Izbori 2023: Sanja Vujanović za BBA o ekonomskom programu koalicije Dveri-Zavetnici

Bloomberg Adrija je, povodom parlamentarnih i lokalnih izbora koji će se širom Srbije održati 17. decembra, intervjuisala ekonomske stručnjake najvećih stranaka u Srbiji. Pitali smo ih kako bi vodili ekonomiju kada bi dobili četvorogodišnji mandat - koje su osnovne tačke njihovog programa, kako bi smanjili inflaciju i šta planiraju po pitanju investicija, poljoprivrede, IT industrije, infrastrukturnih ulaganja i poreske politike.

U ime koalicije Koalicija "Nacionalno okupljanje - Državotvorna snaga" koju predvode stranke Dveri i Zavetnici, razgovarali smo sa Sanjom Vujanović, članicom predsedništva Dveri. Za ceo intervju i opširnije odgovore o ovim temama, pogledajte video.

- Koje su tri najvažnije tačke vašeg ekonomskog programa na kojima insistirate i koje su neophodne Srbiji?

Srpski pokret "Dveri" i naša lista imaju za cilj povratak ekonomske suverenosti zemlje. Mi smatramo da Srbija trenutno nije ekonomski suverena zemlja zato što smo u poslednjih 20 godina izgubili sva strateška preduzeća - ili ih gubimo sada u ovom momentu. Poslednjih 12 godina mi nismo uopšte upoznati sa načinom trošenja novca iz budžeta i to je veoma veliki problem, tako da se mi zalažemo za razvoj srpske banke, razvojne banke, koja će omogućiti povratak suverenosti naše zemlje u ekonomskom smislu. 

Fokus je na domaćoj privredi. Znači da bi se ukinule strane investicije - preko 60 procenata svih subvencija ide stranim investitorima. Mi se zalažemo za to da se sve fokusira na domaću privredu, jer bez domaće privrede, koja najveći deo novca koji troši, odnosno koji zarađuje i kasnije troši, troši u Srbiji. Pokretanjem i ulaganjem u domaću privredu, Srbija će imati svoj suverenitet i imaće svoju ekonomsku stabilnost.

Mi imamo strašan problem kod stranih preduzeća jer dajemo novac nekoj stranoj firmi da bi ona ovde otvorila radna mesta, a po isteku te subvencije, te firme se povlače iz Srbije. Mi smo prosto bacili novac u jedan bunar. Pri tom, ljudi koji su zaposleni u tim firmama imaju užasno male plate. Taj novac treba da se preusmeri na domaćeg privrednika, koji će imati bolje uslove za svoje poslovanje i imaće bolje uslove za zapošljavanje naših radnika.

- Za privredu i građane važan parametar je inflacija, znate li kolika je sada i na koji način biste je smanjili?

Trenutna prijavljena inflacija u Srbiji - ona varira od meseca do meseca - ali je otprilike oko 13-14 procenata, to je ono što je javno prijavljeno. Mi mislimo da je inflacija znatno veća jer je razlog za inflaciju direktan monopol stranih banaka i uvoznički lobiji. Zato što mi mnogo stvari uvozimo. Mi uvozimo krompir, a pritom imamo podneblje za krompir vrlo pogodno, a ne izvozimo. Onog momenta kada mi budemo uložili u izvoz domaćih proizvoda, tada ćemo da stavimo inflaciju pod kontrolu. 

- Inflacija je zapravo u oktobru bila 8,5 odsto. Kada ste govorili, negde ste skrenuli fokus na uvoznički lobi. Da li je to nešto što biste vi menjali u budućnosti?

Sigurno, jer kada vi uvozite sve, a ne proizvodite, vi zaustavljate ekonomiju. Ekonomija vam je kao jedan točak. Vi uložite hiljadu dinara u neko cveće i to cveće krene da raste. Napravi se rasad, pa od 1.000 dinara vi dobijete 10.000 dinara kada ga prodajete i onda kada napravite veliki iznos koji možete da izvezete, odnosno veliku količinu bilo kog dobra, taj novac pokriće se samim izvozom. Kad vi samo uvozite, vi u stvari kupujete, vi ne zarađujete, nego kupujete. 

Bloomberg Adria

 

- Kako ocenjujete trenutnu poresku politiku zemlje, da li biste je menjali i na koji način?

Ja sam knjigovođa. Ja generalno mislim da je poreska politika Srbije negde oko 50 procenta dobra. Međutim, ono što je potrebno promeniti rigorozno je da se prvo strane banke oporezuju. Strane banke u Srbiji samo plaćaju poreze i doprinose svojim radnicima. Apsolutno nemaju nikakav porez na dobit, prikazuju neke fiktivne gubitke.

Banke bi imale apsolutnu zabranu izvoza novca iz Srbije ka svojim matičnim bankama u inostranstvu i morale bi biti oporezovane kao svako drugo preduzeće. Recimo da je televizija na kojoj vi radite vaše privatno vlasništvo. Vi plaćate poreze i doprinose svim svojim radnicima. Vi plaćate porez državi na osnovu PDV-a i plaćate porez na dobit. Strane banke nisu oporezive u tom smislu, samo plaćaju poreze i doprinose radnicima.

- Kada je reč o reformi javnih preduzeća, šta je ključno iz perspektive stranke/liste koju predstavljate?

