.webp){kind=icon}
Građani Crne Gore u nedelju u drugom krugu izbora biraju predsednika države između kandidata Demokratske partije socijalista (DPS) i aktulenog šefa države Mila Đukanovića i čelnika Pokreta Evropa sad Jakova Milatovića.
Prvi krug je održan pre 15 dana i nijedan od sedam kandidata nije osvojio natpolovičnu podršku birača potrebnu za pobedu.
U drugi krug su ušli Đukanović, za koga je glasalo 35,4 odsto birača, i Milatović sa osvojenih 28,9 odsto podrške, piše Beta.
Biračka mesta su otvorena od 7.00 do 20 sati, a pravo glasa ima 542.154 građana.
Ovo su četvrti predsednički izbori od obnove nezavisnosti Crne Gore i osmi od uvođenja višepartijskog sistema.
Prve preliminarne procene rezultata izbora, nevladinih organizacija koje prate izbore, očekuju se sat nakon zatvaranja birališta.
Predsednik države biće izabran na mandat od pet godina.
Kako je ranije pisao Bloomberg, dok je funkcija predsednika uglavnom ceremonijalna, glasanje je važno za opšte izbore zakazane za 11. jun koji bi mogli da razreše dugotrajni politički ćorsokak i institucionalnu krizu u zemlji koja zavisi od turizma. Njom od avgusta upravlja prelazna vlada, a njeni pokušaji za pridruživanje EU su skoro zaustavljeni.
Bloomberg
Đukanović je bio premijer ili predsednik gotovo neprekidno od 1991. Prvobitno komunista i saveznik srpskog moćnika Slobodana Miloševića, transformisao se u čvrstog prozapadnog lidera koji je napustio svoje veze sa Rusijom, nekada najvećim investitorom u zemlji, i podržava sankcije nametnute Kremlju zbog invazije na Ukrajinu.
Njegova Demokratska partija socijalista poražena je na parlamentarnim izborima 2020. godine, ali je i dalje najveća u zemlji. Šarolike koalicije koje su od tada formirale vlade, koje su se sastojale od više od deset različitih grupa u rasponu od konzervativnih i proruskih do prozapadnih i liberalnih, nisu uspele da održe jedinstvo i stabilnost. Prošle godine su pale dve vlade.
Đukanović se kandidovao protiv šest protivnika, od kojih ga većina optužuje za korupciju, politiku podela i odobravanje organizovanog kriminala, što on poriče. Ako pobedi u drugom krugu 2. aprila, to bi mu bio drugi uzastopni mandat i treći ukupno. Bio je i šef države od 1998. do 2003. godine.
- U pisanju teksta pomogao Misha Savic
