Ekonomiji Evrope preti kriza u obrazovanju: loši rezultati PISA testa

Objavljivanje rezultata PISA istraživanja za 2025. godinu, u okviru kojeg je testirano 760.000 petnaestogodišnjaka iz 91 zemlje, izazvalo je burne reakcije u dobrom delu zapadne Evrope, ali i u Adria regionu, budući da očigledna kriza u obrazovanju preti da utiče na ekonomsku produktivnost, individualne prihode i sveukupni ekonomski rast.

Iako prošlogodišnje PISA testiranje, koje sprovodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), pokazuje da je kontinuirani pad postignuća u oblastima čitanja, matematike i prirodnih nauka postao međunarodni trend, primetno je da je u dobrom delu zapadne Evrope i Adria regiona zabeležen veoma oštar pad.

U Evropi su zemlje, poput Estonije, Irske, Poljske i Švajcarske, ostvarile dobre rezultate, dok su rezultati Nemačke pali na najniži nivo ikada zabeležen, baš kao i u zemljama Adria regiona, gde su neke zemlje, poput Hrvatske, skočile na rang-listi, ali samo zato što su neke druge zemlje imale još veći pad u rezultatima. Uz samo jedan izuzetak u jednoj kategoriji, sve zemlje regiona su ostvarile rezultate ispod proseka OECD zemalja.

Adria region ispod OECD proseka

Prema podacima OECD-a, svaki peti petnaestogodišnjak sada ne postiže dovoljan nivo znanja iz prirodnih nauka, matematike i čitanja, dok je u istraživanju 2022. godine takvih učenika bilo 16 odsto. Kada je reč o matematici i čitanju, prosek rezultata u zemljama OECD-a je najniži otkad se sprovode PISA testiranja.

Međutim, ni tom sniženom proseku učenici Adria regiona nisu uspeli da se približe. Kada se ukupni prosek iz prirodnih nauka, matematike, čitanja, ali i rešavanja problema na računaru (što je nova kategorija za testiranje) prosek OECD zemalja iznosi 1.906 poena. Njemu su najbliže Slovenija sa 1.875 i Hrvatska sa 1.848 poena, a najdalje Severna Makedonija sa 1.504 poena, dok Bosna i Hercegovina ni ove godine nije učestvovala u testiranju i nema nove međunarodno uporedive podatke o znanju svojih učenika.

 

 

BiH je poslednji i do sada jedini put učestvovala u PISA testiranju 2018. godine, kada su ostvareni ispodprosečni rezultati prema kojima svaki drugi petnaestogodišnjak nije dostizao minimalni nivo znanja u čitanju, matematici i prirodnim naukama. Razlog za to što BiH nije učestvovala u testiranju 2022. i prošle godine leži u izostanku političkog dogovora o učešću BiH, budući da Predsedništvo BiH nije postiglo konsenzus potreban za potpisivanje ugovora sa OECD-om.

Kada se pogledaju prošlogodišnji rezultati u sve četiri kategorije, jedino su đaci u Sloveniji uspeli da u prirodnim naukama preskoče prosek OECD-a od 482 poena, ostvarivši 484 poena, kao i da se u matematici ozbiljno približe OECD proseku.

U odnosu na rezultate iz 2022. godine, najveći pad od dvadesetak poena zabeležen je u čitanju đaka u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj, kao i u matematici kod učenika u Sloveniji i Srbiji. Ovaj pad od dvadesetak poena, prema oceni stručnjaka, odgovara gubitku dužem od jedne školske godine.

U poređenju sa prethodnim testiranjem, napredak su zabeležili jedino đaci u Crnoj Gori, ali su po rezultatima oni i dalje uz đake iz Severne Makedonije na začelju liste rezultata u testiranim državama Adria regiona.

Podbacile Nemačka, Francuska i Holandija

Na svetskom nivou, najbolje rezultate ostvarili su đaci iz Kine, Singapura, Tajvana, Japana i Južne Koreje, dok su u Evropi najbolje rangirani Estonija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Finska, dok su iznadprosečne rezultate ostvarili još i Švajcarska, Irska, Austrija, Poljska i Češka.

Rezultati francuskih, nemačkih i holandskih učenika su među najnižima ikada zabeleženim u matematici, čitanju i prirodnim naukama, a ispod proseka su bili ubedljivo i učenici u Španiji, Luksemburgu, na Malti, u Grčkoj, Rumuniji, na Kipru i u Bugarskoj.

Bloomberg

"Kada pogledamo uspeh učenika, zaista je došlo do značajnog pada u poslednjih deset godina", ističe analitičar Direktorata za obrazovanje i veštine OECD-a Eric Charbonnier i dodaje da su rezultati francuskih učenika između 2015. i 2025. pali za 40 bodova u razumevanju pročitanog, ali i u matematici. "Četrdeset poena predstavlja ekvivalent dve godine učenja. Imamo pravi problem sa učinkom učenika, koji se pogoršao u Francuskoj kao i u mnogim evropskim zemljama".

Francuski ministar obrazovanja Edouard Geffray izrazio je žaljenje zbog onoga što je nazvao "kognitivnim razaranjem" mladih i priznao da Francuska mora da preduzme korake kako bi promenila taj trend.

"Mladi ljudi koji provode tri sata dnevno na telefonu tokom nastave, i kojima je pažnja odvučena više od tri sata dnevno, gube ekvivalent od skoro dve školske godine", rekao je on u razgovoru za dnevni list "Le Monde", kritikujući "prekomernu upotrebu društvenih mreža" i ističući da će mu učenici uzrasta od 11 do 15 godina biti "glavni fokus u narednom petogodišnjem mandatu za primenu najefikasnijih nastavnih praksi".

U Španiji je u odnosu na 2015. godinu zabeležen pad veština čitanja i matematike za 26, odnosno 28 bodova, što odgovara gubitku dužem od jedne školske godine. Polovina učenika u Španiji uzrasta od 15 do 16 godina pokazala je nizak nivo znanja iz prirodnih nauka, a samo 28 odsto dostiglo je minimalni nivo kompetencija potreban za svakodnevni život i buduću karijeru.

I učenici u Portugaliji i Nemačkoj su pokazali značajna zaostajanja u ovoj oblasti pa analitičari OECD-a ističu da "učenici nisu u stanju da razumeju duge tekstove i čitaju brzopleto, što je globalni izazov". Čitalačke veštine naglo su pale poslednjih godina i među holandskim petnaestogodišnjacima, pri čemu četiri od deset učenika ne dostiže minimalni nivo čitanja potreban za punopravno učestvovanje u društvu.

Posledice povećane digitalizacije

Za pad rezultata u oblasti čitanja za 28 poena u poslednjih deset godina, analitičari OECD-a kažu da su neki od razloga povezani sa povećanom digitalizacijom, dužim vremenom provedenim pred ekranom i smanjenjem navike čitanja iz zadovoljstva.

"Najviše zabrinjava pad upravo onih veština koje su najvažnije u doba veštačke inteligencije (AI): procenjivanje informacija, povezivanje sadržaja iz više izvora i kritičko razmišljanje o onome što čitamo", navodi se u izveštaju, pri čemu stručnjaci ističu da nerazumevanje pročitanog predstavlja koren svih problema jer ako ne razumeju ono što čitaju, đaci ne mogu ni da reše zadatak iz matematike ili prirodnih nauka.

Bloomberg

Eksperti smatraju da nesumnjivo postoji snažna veza između upotrebe digitalnih uređaja u slobodno vreme i slabijih rezultata na testovima, ali kada se tehnologija koristi za učenje, situacija biva složenija. Naime, u zemljama u kojima su srednjoškolci navodili da digitalne uređaje u školi koriste oko dva do tri sata dnevno, zabeleženi su bolji rezultati na testovima, ali su ti rezultati opadali kada je upotreba tehnologije prelazila taj okvir.

S druge strane, u anketiranju đaka u okviru PISA studije za 2025. godinu, više od 40 odsto njih reklo je da koriste AI za izradu nacrta tekstova za pisane zadatke jednom ili dvaput nedeljno, ili čak svakog dana, pri čemu je utvrđeno da su učenici koji su naveli da koriste AI četbotove zapravo ostvarili slabije rezultate iz prirodnih nauka u odnosu na one koji ih nisu koristili.

Opasnost za privredu

Direktor Centra za ekonomiju obrazovanja u okviru jednog od vodećih nemačkih Instituta za ekonomske istraživanja (Ifo), Ludger Woessmann upozorava na ekonomske posledice loših rezultata na PISA testiranju.

"Osnovne veštine stanovništva od ključnog su značaja za ekonomsku produktivnost, lične prihode i ukupan privredni rast", kaže Woessmann. "Zbog toga dramatičan pad PISA rezultata u Nemačkoj mora podstaći preispitivanje obrazovne politike. Podučavanje osnovnim veštinama mora imati najviši prioritet."

Bloomberg

U tom institutu sa sedištem u Minhenu ističu da je pad postignuća u matematici i čitanju od poslednjeg istraživanja 2022. godine dugoročno ekvivalentan prosečnom gubitku zarade od tri do četiri odsto. U poređenju sa nivoima pre pandemije (iz 2018. godine), taj broj iznosi čak devet do 10 odsto. I sa makroekonomske tačke gledišta, nemačka privreda gubi bilione, dok su osobe sa slabijim osnovnim veštinama manje produktivne u svojim ekonomskim aktivnostima i veća je verovatnoća da će raditi poslove sa nižom dodatom vrednošću. Štaviše, niži nivo obrazovanja ide ruku pod ruku sa nedostatkom inovativnosti.

Prema rečima Woessmanna, činjenica da i mnoge druge zapadne zemlje beleže pad nije nikakva uteha za Nemačku, već to jednostavno znači da je i tamo prosperitet ugrožen, "posebno zato što učenici u mnogim istočnoazijskim zemljama, u pogledu akademskih postignuća, prednjače u odnosu na naše za nekoliko školskih godina".

"Da bismo bili međunarodno konkurentni u visokoplaćenim visokotehnološkim zanimanjima, potreban nam je obrazovni sistem koji podstiče izvrsnost", kaže Woessmann i dodaje da, budući da AI može lako da pruži odgovore na činjenična pitanja, u budućnosti će biti još važnije postavljati prava pitanja, kritički preispitivati odgovore i razvijati rešenja za probleme.

Drugim rečima, to znači da će dobre osnovne veštine verovatno dobiti na još većem značaju.