Prikupljanjem više od 130 podataka narušavaju se privatnost korisnika i njihova ljudska prava, a pošto je ceo proces netransparentan, niko nema uvid kako se ovi podaci i koriste. Takođe, veći broj starih korisnika socijalne pomoći prema novom sistemu socijalnih karata – više nisu socijalni slučajevi. Ni budžetom države nisu predviđena veća socijalna davanja, naprotiv, smanjena su.
Među podacima koji se sakupljaju, preko 130 njih, nijedan se ne odnosi na to kako i gde živite, naveli su aktivisti za ljudska prava, između ostalih i Imogen Richmond-Bishop, istraživač iz Amnesty International, koji su podneli pravno mišljenje u okviru ocene ustavnosti zakona o socijalnim kartama.
Depositphotos
"Ogromna količina ličnih podataka koji se obrađuju, uz nemogućnost izmene podataka kada su u sistemu, znači da će automatizovani sistem verovatno praviti greške prilikom procene ispunjavanja uslova. Vlast mora hitno da pojasni kako koristi sistem za ocenu ispunjenosti uslova i da obezbedi da se ne krše prava pojedinca", rekla je Bishop na konferenciji za medije u Beogradu.
Prema podacima Ministarstva finansija, budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu na nacionalnom nivou povećana su u apsolutnim brojevima, od 107,7 milijardi dinara u 2014. na 115,9 milijardi dinara u 2020. godini. Međutim, kako objašnjavaju iz inicijative A11, udeo BDP-a koji se izdvaja za socijalna davanja je opao od 2014. godine, kada je iznosio 2,63 odsto BDP-a, na 2,11 odsto u 2020. godini.
I prema oceni Fiskalnog saveta kada je projekcija fiskalne strategije 2023. do 2025. godine u pitanju, rashodi za socijalna davanja (van penzija) koji se po sadašnjim projekcijama iz strategije snažno smanjuju u narednim godinama.
"Ovo smanjenje toliko je veliko da bi se rashodi za socijalna davanja do 2025. smanjili na istorijski minimum za Srbiju i bili bi daleko niži u odnosu na uporedive zemlje centralne i istočne Evrope. Takođe, smanjenje rashoda za socijalna davanja nije u skladu s potrebama zemlje jer visoka inflacija naročito snažno pogađa socijalno najugroženije građane Srbije jer su u okviru prosečne potrošačke korpe najviše porasle cene hrane i energenata na koje siromašni građani daju veći deo primanja", kaže se u oceni ovog tela.
Prema fiskalnoj strategiji, ako se isključe davanja za penzije, udeo potrošnje za socijalna davanja se smanjuje, i to sa 3,9 odsto BDP-a, koliko je iznosilo u prošloj godini, procena za ovu godinu u uslovima galopirajuće inflacije je 4,0 odsto, a za naredne dve godine, uprkos inflaciji za koju i Ministarstvo finansija planira da će biti i dalje na visokom nivou, izdvojiće se 3,4 i 3,3 odsto BDP-a.
Primera radi, čak i u poslednjem usvojenom Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu plate u javnom sektoru uvećane su za sedam odsto, dok je budžet za vojsku uvećan za osam odsto.
Preusmeravanje sredstava
Ipak, ni nakon usvajanja budžeta ne znači da će sredstva opredeljena za socijalna davanja biti zaista i utrošena u te svrhe.
Iznos budžetske rezerve s vremenom se uvećava od dve milijarde, koliko je iznosila 2010. godine, na 47 milijardi 2018. godine, da bi dospela do rekordnog iznosa od 116 milijardi dinara 2020. godine. Vlada je uvela praksu da se za određene programe izdvajaju veća sredstva, koja se kasnije preraspodeljuju u druge namene, koje prvobitno nisu pominjane u budžetu. Primer ovoga se desio 2016. godine, kada je 1,7 milijardi dinara koji su inicijalno odvojeni za socijalnu pomoć prenamenjeni za druge svrhe.
Transparetnost trošenja budžetskih sredstava su u više navrata kritikovali i članovi Fiskalnog saveta jer, prema njihovim rečima, ove svrhe nisu uvek jasne, a većina sredstava se odvoji za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije. Vlada Srbije je 2018. godine prenamenila 22 milijarde dinara odvojene za druge svrhe Ministarstvu odbrane, a odluka kojom je to sprovedeno je proglašena državnom tajnom, u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka.
"Čak 11 milijardi dinara, koliko je 2021. godine izdvojeno za svrhe oporavka od kovid 19 pandemije, prenamenjeno je u druge svrhe, a najviše Srpskoj pravoslavnoj crkvi, fondovima lokalnih samouprava, javnim preduzećima, i za druge svrhe kao što su izgradnja koncertnih hala, i bonusi za službenike Ministarstva unutrašnjih poslova", navode iz inicijative A11.
.webp){kind=icon}
