Zašto se Huti još neće u potpunosti uključiti u rat

Jemenska pobunjenička grupa Huti, šiitsko-radikalna milicija s podrškom i snažnim vezama s Iranom, pridružila se u subotu ujutro, raketnim napadom na teritoriju Izraela, ratu u Iranu koji traje već mesec dana.

Huti su tako, nakon libanske milicije Hezbolah i iračkih oružanih grupa okupljenih pod okriljem PMF-a, najnoviji akter takozvane "ose otpora" - mreže iranskih nezvaničnih posredničkih grupa u regionu - koji se uključio u regionalni sukob.

"Naše operacije će se, uz Božiju pomoć, nastaviti sve dok se ne zaustavi agresija na svim frontovima otpora", poručili su jemenski pobunjenici na društvenim mrežama, najavljujući intenziviranje napada ukoliko se ne obustave napadi na njihove saveznike u Libanu i Iranu. Vođa pokreta Abdul Malik al-Huti izjavio je pet dana nakon početka rata u Iranu da su spremni da intervenišu.

Huti su u subotu saopšili da su izveli "prvu vojnu operaciju" u znak podrške Iranu. Izraelska vojska navela je da je detektovala lansiranje rakete iz Jemena. Za sada nema izveštaja o šteti, a projektil je, prema navodima, pao na jugu Izraela.

Jemenski pobunjenici od početka rata u Gazi ispaljivali su rakete prema Izraelu. S napadima su prestali nakon što je administracija Donalda Trumpa u oktobru posredovala u postizanju primirja na palestinskoj teritoriji.

Eskalacija sukoba na Bliskom istoku dolazi tačno mesec dana nakon početka izraelsko-američkog napada na Iran, koji je uzdrmao energetska tržišta i povećao rizik od globalne stagflacije.

Potpuno uključivanje Huta moglo bi zadati dodatni udar globalnoj ekonomiji, jer ova pobunjenička grupa može da blokira drugo usko grlo regiona - strateški važan pomorski prolaz Bab el-Mandeb, kroz koji brodovi prolaze prema Sueckom kanalu. Podsetimo, tokom rata u Gazi Huti su izazvali značajne poremećaje u pomorskom saobraćaju u Crvenom moru.

Zašto je napad na Izrael za sada izuzetak

Uprkos uključivanju Huta, analitičari za sada ne očekuju da će jemenski pobunjenici početi da napadaju druge ciljeve širom regiona – posebno pomorski saobraćaj, američke ciljeve i države Persijskog zaliva koje su tokom jemenskog građanskog rata intervenisale protiv ovog pokreta.

Huti do sada nisu pokušali da zatvore Crveno more zbog ograničenih kapaciteta, ali tu je i činjenica da Iran u tome ima važan adut u slučaju pogoršanja situacije. Njihovo uključivanje dovela bi do dodatne eskalacije što bi Teheranu omogućilo da održava pritisak i pretnje, izjavio je politikolog Alexander Purton.

Purton ističe da bi, ukoliko bi Teheran već iscrpeo sve opcije i ako mu ne bi preostalo ništa u slučaju eventualnog iskrcavanja američkih snaga na iransko tlo, mogao da poruči: "Vašingtone, ne igrajte se s nama ili ćemo zatvoriti Crveno more." Ključno je, dodaje on, da postoji uverenje da bi takav potez zaista mogao da bude izveden.

Prema procenama stručnjaka, ako bi se Huti u potpunosti uključili u sukob, ponovo bi pokrenuli napade na kontejnerske brodove u Crvenom moru, što bi dodatno povećalo cene nafte i troškove osiguranja tereta. Pomorski saobraćaj kroz Crveno more i dalje se odvija, ali u manjem obimu u odnosu na dane pre prvih napada ove grupe u jesen 2023. godine.

Pretnji raketnim napadima Hutija izložena je naftna infrastruktura, kao i postrojenja za desalinizaciju u Saudijskoj Arabiji, koja je značajan deo izvoza sirove nafte, zbog gotovo potpune blokade Ormuskog moreuza, preusmerila naftu naftovodom prema Crvenom moru. Slični napadi, kakve su Huti izvodili pre nekoliko godina, dodatno bi podigli cene energenata.

Ako se Huti u potpunosti uključe u rat, mogli bi dodatno da skrenu pažnju SAD i Izraela s Irana, jer bi obe strane - posebno SAD, koje su i ranije redovno napadale ciljeve Huta u Jemenu - morale deo vojnih kapaciteta da preusmere na Jemen. Takođe, ostaje pitanje koliko bi američka vazušna kampanja bila efikasna protiv ovog pokreta, s obzirom na to da  operacije, sprovedene prošle godine, nisu donele željene rezultate, a SAD su u maju potpisale primirje s ovom grupom.

