Rusija upire prst u Ukrajinu za napad u Moskvi dok broj žrtava raste, uhapšeni osumnjičeni

Predsednik Vladimir Putin rekao je da su svi osumnjičeni za najgori teroristički napad u Moskvi posle više od dve decenije privedeni dok su pokušavali da pobegnu u Ukrajinu.

Ukrajina je negirala bilo kakvu ulogu i nazvala napad u Moskvi operacijom pod lažnom zastavom Kremlja. Islamska država je ranije preuzela odgovornost u objavi na Telegramu.

Depositphotos

Iako nije direktno optužio ukrajinske vlasti za napad u kojem je ubijeno 115 ljudi, Putin je u televizijskom obraćanju u subotu rekao da su četvorica pritvorenih muškaraca pokušali da pobegnu putujući prema Ukrajini. Pripremljen je "prozor" za prelazak granice, rekao je Putin, ne nudeći dokaze.

Nema naznaka ukrajinske umešanosti, rekao je u petak portparol Bele kuće John Kirby.

Putin je rekao da su vlasti uhapsile sve one koji su učestvovali u napadu, kao i naoružane napadače koji su u petak uveče okrenuli automatsko oružje protiv ljudi koji su prisustvovali rok koncertu u Crocus City Hallu na rubu ruske prestonice. Nazvavši napad "varvarskim", on je nedelju proglasio nacionalnim danom žalosti i obećao da će goniti sve koji su odgovorni za naređivanje i organizovanje upada.

Predsednik je to izjavio nakon što je Federalna služba bezbednosti saopštila da su agenti uhapsili osumnjičene u ruskoj oblasti Brjanska, koja se graniči sa Ukrajinom. Muškarci su planirali da pređu u Ukrajinu gde su "imali kontakte", javila je novinska služba Interfax, pozivajući se na saopštenje službe poznate kao FSB koje nije dalo više detalja.

Direktor FSB Aleksandar Bortnikov izvestio je Putina da je privedeno 11 osoba, uključujući četvoricu osumnjičenih, navodi se u saopštenju Kremlja u subotu.

Ruski istražni komitet saopštio je u subotu da je broj poginulih porastao nakon što su zvaničnici pronašli još žrtava na mestu napada. Zvaničnici su ranije rekli da je najmanje 145 ljudi ranjeno. Požar je zahvatio ogroman prostor nakon što su se tokom napada na Crocus City Hall čule eksplozije, što je dovelo do delimičnog urušavanja krova.

To je najveći broj poginulih u terorizmu u Moskvi od kada su čečenski separatisti uzeli taoce 2002. u pozorištu Nord-Ost. Najmanje 170 ljudi, među kojima su desetine napadača, poginulo je tokom promašene spasilačke misije.

AFP/Getty Images/Bloomberg

Na sastanku sa visokim oficirima FSB u utorak, Putin se osvrnuo na "iskreno, provokativne izjave" zapadnih zvaničnika ovog meseca upozoravajući na mogući neposredan teroristički napad. "Sve ovo liči na čistu ucenu i nameru da se naše društvo zastraši i destabilizuje", rekao je predsednik.

Ambasada SAD u Moskvi objavila je 7. marta javno upozorenje na svom sajtu da "ekstremisti imaju neposredne planove da ciljaju velika okupljanja u Moskvi, uključujući i koncerte".

Iako SAD nisu konkretno rekle da je upozorenje povezano sa napadom, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Adrienne Watson rekla je u saopštenju kasno u petak da je "američka vlada imala informacije o planiranom terorističkom napadu u Moskvi".

"Vlada SAD je takođe podelila ove informacije sa ruskim vlastima u skladu sa svojom dugogodišnjom politikom dužnosti upozorenja", dodala je ona.

FSB je ranije ovog meseca saopštio da je sprečio napad na moskovsku sinagogu od strane, kako je rekao, avganistanskog ogranka Islamske države, preneo je Interfax.

Napad u petak dogodio se nekoliko dana nakon što je Putin učvrstio poziciju na mesto predsednika države sa 87 odsto glasova. Vlasti su otkazale javne događaje i pooštrile bezbednost u gradovima širom zemlje.

Andrey Rudakov/Bloomberg

Tragedija od petka predstavlja povratak na raniji period Putinove vladavine od četvrt veka, kada su samoubilački bombaški napadi, za koje se uglavnom okrivljuju islamisti iz Rusije ili njenih suseda, ubili desetine ljudi. To je razbilo iluziju bezbednosti u Moskvi koju je Putin nastojao da gaji u više od dve godine otkako je izvršio invaziju na Ukrajinu.

Islamističke grupe su u prošlosti ciljale na Rusiju pozivajući se na ono što nazivaju antimuslimanskom politikom Kremlja. Zapljena škola u ​​Beslanu na jugu zemlje dovela je do više od 330 smrtnih slučajeva, među kojima su bila i deca, 2004. godine. U 2010. u dva samoubilačka napada u stanicama moskovskog metroa poginulo je najmanje 40 ljudi, dok je u samoubilačkom napadu ubijeno 16, uključujući i napadača, u metrou u Sant Petersburgu 2017.

Moskva je u velikoj meri izolovana od direktnih efekata Putinove invazije na Ukrajinu koja je počela februara 2022, koju je njegov portparol Dmitrij Peskov prvi put u petak nazvao "ratnim stanjem". Kasnije je povukao komentar.

Moskovske snage su poslednjih nedelja pojačale raketne napade na ukrajinske gradove i infrastrukturu, ubivši na desetine civila. U petak rano ujutru, Rusija je pokrenula najveći napad raketama i dronovima na Ukrajinu dosad ove godine, a udari su bili fokusirani na energetsku infrastrukturu.

Istovremeno, Ukrajina je pokrenula kampanju udara unutar Rusije. Dronovi su pogodili fabrike i rafinerije nafte, dok su napadači u pograničnim regionima izvršili racije.