Prvi put u istoriji SAD: poreski krediti za novinske kuće

Država Njujork je odlučila da pomogne lokalnim novinskim kućama da zaposle i zadrže novinare, i stoga daje do 90 miliona dolara poreskih kredita novinskim kućama. Ovaj kredit treba da smanji iznos poreza koji se regularno plaća i može pomoći da se vrati novac u vidu povraćaja poreza ili poreske olakšice.

Američka industrija štampe je, inače, u dugom padu iz raznih razloga, među kojima je najveći gubitak prihoda od oglašavanja pošto se sa primarno štampanih izdanja prešlo na digitalna.

Već neko vreme medijske kompanije u SAD pokušavaju da se konsoliduju, a nisu sporni samo novinari već i ostali zaposleni: tehnološki radnici New York Timesa su usred perioda korone optužili kompaniju za nezakonito zaustavljanje njihove sindikalne kampanje, a posebno je pomno praćen slučaj medijske kuće Tegna, čiji je kupac 2022. planirao otpuštanja, a da o tome nije obavestio Federalnu komisiju za komunikacije (FCC).

Štaviše, početkom 2023. akvizija Tegnae je odložena naredbom FCC-ja da se ugovor od 5,4 milijarde dolara pošalje na reviziju, a Joe Biden se posebno pozabavio pitanjem privatnog kapitala. Naime, u prvi plan je stavljeno to da antimonopolska i televizijska regulatorna tela tiho potkopavaju poslovni model industrije predlažući stroga pravila, spore ugovore i istražujući akvizicije koje bi čak rezultirale gubitkom radnih mesta.

Sve skupa što se zbiva u Americi nagnalo je poslanike države Njujork da pomognu merom usvojenom u državnom budžetu. Trogodišnji program omogućava nekim novinskim organizacijama da iskoriste poreske kredite koji se mogu vratiti svake godine, pri čemu svaka može da dobije poreske kredite do 320.000 dolara godišnje, piše AP, a prenosi Beta.

Državni senator Brad Hoylman-Sigal, demokrata koji je sponzorisao zakon, rekao je da je očuvanje novinarskih poslova od vitalnog značaja za zdravlje demokratije. Kao dokaz je naveo neuspeh oslabljenih njujorških medija da istraže pozadinu Georgea Santosa, republikanca koji je izmislio mnoge detalje svoje životne priče, sve dok nije bio izabran u Kongres.

Iako je poreski kredit namenjen malim sajtovima s vestima u društvenoj zajednici, veće medijske organizacije bi takođe mogle imati koristi. Poreski krediti bi uglavnom bili dostupni samo novinskim kućama koje nisu na berzi, mada bi postojao izuzetak za određene medijske kompanije zbog smanjenja tiraža.
Hoylman-Sigal je rekao da je otvoren za revizije, kako bi se zakon proširio na neprofitne novinske organizacije i samo digitalne medije, koji su zasad izostavljeni iz programa. "Ovo je prvi put u američkoj istoriji da smo stvorili strukturu poreskih kredita za podršku novinarskim poslovima", rekao je Jon Schleuss, predsednik sindikata NewsGuild-CVA.

Zakonodavci u nekoliko država odmerili su različite pristupe kako bi pomogli novinskim organizacijama koje se bore za opstanak.

• Vlade država u Kaliforniji i Novom Meksiku pomažu u finansiranju lokalnih programa vesti;

• Zakonodavno telo Kalifornije razmatra predlog zakona koji bi zahtevao od tehnoloških giganata poput Googlea, Facebooka i Microsofta da plaćaju procenat prihoda od reklama medijskim kompanijama za povezivanje sa njihovim sadržajem;

• U Ilinoisu, zakonodavci su predložili program novinarskih stipendija, poreski kredit i zahtev da novinske kuće obaveste državu o planovima da prodaju svoje poslovanje četiri meseca unapred;

• U Konektikatu i Ilinoisu bi nalagali da deo novca koji država potroši na oglašavanje - ode lokalnim medijima.

Većina mera koje su napredovale ove godine sprovedene su u državama pod kontrolom demokrata, a njujorški program koji bi počeo 2025. godine podeliće poreske olakšice u dva dela, sa oko četiri miliona dolara dostupnih poreskih kredita za pomoć redakcijama da zaposle osoblje i 26 miliona dolara kredita za zadržavanje osoblja.

Redakcije bi mogle da dobiju poreske olakšice u vrednosti od 5.000 dolara za svako novo zaposlenje, sa ograničenjem od 20.000 dolara, ili ukupno četiri nove pozicije. Redakcije bi, takođe, mogle da dobiju do 300.000 dolara poreskih olakšica da bi zadržale osoblje.

Inače, Ministarstvo pravde SAD tužilo je kompaniju Live Nation iz zabavne industrije zbog ilegalnog monopola, prisiljavajući je da proda Ticketmaster. Navodi se da je muzička industrija živog prenosa u Americi "slomljena".