Izbori 2023: Dušan Nikezić za BBA o ekonomskom programu liste 'Srbija protiv nasilja'

Bloomberg Adria je, povodom parlamentarnih i lokalnih izbora koji će se širom Srbije održati 17. decembra, intervjuisala ekonomske stručnjake najvećih stranaka u Srbiji. Pitali smo ih kako bi vodili ekonomiju kada bi dobili četvorogodišnji mandat - koje su osnovne tačke njihovog programa, kako bi smanjili inflaciju i šta planiraju po pitanju investicija, poljoprivrede, IT industrije, infrastrukturnih ulaganja i poreske politike. 

U ime liste "Srbija protiv nasilja", sa nama je razgovarao potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić. Za ceo intervju i opširnije odgovore o ovim temama, pogledajte video.

- Koje su tri najvažnije tačke vašeg ekonomskog programa na kojima insistirate i koje su neophodne Srbiji?

Ključni cilj ekonomskog programa liste "Srbija protiv nasilja" jeste vratiti normalan život u Srbiji. Normalan život bez strepnje, bez neizvesnosti, bez obzira da li se radi o slanju dece u školu ili odlasku u prodavnicu, dom zdravlja ili na posao. Svako dobronameran zna da nasilje u Srbiji mora da stane, da korupcija mora prestati, divljanje cena mora da stane, da bekstvo mladih iz Srbije mora da stane.

Zato je neophodno vratiti normalan život i u tom smislu lista "Srbija protiv nasilja" će staviti rampu na divljanje cena, zaustaviti prekomerno zaduživanje zemlje, iskoreniti korupciju u Srbiji, podržati domaću privredu i imenovati na ključne funkcije stručne i odgovorne ljude i samim tim omogućiti da se vrate otete penzije za 700 hiljada naših najstarijih građana i da se povećaju uplate u zdravstvu, prosveti, vojsci i kulturi.

Omogućiće i da se izgradi 2.500 stanova sa subvencionisanom rentom od 200 evra za mlade bračne parove i zaposlene u zdravstvu, prosveti i vojsci i omogućiće se niz drugih mera koje će učiniti život u Srbiji normalnim i boljim. I građani će moći već posle šest meseci, kada ih pitate kako žive, da kažu: "Živimo dobro, živimo bolje."

Imamo plan sa merama za borbu protiv korupcije. Pripremili smo Zakon o poreklu imovine, imenovanje specijalnog tužioca za borbu protiv korupcije javnih funkcionera. Kada sve te mere preduzmemo, u relativno kratkom roku će se videte konkretni rezultati borbe protiv korupcije.

- Za privredu i građane važan parametar je inflacija, znate li kolika je sada i na koji način biste je smanjili?

Došlo je do pada inflacije godišnje, ali cene i dalje rastu. I u prošlom mesecu koji je bio poslednji posmatrani je došlo do rasta cena od 0,3 odsto. Cene konstantno rastu. Prosečna inflacija u ovoj godini biće 12,5 odsto, godišnja inflacija je trenutno osam i po odsto, ali problem što je inflacija u Ukrajini 5,3 odsto, što je inflacija u evrozoni 2,3 odsto. I tu vidimo da je inflacija u Srbiji među najvišim u Evropi i značajno veća nego u zemljama u okruženju. Činjenica je da ste vi pre deset godina za hiljadu dinara mogli da kupite kilogram brašna, kilogram krompira, luka, litar mleka, ulja, kisele vode i puter i pavlaku. Danas vam za to treba 2.368 dinara, odnosno skoro 140 odsto više, a plate i penzije su porasle daleko manje i to je ono što građani Srbije osećaju. To je ta borba svaki dan, borba za puko preživljavanje.

U tom smislu je neophodno da stavimo rampu na divljanje cena, a to ćemo uraditi kroz ograničenje štampanja novca. Kroz sređivanje strukture 100 osnovnih životnih proizvoda. Da ustanovimo ko zarađuje na narodnoj muci i da uvedemo ograničenje marži u tim segmentima, zatim kroz smanjenje akcize na gorivo i ukidanje akcize na struju da bismo smanjili pritisak na inflaciju i konačno kroz ulaganje u domaću poljoprivredu i energetiku jer je to bio jedan od ključnih razloga zašto smo došli u ovu situaciju, jer umesto da profitiramo kao država od rasta globalnih cena hrane i energije, mi smo najgore prošli jer smo dočekali nespremni s potpuno razorenim energetskim sistemom i nakon deset godina zapostavljanja poljoprivredne proizvodnje.

- Kako ocenjujete trenutnu poresku politiku zemlje, da li biste je menjali i na koji način?

Povećaćemo limit za paušalno oporezivanje sa šest na 10 miliona evra, kao i granicu za ulazak u PDV sa osam na 12 milona evra. Produžićemo rok za plaćanje PDV-a za uvozne proizvode, za sirovine za proizvodnju i za preradu i uvešćemo automatizam i skraćenje roka za povraćaj PDV-a.

- Kada je reč o reformi javnih preduzeća, šta je ključno iz perspektive liste koju predstavljate?

Ključna mera je vraćanje EPS-a na mesto koje mu pripada. EPS mora da bude nosilac razvoja energetike u Srbiji. To ne mogu da budu strane kompanije, kumovske i partijske firme. EPS mora da bude nosilac razvoja i u domenu proizvodnje struje iz uglja i iz reka i drugih obnovljivih izvora energije. EPS danas ne proizvodi nijedan megavat električne energije iz obnovljivih izvora i to je nedopustivo. Nema ni vetroelektrane, nema ni solarne elektrane, a i u narednom periodu, koliko možemo da vidimo iz onoga što Vlada radi, ne planira da EPS bude nosilac tog razvoja.

Bloomberg adria TV

 

Neodgovornim stranačkim vođenjem EPS-a, nezapamćenom korupcijom i isisavanja novca, došli smo u situaciju da je ta nekada najmoćnija srpska firma danas najveći problem i da preživljava zahvaljujući kreditima i pomoći države koji se mere u milijardama evra. To je nešto što moramo da zaustavimo odmah, da uvedemo vanredno stanje u celom sektoru energetike, da imenujemo profesionalno rukovodstvo, da utvrdimo ko je odgovoran za to što se desilo.

- Kakva bi bila politika po pitanju stranih investicija u narednim godinama? Da li smatrate da treba da bude veći fokus na razvoju i subvencijama domaće privrede?

Ključno je ulaganje u domaću privredu. Nažalost, država je u poslednjih deset godina bila majka stranim investitorima, a maćeha domaćim privrednicima. I samo u Srbiji imate situaciju da se godišnje daje stotine miliona evra stranim investitorima, a da se domaći privrednici kažnjavaju i da im se iz godine u godinu povećavaju nameti. Država mora da bude svesna da domaći privrednici nisu samo poreski obveznici, nego su ključni izvor privrednog rasta i zapošljavanja i izvoza i u krajnjoj liniji boljeg života u zemlji.

U tom smislu mi ćemo odmah nakon dobijanja izbora osnovati nacionalnu investicionu banku koja će domaćim privrednicima davati kredite sa subvencionisanom kamatnom stopom do dva odsto godišnje. Takođe ćemo 200 miliona evra koji se sada daju šačici stranih investitora uložiti u domaću privredu. Te i poreske mere o kojima sam već govorio usmerene su ka poboljšanju domaće privrede, koja je u poslednjih deset godina imala mnogo sporiji rast nego komparativne zemlje u regionu. 

Mi smo na samom dnu po privrednom rastu i to je nešto što mora da se promeni u narednom periodu i samim tim će doći i do povećanja zapošljavanja, do povećanja prihoda. Mi ove godine, nažalost, imamo realni pad prihoda od PDV-a od preko 10 odsto, pad prometa u maloprodaji od 3,9 odsto i to je nešto na šta moramo obratiti pažnju i kroz ulaganje u domaću privredu ćemo taj problem rešiti

- Šta biste izdvojili kao prioritete za infrastrukturna ulaganja?

Na prvom mestu najvažniji infrastrukturni projekat mora da bude obrazovanje. Mi smo potpuno zapustili obrazovanje. S vrlo jasnim ciljevima i vrlo jasnim budžetom i vrlo jasnim rokovima za njihovo sprovođenje. Ne postoji bilo koji razlog da se otvaraju stadioni u Srbiji, u Leskovcu i Zaječaru. S travom koja se greje, a da istovremeno srednje škole u Leskovcu i Zaječaru nemaju grejanje. Moraju da se znaju prioriteti i mora da se zna ko je taj koji je doneo odluku da je važnije da se otvori stadion, a ne da deca u Leskovcu i Zaječaru imaju grejanje.

Ako pogledate koliko je povećano zaduženje zemlje sa 15 na 36 milijardi evra, a samim tim i troškovi kamata koji su porasli s 500 miliona na 1,6 milijardi evra godišnje, to je 1,1 milijardu. Tim novcem možete da obnovite sve škole u Srbiji, možete obnoviti sve domove zdravlja u Srbiji i da ih modernizujete.  

- Jedna od privrednih grana koja se brzo razvija jeste IT - kako vidite dalji razvoja IT i primene AI u poslovanju kompanija u Srbiji?

Ulaganje u IT industriju je izuzetno važno i smatramo da su IT industrija uz energetiku i poljoprivredu ključne strateške grane za budući razvoj Srbije i upravo u tom smislu je važno da obrazovanje postane najvažniji infrastrukturni projekat u Srbiji jer vi ne možete da istovremeno sprovodite koncept dualnog obrazovanja gde spremate radnike za motanje kablova i da očekujete značajan rast u IT industriji. Morate da imate kvalifikovanu radnu snagu, morate ulagati u obrazovanje mladih ljudi u Srbiji i dati im mogućnost da ostanu u svojoj zemlji.

- Koji je vaš stav po pitanju privredne saradnje sa regionom kroz CEFTA ili "Otvoreni Balkan"?

Podržavamo svaki projekat regionalne saradnje, ali najvažniji projekat je pridruživanje Evropskoj uniji, jer to je jedini siguran put da imamo bolju budućnost i imamo sigurnu budućnost, da imamo normalan život građana Srbije i to je ono za štao se zalaže "Srbija protiv nasilja".

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar