Procurili dokument i sporazum o ZSO na stolu Beograda i Prištine

Pregovori između Srbije i privremenih institucija Kosova počeli su 2006. godine i za posmatrače, ali i one koji su uključeni u proces, malo toga je postignuto da se normalizuju odnosi dve države. Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008, posle rata koji je završio intervencijom NATO snaga kada je Srbija bombardovana 1999. Rat u Ukrajini je dodatno pogurao diplomate iz Evropske unije i SAD da izvrše pritisak na vlasti u Beogradu i Prištini da načine pomak u pregovorima. I premijerka Ana Brnabić je nedavno izjavila da Srbiju čekaju najteža vremena od Drugog svetskog rata i dodala da su pritisci sve teži.

Prema poslednjim informacijama, reklo bi se da su pred Srbijom dva odvojena sporazuma. U pitanju je "evropski" predlog, koji je neka vrsta osnovnog sporazuma, a drugi je sa svoje strane nedavno potencirao specijalni izaslanik SAD za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar kada je rekao da će biti osnovana Zajednica srpskih opština (ZSO). Očekivalo se da ZSO bude formirana 2015. godine, ali je odloženo usred sukoba oko obima ovlašćenja. To je ostao kamen spoticanja u pregovorima pošto kosovska strana nije uspela da sprovede to obećanje postignuto kao deo dijaloga uz posredovanje EU.

Evropski predlog

"Mi ništa ne znamo, niti sadržaj pregovora, niti sadržaj dokumenata, ali odluka je na Aleksandru Vučiću, kao i proteklih deset godina. Nemojte slušati šta političari govore, već gledajte šta rade", kaže Milivoje Mihajlović, novinar koji je dugo živeo na Kosovu i Metohiji, u izjavi za Bloomberg Adriju.

Istina je da državljani Srbije dobijaju jako malo informacija o samim predlozima i toku pregovora, a sam proces nije  dovoljno transparentan i svodi se na nagađanja analitičara i fragmentiranim informacijama koje ponekada "procure" u javnost. Od nedelje je na društvenim mrežama počeo i da kruži tekst "evropskog" predloga "osnovnog sporazuma Kosova i Srbije", koji nosi datum 20. januar 2023.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nagovestio je 21. januara da je dogovor o normalizaciji zategnutih odnosa Beograda sa Kosovom moguć, ali je dodao rezerve o "jednom važnom pitanju".

Dok je davao izjavu nakon sastanka sa predstavnicima EU, SAD, Francuske, Nemačke i Italije prethodnog dana u Beogradu, Vučić nije elaborirao, ali je više puta u prošlosti govorio da Srbija nikada neće priznati Kosovo sve dok služi kao predsednik i neće prihvatiti da se Kosovo pridruži UN ili EU.

Vučić je na Instagramu rekao da su se razgovori sa međunarodnim predstavnicima usredsredili na francusko-nemački predlog rešenja za dugogodišnje sukobe bili veoma teški, ali da je dao sve od sebe da zaštiti srpske interese.

"Spremni smo da prihvatimo koncept i da radimo na implementaciji predloženog sporazuma, s tim što sam jednu stvar vrlo jasno rekao i izrazio zabrinutost i rezervu po jednom važnom pitanju, ali ne mogu da govorim o tome, jer predlog nije javan", rekao je Vučić.

Vučić je istakao da su se svi na sastanku složili da zamrznuti konflikt nije rešenje jer kada "imate zamrznuti konflikt, samo je pitanje vremena kada će ga neko odmrznuti i kada će neodgovorni pojedinci izazvati kolaps za mir i stabilnost celog Zapadnog Balkana".

Vlada je u međuvremenu sazvala posebnu sednicu o Kosovu za danas, kojoj će prisustvovati Vučić, a njegovo obraćanje javnosti je zakazano za 20 časova večeras u Beogradu.

"Nemamo nijedan dokument za koji je potvrđeno da je pravi dokument, samo možemo da pretpostavljamo, te nije dobro da se uvlačimo u spiralu pretpostavki. Moramo da sačekamo da vidimo šta je prava stvar i šta je istina. Mi ne saznamo nikada kada se dogovor postigne, saznamo tek kada dođe implementacija", objašnjava Mihajlović.

ZSO

Predlog ZSO došao je kao rezultat Briselskog sporazuma iz 2013. godine i omogućiće opštinama učesnicama da sarađuju u ostvarivanju svojih ovlašćenja kolektivno preko udruženja u oblasti ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanih i ruralnih planiranja. Predstavnici EU i SAD intenziviraju svoje napore da pomognu u pronalaženju rešenja za spor Srbija - Kosovo uoči vanrednih izbora u četiri srpske opštine na severu Kosova u aprilu.

Eskobar je rekao da je međunarodna zajednica tražila od Kurtija da dozvoli formiranje ZSO na Kosovu, ali je nagovestio da će se formirati sa Kurtijem ili bez njega, prema navodima medija sa Kosova.

"Ako je jedan američki diplomata izgovorio – razgovaramo o tome kako da Sever Kosova bude funkcionalniji i bolje povezan sa vladom u Prištini, mi ćemo to uraditi, a pitanje je u kom trenutku će Kosovo shvatiti da međunarodna zajednica očekuje i zahteva od njih da to urade – to je izjavio Eskobar. Ulazi se u spiralu obmane uvek kada se neki takav sporazum postigne. Nemojte ulaziti u tu varijantu obmane", navodi Mihajlović.

"Jedno lice i jedna stranka ne mogu odbaciti primenu pravno obavezujućih stavki, što je činjenica. Uradićemo to, a ja ću pronaći partnere. Mnogo je ljudi koji bi želeli da vide bolje odnose među Srbima na severu i ostatku zemlje", rekao je Eskobar.

Eskobar je podvukao da formiranje ZSO i pregovori o nedavnom francusko-nemačkom predlogu 'nisu potpuno povezani'.

Takođe je rekao da je francusko-nemački predlog dobar i da će se pregovori o ovom predlogu uskoro nastaviti.

"Ne želim da govorim o diskusijama u kontekstu dijaloga, ali mogu reći da smo detaljno razgovarali o tome kakve su posledice po region ako ne krene napred", rekao je Eskobar.

Prema navodno procurelom dokumentu evropskog predloga, za koji još nije potvrđena autentičnost, u članu 6 stoji i da će obe strane i nakon postizanja ovog sporazuma morati da nastave dijalog koji je počeo daleke 2006. godine. Analitičari, ali i diplomate i političari, kritikovali su odugovlačenje procesa ovih pregovora, tvrdeći da obe strane koriste dijalog o normalizaciji za postizanje političkih poena kod glasača, a čini se da je ta tendencija dobila zeleno svetlo da se tako i nastavi u budućnosti.

 

 

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar