Francuska vlada pred glasanjem o nepoverenju, pada popularnost Macrona

Vlada francuskog predsednika Emmanuela Macrona suočiće se s dva glasanja o nepoverenju, i to već u ponedeljak, zbog gneva izazvanog Macronovom odlukom da preskoči parlament u nametanju nepopularne reforme penzionog sistema kojom se minimalni prag za penzionisanje diže sa 62 na 64 godine.

Ako inicijativa o nepoverenju vladi dobije većinu, što nije verovatan scenario, zakon o penzijama bio bi poništen i premijerka Élisabeth Borne morala bi da podnese ostavku. U tom slučaju, Macron ima opciju da imenuje novu vladu ili da raspusti parlament radi sazivanja novih izbora.

Macronova prošlonedeljna odluka da iskoristi ustavnu mogućnost da zaobiđe parlament pojačala je tenzije oko reforme i popularnosti predsednika.

U subotu je policija uhapsila 169 ljudi nakon što su protestanti bacali Molotovljeve koktele na snage bezbednosti i zapalili smeće koje se gomilalo dve nedelje u mnogim gradovima, budući da su skupljači smeća odlučili da štrajkuju zbog penzione reforme.

Bloomberg

Ministar finansija Bruno Le Maire kazao je tokom vikenda da glasanje o nepoverenju neće dobiti većinsku podršku.

Uprkos malim šansama, uspeh inicijative nije sasvim nemoguć. Mnogi politički komentatori kažu da očekuju podršku između 260 i 275 parlamentarnih predstavnika, a za većinu je potrebno 287 glasova.

Novi protesti protiv reforme širom zemlje planirani su za četvrtak, a manji se nastavljaju. Macronova popularnost je pala najniže od protesta žutih prsluka početkom 2019.

Udeo Francuza koji se opiru reformi i podržavaju proteste

Prema anketi koju je objavio "Le Journal du Dimanche", tek je 28 odsto ljudi reklo da je zadovoljno Macronom, što je za četiri procentna poena manje nego prošlog meseca.

Premda je mogućnost zaobilaženja parlamenta zakonito sredstvo koje je već bilo korišćeno, mnogi Macronov potez vide kao neuvažavanje želje naroda s obzirom na većinski otpor građana i nedovoljnu potporu parlamenta.

Macron uporno tvrdi da bez reforme nije moguće stabilizovati penzioni sistem, čiji će dug drastično rasti.

Ako Borne i preživi glasanje o nepoverenju, opozicija se može okrenuti drugim načinima rušenja reforme kao što je traženje revizije od ustavnog suda koji može promeniti zakon ili ga potpuno odbaciti. Druga je mogućnost referendum, ali to zahteva komplikovani postupak za dobijanje podrške parlamenta i glasača, što traje mesecima.

U svakom slučaju, vrlo je verovatno da će Macron odsad imati vrlo tešku saradnju sa parlamentom, a to znači da će možda biti potreškoća u sprovođenju reformi u područjima migracija i tržišta rada.