"Huti šalju poruku državama Saveta za saradnju zemalja Persijskog zaliva (GCC) da će i one postati mete ako se pridruže SAD u sukobu protiv Irana. Posebno žele da napadnu Ujedinjene Arapske Emirate (UAE) i Saudijsku Arabiju", izjavio je savetnik za bezbednost i rizike Mohamed Abu Breeg.

Podsetimo, Saudijska Arabija i UAE prošle sedmice su neformalno signalizirali da razmatraju uključivanje u rat protiv Irana, posebno ako Teheran nastavi napade na energetsku infrastrukturu u Persijskom zalivu. List "New York Times " objavio je i da je de facto lider Saudijske Arabije, princ Mohammed bin Salman, navodno ohrabrivao američkog predsednika da nastavi vojnu kampanju.

Bloomberg

"U slučaju moguće eskalacije - posebno uz veći vojni pritisak na Iran - postoji realna verovatnoća da bi Iran  mogao da podstakne Hute da se ponovo uključje, što bi izložilo dodatnim rizicima pomorski saobraćaj u Crvenom moru. To znači da rizik nije ograničen samo na jedno usko grlo", izjavio je menadžer imovine Rok Brezigar iz NLB Skladova.

Brezigar dodaje da bi eventualni istovremeni poremećaji u Ormuškom moreuzu i Crvenom moru značili dodatnu fragmentaciju globalnih lanaca snabdevanja, veće troškove transporta i još snažniji pritisak na cene energenata.

"Do sada se radilo o ograničenom učešću Huta i još uvek nije reč o najgorem mogućem scenariju nastavka napada na  brodovea, čega se pribojavaju zalivkse države, poput Saudijske Arabije, i velike brodarske kompanije", ističe Bloombergov novinar Anthony di Paola.

Pregovori Huta i Saudijske Arabije

Relativnu neaktivnost Huta u ratu u Iranu analitičar Luca Nevola iz organizacije ACLED pripisuje "trezvenoj proceni troškova i koristi". “Ono što mogu izgubiti veće je od onoga što mogu dobiti", navodi on.

Huti su suzdržani i zbog pregovora koje vode sa Saudijskom Arabijom, koji su počeli u oktobru 2025. godine u omanskoj prestonici Maskatu. U početku su bili usmereni na razmenu zarobljenika, dok je krajnji cilj pronalazak političkog rešenja za trenutno zamrznuti građanski rat u Jemenu.

"Wall Street Journal" nedavno je objavio da saudijski zvaničnici tokom rata nastoje da održe otvorene diplomatske kanale s Hutima i sprečei njihovo uključivanje u sukob. Istovremeno, i SAD i Izrael do sada su izbegavali poteze koji bi mogli  da podstaknu Hute da uđu u rat.

 

"Proces sa Saudijcima bio bi ugrožen ulaskom u rat", izjavio je za Deutsche Welle Nevola iz ACLED-a. Suprotno tome, suzdržavanje od eskalacije moglo bi da pomogne u izgradnji poverenja i otvori prostor za političke ustupke Hutima u budućem Jemenu.

Kakve karte imaju Huti u rukama?

Još je prerano prognozirati kakve će posledice imati napad Huta na Izrael, ali što rat u Iranu bude duže trajao i što se iranski režim bude osjećao ugroženije, veća je verovatnoća da će se Huti u potpunosti uključiti u regionalni sukob.

"Suzdržanost Huta odražava stratešku procenu Iranske revolucionarne garde (IRGC). Odluke o tome kako i kada  treba intervenisati donosi zajednička operativna soba ‘ose otpora’, kojom upravlja IRGC", izjavila je ove sedmice na onlajn brifingu Nadwa Al-Dawsari iz think-tenka Middle East Institute.

Al-Dawsari se poziva na izvore unutar Jemena koji, prema njenim navodima, nisu jedinstveni u stavu da li se odmah  treba uključiti u sukob ili bi bilo mudrije sačuvati grupu za kasniju, odlučujuću fazu konflikta. To potvrđuje i bivši visoki komandant IRGC-a i član iranskog parlamenta Esmail Kowsari, koji je rekao da će Huti u ratu imati posebnu ulogu, ali tek u pravom trenutku.

Al-Dawsari navodi tri moguća scenarija uključivanja Huta: prvo, ograničenu eskalaciju u kojoj bi napadima na brodove povezane s Izraelom u Crvenom moru i raketnim i napadima dronovima na Izrael iskazali podršku Iranu, bez izazivanja snažne američke reakcije; drugo, obnovu prekograničnih napada na Saudijsku Arabiju kako bi pojačali pritisak u korist Irana i zadržali kredibilitet; i treće, najozbiljnije, potpunu eskalaciju uz upotrebu raketa, dronova i pomorskih kapaciteta za ometanje saobraćaja u Crvenom moru i napade na regionalne aktere, uključujući Izrael i energetsku infrastrukturu u Persijskom zalivu.