Šta sve piše u godišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji?

Srbija nije ostvarila napredak u usklađivanju spoljne i bezbednosne politike s Evropskom unijom, nastavila je da održava kontakte na visokom nivou s Rusijom, Kinom i Iranom, a nije napredovala ni u pogledu borbe protiv stranog mešanja i dezinformacija, navodi se u godišnjem izveštaju o Srbiji koji je Evropska komisija objavila u okviru paketa proširenja EU. Napredak se vidi u regionalnoj saradnji, ali ne i u slobodi izražavanja.

Spoljna politika

U izveštaju se ocenjuje da je Srbija "umereno pripremljena" u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike i da u posmatranom periodu nije bilo napretka jer su "obrasci usklađivanja ostali nepromenjeni", prenosi Beta.

Srbija je održavala odnose na visokom nivou s Rusijom, što postavlja pitanje njenog strateškog pravca, a Sporazum o slobodnoj trgovini koji je potpisala sa Kinom izaziva "stratešku zabrinutost", ističe se u izveštaju.

Takođe se ocenjuje da Srbija nije ostvarila napredak u skladu s Deklaracijom sa samita EU – Zapadni Balkan u Tirani u decembru 2022. godine, u pogledu "zatvaranja prostora za strano mešanje i manipulaciju informacijama, uključujući dezinformacije".

"Od Srbije se očekuje da prioritetno unapredi svoju usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, i da se uzdrži od radnji koje su u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici", navodi se u izveštaju.

Ističe se da se Srbija i dalje ne usklađuje sa restriktivnim merama protiv Rusije i većinom deklaracija visokog predstavnika u ime EU po tom pitanju. Stopa usklađenosti sa stavovima EU bile su 46 odsto 2022. godine i 51 odsto u avgustu 2023, pri čemu se nije uskladila ni sa jednom restriktivnom merom protiv Rusije, kao ni sa nekim izjavama visokog predstavnika i restriktivnim merama protiv Kine, Belorusije i Irana. Ističe se i da su neke akcije i izjave Srbije bile u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU.

Trgovina

U izveštaju se napominje da Srbija tek treba da finalizuje pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što je jedno od početnih merila za otvaranje poglavlja 30 (spoljni odnosi) u kojem je, kako se ocenjuje, ostvaren ograničen napredak. Do kraja oktobra 2023, dodaje se, Srbija je ukinula sva trgovinska ograničenja koja su uvedena na niz proizvoda u poljoprivrednom i energetskom sektoru, što je bilo u surpotnosti s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Uz podsećanje da je Srbija s Kinom potpisala Memorandum o razumevanju u aprilu, a u oktobru Sporazum o slobodnoj trgovini, kao i da planira takve sporazume s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom i Južnom Korejom, u izveštaju se ističe da svi sporazumi koje Srbija pregovara moraju da budu u skladu sa pravnom tekovinom EU i da uključe klauzule o prestanku važenja koje garantuju da Srbija može da izađe iz sporazuma po pristupanju EU.

Vizna politika i migracije

U izveštaju se ocenjuje da je Srbija napravila značajan napredak u usklađivanju sa viznom politikom EU ponovnim uvođenjem viznih uslova za šest trećih zemalja, ali se traži da nastavi usklađivanje. Konstatuje se i da je Srbija, nakon što je EU izrazila zabrinutost, povukla predložene izmene Zakona o državljanstvu, koje bi omogućile podnošenje zahteva za srpsko državaljanstvo posle samo kratkog perioda boravka i rada.

U pogledu migracija, u izveštaju se ocenjuje da je Srbija doprinela upravljanju migracionim tokovima ka EU i da je sarađivala s EU, njenim članicama i svojim susedima u primeni Akcionog plana EU za Zapadni Balkan, ali da je potreban dodatan napredak.

Srbija je nastavila da prihvata i obezbeđuje smeštaj za znatan broj državljana trećih zemalja, produžila je za još jednu godinu privremenu zaštitu ukrajinskih izbeglica, nastavila je da primenjuje sporazum s EU o readmisiji i da sprovodi granične kontrole i nadzor.