Javna preduzeća su nam potpuno uništena. Javna preduzeća su postala mesta gde se stranački zapošljava. Preko 70 procenata iznosa budžeta ide za plate radnicima koji su u javnim preduzećima, a njih je u prekomernom broju. Ono što je veoma veliki problem je nestručan kadar jer se zapošljavaju ljudi po stranačkim knjižicama. Ono što je naš interes i naš cilj, odnosno interes cele države, jeste da ljudi koji su zaposleni u javnim preduzećima budu na prvom mestu stručni.

Mi znamo za činjenicu da je trenutni direktor Elektroprivrede Srbije čovek koji je držao pečenjaru. Ja ne omalovažavam, štaviše, jako volim pečenje. Ali ne može takav čovek voditi strateško preduzeće. To nas je dovelo u situaciju da mi imamo ogromne dugove Elektroprivrede Srbije.

- Šta biste izdvojili kao prioritete za infrastrukturna ulaganja? 

Strateški ciljevi su da prestane da se ulaže u bespotrebnu izgradnju stadiona. Mi imamo kampanju koja za cilj ima obnovu svih porodilišta u Srbiji, odnosno prestanak ulaganja u nacionalni stadion. Država Srbija se zadužila za preko 850 miliona evra za izgradnju nacionalnog stadiona. Predsednik Republike Srbije otvara stadione po celoj Srbiji u mestima gde je pad stanovništva preko 10 odsto između zadnja dva popisa.

Na prvom mestu je obnova zdravstvene nege i zdravstvenih ustanova. U 21. veku vama je u državnom zdravstvu nedostupna zdravstvena snaga. Na operaciju katarakte ili kuka se čeka do 2030. godine. Vi imate preko 50 odsto stanovništva koji su u toku prethodne godine koristili iz privatne prakse neke od usluga - koje plaćaju, bez obzira što svi imamo plaćeno zdravstvo. To je jako neophodno.

Takođe, ulaganje u prosvetu. Vi imate u Srbiji tržište od 150 miliona evra za udžbenike. Imamo nemačke izdavače, imamo hrvatske izdavače, imamo slovenačke izdavače. Mi insistiramo na tome da sve udžbenike - i za osnovnu i za srednju školu - radi firma koja je iz Srbije i da država uloži u te udžbenike na taj način da budu besplatni za svu decu.

 

- Srbija od 2016. godine beleži kontinuirani rast stranih investicija. Kakav je vaš stav po tom pitanju i kakva bi bila politika ako dođete na vlast? 

Beleži rast stranih investicija zato što stranci dolaze ovde, otvaraju nova radna mesta i firme upravo zbog onih subvencija s početka priče. Oni dobijaju 10 hiljada evra po jednom radniku. Mi smo apsolutno za strane investicije, ali s oročenim periodom da oni ne mogu po isteku subvencije da odu iz naše zemlje, nego da moraju neki duži period da ostanu. Recimo, primer Geoxa u Vranju. Oni su uzeli subvenciju, zaposlili su neke radnike, ta fabrika je otvorena, istekla je subvencija. Sledeći mesec su se pokupili i otišli u svoju matičnu zemlju. 

Ja uopšte nisam neko ko će da kaže da je u Srbiji sve loše pod sadašnjim režimom. Auto-put "Miloš Veliki" nam je mnogo pomogao. Imate nešto što je bilo neophodno da se radi u ovoj zemlji - izgradnja puteva. Ali postoje takođe stvari koje su apsolutno apsurdne. Da vi imate porodilište u kome bube hodaju po zemlji, gde su vam obroci parče salame i parče sira. I da se gradi nacionalni stadion iz zaduženja od 850 miliona evra. I zaduženja moraju biti znatno bolje raspoređena - da se ulaže u decu, da se ulaže u omladinu. Mi imamo pad stanovništva između dva popisa - kome gradimo stadione, ko će igrati na stadionima? 

- Koja je vaša strategija što se tiče poljoprivrede?

Ulaganje u poljoprivredu. Davanje subvencija domaćem poljoprivredniku i povećanje otkupne cene svih njegovih dobara. To treba dovesti na realan iznos. Ako vi imate plantažu maline, ja otkupljujem od vas malinu za dva evra, koja vama pokriva samo vaše troškove, a ja je prodajem za 12 evra. U tih deset evra po kilogramu je ostalo sigurno četiri-pet za vas. 

- Jedna od privrednih grana koja se brzo razvija jeste IT - kako vidite dalji razvoja IT i primene AI u poslovanju kompanija u Srbiji?

Ja sam generalno stava da treba ići za svetom, da treba napredovati u svakom mogućem pogledu, ali da nikada vaša inteligencija neće moći zameniti čoveka, tako da to treba raditi kontrolisano u situacijama gde je nama neophodno da nam se olakša. 

- Koji je vaš stav po pitanju privredne saradnje sa regionom kroz CEFTA ili "Otvoreni Balkan"? 

Mi imamo apsolutni stav da treba da sarađujemo sa svima s kojima možemo da sarađujemo. Mi ne možemo da sarađujemo s Albinom Kurtijem, sa čovekom koji pokušava da nam otcepi 12 odsto naše teritorije.

Za ceo Balkan je bitno da bude mir i da sarađujemo, ali nikako u smeru da smo mi kolonija i da zavisimo od nekih drugih. Srbija ima sve moguće resurse da bude apsolutno samostalna i nezavisna zemlja. Imamo polja, imamo reke, imamo planine. Mi možemo sami da se hranimo od sebe, ali ako na dobar način budemo ulagali u privredu i u poljoprivredu.