.webp){kind=icon}
Japan je iznenadio svojim zaokretom u monetarnoj politici, Elektroprivreda Srbije (EPS) oporavila se posle gubitaške 2022. godine, a Srbija je značajno napredovala na listi najsrećnijih država sveta. Donosimo vam pet grafikona koji su obeležili ovu nedelju.
Šta znači kraj režima negativnih kamata u Japanu
Banka Japana (engl. Bank of Japan - BOJ), koja je donedavno bila jedina velika centralna banka u svetu sa negativnim kamatnim stopama, promenila je svoju monetarnu politiku i podigla stope posle 17 godina. Centralna banka je referentnu kamatnu stopu ove nedelje definisala kao raspon od nule do 0,1 odsto, za razliku od dosadašnjeg -0,1 procenta, a ukinula je i politiku kontrole prinosa na državne obveznice.
Posle te odluke skočile su akcije građevinskih firmi, dok su deonice banaka potonule. Analitičari iz Bloombergove ankete naveli su da će centralna banka ponovo povećati kamate do oktobra i da postoji rizik da će tempo povećanja biti brži ako se uzme u obzir kurs jena.
Negativne kamatne stope su uvedene kako bi se podstakli kreditiranje, tražnja i inflacija. Sada se bliži i ostvarenje ove misije, a rast plata inflaciju vodi do cilja centralne banke. Uticaj promene politike će varirati u zavisnosti od privrede i finansijskih tržišta. Nekima će ići naruku, nekima će štetiti, a za neke će doneti i pozitivne i negativne posledice. Više o ovoj temi pročitajte u posebnom tekstu.
Srbija je treća najsrećnija zemlja na svetu, ako pitate mlade
Srbija je napredovala na listi najsrećnijih država sveta u okviru tradicionalnog Svetskog izveštaja o sreći, a pokazalo se da mladi u tom pogledu vrlo visoko cene svoju zemlju. Ako se posmatraju odgovori anketiranih osoba koje su mlađe od 30 godina, Srbija se prema tom spisku našla na 3. mestu - posle Litvanije i Izraela - od ukupno 143 zemlje.
Sveobuhvatni rezultat (onaj koji uključuje sve uzraste) kaže da je zemlja na 37. poziciji po zadovoljstvu ljudi u pogledu životnih uslova. Ovo se odnosi na prosek izvučen za period 2021 - 2023. godine. Poređenja radi, lane je Srbija bila na 45. mestu (tada je lista obuhvatala 137 država i odnosila se na prosek za razdoblje 2020 - 2022. godine).
Pomak nije bilo dovoljan da se pretekne Slovenija, koja je na svetskoj listi sada zauzela 21. mesto. U Adria regionu Srbija se kotira kao druga, a Hrvatska kao treća. Za njom ide Bosna i Hercegovina, dok je Severna Makedonija najslabije rangirana.
Najskuplji nov automobil u Srbiji ove godine plaćen 570.000 evra, a koji su najprodavaniji modeli?
Ako je suditi po kupovini novih automobila, mogli bismo reći da je srpski životni standard već ušao u Evropsku uniju. Tačnije, životni standard jedne manje grupe potrošača.
Prvi podaci pokazuju da je kupovina novih vozila u Srbiji u prva dva meseca ove godine skočila za čak 20 odsto, a prema podacima Uprave carina dostavljenim Bloomberg Adriji, najskuplji auto koji je ušao u Srbiju ove godine koštao je 570.000 evra.
U pomenutom periodu građani su najviše kupovali "hyundai tuscon" i "toyotu yariss cross", dok je Škodin model "kamiq" bio na trećem mestu. Slede ih "dacia sandero", i Toyota sa još jednim modelom - "corolla".
EPS bi u 2024. mogao da ostvari još veći profit
Finansijski izveštaj Elektroprivrede Srbije (EPS) AD za prošlu godinu pokazao je da je ova kompanija ostvarila profit od čak 114,6 milijardi dinara, što je blizu milijardu evra (966 miliona evra). Rezultat je čak dva puta veći od planiranog, a u izveštaju EPS-a piše da je očekivani profit iznosio 53,8 milijardi dinara.
Ovo znači da je preduzeće nakon gubitaške 2022. godine uspelo ne samo da se oporavi već da ostvari jedan od rekordnih profita u istoriji poslovanja. Podsetimo, gubitak EPS-a u 2022. iznosio je 72,6 milijardi dinara.
Analitičarka Bloomberg Adrije Jelena Zindović navela je da - zahvaljujući većem nivou cena, kao i zbog predviđenog novog povećanja cena u maju 2024. godine (po osnovu ugovora sa Međunarodnim monetarnim fondom) - za 2024. godinu možemo očekivati ostvarenje većeg nivoa prihoda i profitabilnosti nego u 2023.
Za poskupljenje hrane u Srbiji krivi prerađivači
Republički zavod za statistiku je dokazao ono o čemu se u prethodnom periodu govorilo i na šta je ukazivala guverner Jorgovanka Tabaković - inflaciju u Srbiji, koja je prošle godine bila 12,4 odsto, podgrejali su proizvođači hrane, a ne trgovci. Proizvodnja prehrambenih proizvoda beleži 3,6 puta veću prosečnu stopu bruto marže nego trgovina na malo.
Inflatorni pritisci snažniji su u proizvodnji prehrambenih proizvoda nego u trgovini na malo i najviše potiču od visokih troškova proizvodnje primarnih poljoprivrednih proizvoda, a koji su osnovna sirovina. Visoki troškovi tako su se prelili na više nabavne cene u trgovini, pokazalo je nedavno istraživanje o maržama u trgovini i prehrambenoj industriji i njihovom uticaju na inflaciju cena hrane u Srbiji.
Prosečna stopa bruto marže u trgovini iznosi 14,9 odsto, a u proizvodnji prehrambenih proizvoda iznosi 54,1 odsto u 2023. godini. Prosečna stopa bruto marže (za sve proizvode) kod grupe "vodećih 20" trgovaca iznosila je 14,6 odsto, pri čemu je najviša prosečna marža u ovoj grupi iznosila 23,8 odsto, a najniža 5,1 odsto. U grupi "ostali" prosečna marža je nešto viša i iznosi 16,9 odsto.