Međutim, implementacija nove strategije integrisanog upravljanja granicama je odložena, a potrebno je i da se poboljša pristup informacijama o procedurama za azil, posebno na aerodromima u Nišu i Kragujevcu.

Sloboda izražavanja

Srbija je u oblasti slobode izražavanja u proteklih godinu dana postigla ograničeni napredak, ali slučajevi pretnji i napada na novinare, medijskih manipulacija i političkog uticaja na medije ostaju razlog za zabrinutost, ocenjuje se u godišnjem izveštaju.

U izveštaju se navodi da su policija i tužilaštvo u saradnji sa radnom grupom za bezbednost novinara brzo reagovali na pojedine slučajeve pretnji i napada na novinare.

"Ipak, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i napada na novinare ostaju razlog za zabrinutost, kao i porast broja strateških tužbi uperenih protiv informisanja javnosti (SLAPP), koje posebno podnose članovi državnih i lokalnih vlasti i koje za posledicu mogu da imaju obeshrabrivanje, pa i samocenzuru", navodi se u izveštaju. "Politički i ekonomski uticaj na medije ostaje razlog za zabrinutost", konstatuje u izveštaju Evropska komisije.

Borba protiv korupcije

Srbija je registrovala izvestan nivo pripremljenosti za članstvo u EU u proteklih godinu dana u oblastima pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, dok u ekonomiji beleži dobar nivo, navodi se. Kada je reč o političkim kriterijumima, u izveštaju o Srbiji objavljenom u sklopu paketa proširenja EU ukazuje se na političku polarizaciju koja je dodatno produbljena posle masovnih ubistava početkom maja.

Kod pravosuđa Srbija ima izvestan nivo pripremljenosti za članstvo u EU i tokom posmatranog perioda je zabeležen izvestan napredak. Navodi se da je Srbija načinila važne korake ka jačanju nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa blagovremenim usvajanjem zakonodavstva po ustavnim amandmanima, ali da treba da usvoji još dva zakona - o pravosudnoj akademiji i o sedištima i mesnim nadležnostima sudova.

U borbi protiv korupcije Srbija beleži izvestan nivo spremnosti i, ocenjuje se, da je ukupno gledano ostvaren ograničeni napredak, uključujući po pitanju prošlogodišnjih preporuka. Navodi se da se u toj oblasti beleži blago povećanje broja novih istraga i konačnih osuda u slučajevima visoke korupcije, ali da je broj novih slučajeva smanjen.

Regionalna saradnja

Kada su u pitanju dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja, ocenjuje se da je Srbija ostala posvećena održavanju dobrih bilateralnih odnosa sa drugim zemaljama kandidatima za članstvo, potencijalnim kandidatima i susednim članicama EU.

"Odnosi s Hrvatskom su se poboljšali. Odnosi s Mađarskom su se dodatno intenzivirali. Generalno, Srbija aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji", navodi se u izveštaju.

Kosovo i Metohija

Srbija mora da pokaže ozbiljnu posvećenost, da uloži više napora i napravi kompromise da bi proces normalizacije odnosa s Kosovom napredovao, istakla je Evropska komisija u godišnjem izveštaju o Srbiji. Evropska komisija je pozvala Srbiju i Kosovo da "bez daljeg odlaganja i preduslova" počnu da primenjuju postignute sporazume, uključujući osnivanje Zajednice sprskih opština.

"Od Kosova se očekuje da započne proces koji vodi ka uspostavljanju ZSO na osnovu evropskog predloga predstavljenog 21. oktobra 2023, a od Srbije se očekuje da podrži ovaj proces i paralelno počne da ispunjava svoje ključne obaveze iz Sporazuma", ističe se u izveštaju.

Ocenjujući da je Srbija ostala angažovana u dijalogu s Prišinom, Komisija je istakla da Beograd mora da ispuni svoje obaveze i posveti se punoj primeni svih prethodnih sporazuma i Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Ankesa za implementaciju.

"Od Srbije i Kosova se očekuje da se konstruktivnije angažuju kako bi omogućili pregovore o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji i da pokažu fleksibilnost u cilju brzog i konkretnog napretka", ističe se u izveštaju. Normalizacija odnosa je, prema njihovim rečima, suštinski uslov na evropskom putu Srbije i Kosova i obe strane rizikuju da izgube važne prilike ukoliko ne postignu napredak.

Godina pristupa

Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević izjavila je nakon objave izveštaja da Srbija teži da do 2030. godine postane članica Evropske unije, ali da tu godinu, koju je prvi spomenuo predsednik Evropskog saveta Charles Michel, ne vidi kao obećanje nego kao cilj na čijem ostvarenju radi.

"Reformisali smo naše institucije, ne samo u oblasti pravosuđa nego i u saobraćaju, bezbednosti hrane i intelektualnoj svojini, pa sve do medijskih zakona. Naravno da ima još puno posla. Ali fantastična perspektiva da se postane deo EU je motor koji pokreće i druge reforme", rekla je Miščević za nemački informativni televizijski kanal Welt. "Želimo da budemo spremni čim EU bude spremna da primi nove članice."

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je najvažnije što je Evropska komisija prepoznala "jasan napredak" u procesu evrointegracija Srbije. "U potpunosti je evidentno da u izveštaju ne postoji nijedna oblast gde je zabeleženo nazadovanje u odnosu na prošlogodišnji izveštaj. U svim oblastima osim u tri je zabeležen neki napredak, u tri oblasti imamo stagnaciju, jedna od tih oblasti je ribarstvo", rekla je ona novinarima nakon objavljivanja izveštaja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da u izveštaju ima dobrih stvari, da se vidi pomak u reformana, ali da su za njega dešavanja u ekonomiji mnogo važnija. On je rekao da se u 31. poglavlju u pregovorima za pristupanje EU vidi napredak, "važno je zbog naše demokratije da se vidi poseban pomak u medijskoj sferi i zbog brojnih neistina koje su iznošene".

"Ali moramo još mnogo toga da uradimo, postoje i prepreke, one se najčešće vezuju za Kosovo i Metohiju, to ste mogli da vidite u izveštaju, ali ništa neočekivano", naveo je Vučić.

Plan rasta za Zapadni Balkan

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen izjavila je u Briselu da je taj organ EU danas usvojio Plan rasta za Zapadni Balkan, vredan šest milijardi evra, koji bi mogao da udvostruči ekonomiju regiona Zapadnog Balkana u narednih 10 godina.

"Današnjim usvajanjem novog Plana rasta za Zapadni Balkan približavamo privrede Zapadnog Balkana Uniji. Uz kombinaciju reformi i investicija, Plan će omogućiti Zapadnom Balkanu da uskoro ima koristi od ključnih oblasti našeg jedinstvenog tržišta, uključujući slobodno kretanje robe, usluga i radnika, zonu jedinstvenog plaćanja u evrima, transport, energiju i jedinstveno digitalno tržište", kazala je Fon der Leyen.

Na predstavljanju paketa proširenja za 2023. godinu,  Ursula von der Leyen je kazala i da je cilj plana rasta omogućavanje partnerima sa Zapadnog Balkana da ubrzaju reforme i investicije kako bi značajno bio ubrzan proces proširenja i rast ekonomija regiona.

Plan uključuje povećanje finansijske pomoći EU za podršku reformama za period 2024 - 2027. godine, i to dve milijarde evra u grantovima i četiri milijarde evra u zajmovima, ali je isplata uslovljena sprovođenjem određenih reformi.

Na osnovu plana rasta, svaki partner EU sa Zapadnog Balkana biće pozvan da pripremi reformsku agendu, zasnovanu na postojećim preporukama, uključujući one iz godišnjeg Paketa proširenja i Programa ekonomskih reformi (ERP). Tu reformsku agendu Evropska komisija će oceniti i usvojiti.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi izjavio je u Briselu da će Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je usvojila Evropska komisija, omogućiti građanima tog regiona određene prednosti članstva već u fazi pristupanja Uniji.
 Na predstavljanju paketa proširenja za 2023. godinu, on je rekao da Plan rasta predviđa postepeno uključivanje Zapadnog Balkana u delove zajedničkog evropskog tržišta i da treba da doprinese smanjenju ekonomsko-socijalnog jaza između EU i regiona.

- Ažurirano komentarom Brnabić i Vučića, promenjen naslov.