.webp){kind=icon}
Nedelju pred nama obeležiće dešavanja na Kopaonik biznis forumu, sednice Narodne banke Srbije (NBS) i Evropske centralne banke (ECB), nova aukcija EXPO obveznica i zvanična statistika o poslovanju domaće privrede u finišu 2023. godine. Detaljnije o svemu ovome pročitajte u nastavku teksta.
Kopaonik biznis forum
U nedelju je, takozvanim nultim danom, počeo 31. Kopaonik biznis forum, na kome će do 6. marta učestvovati više od 200 govornika, a centralna tema je "Novi globalni kontekst: Izazovi neizvesne budućnosti". U ponedeljak se forum zvanično otvara uvodnim izlaganjima guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanke Tabaković i ministra finansija Siniše Malog.
Na skupu koji organizuje Savez ekonomista Srbije, specijalni gost biće profesor sa Univerziteta Kolumbija Jeffrey Sachs, koji je svetski priznati stručnjak iz oblasti održivog razvoja. Učesnicima će se obratiti i glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju Ivailo Izvorski.
Tokom ovih nekoliko dana na Kopaoniku će se razgovarati o izgledima za proširenje Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana, regionalnoj saradnji, energetskoj tranziciji, kreativnim industrijama, mestu sporta u privredi, budućnosti automobilske industrije, nedostatku kvalitetne radne snage i brojnim drugim temama.
NBS odlučuje o kamatnim stopama
Centralna banka u četvrtak će održati sednicu izvršnog odbora, na kojoj će se utvrditi dalji tok referentne kamatne stope. Ona je na nivou od 6,5 odsto od jula prošle godine, a na poslednjem sastanku je poručeno da su se za nepromenjeni nivo opredelili zbog daljeg smanjenja inflatornih pritisaka i očekivanog povratka domaće inflacije u granice cilja (do 1,5 do 4,5 odsto) sredinom ove godine.
Inflacija je u Srbiji u januaru usporila na 6,4 odsto, a u februaru će, prema projekcijama, stopa inflacije na međugodišnjem nivou pasti na 5,5 procenata, rekla je Tabaković pre dve nedelje.
NBS nije menjala projekcije privrednog rasta za 2024. godinu (od tri do četiri odsto), ali je projekcije rasta za 2025. i 2026. podigla na raspon od četiri do pet odsto. Razlog za nešto viši rast su i investicije planirane u okviru organizacije izložbe EXPO 2027 Beograd.
EXPO obveznice
A kad smo kod ove izložbe, treba reći da će u utorak biti održana još jedna aukcija EXPO obveznica. Reč je o državnim osmogodišnjim obveznicama koje su emitovane krajem oktobra 2023, a kroz prodaju ovog duga se prikupljaju sredstva za organizovanje specijalizovane izložbe.
Iako su na poslednje dve aukcije obveznice doslovno razgrabljene, pa je Uprava za javni dug proširila emisiju sa 110 na 150 milijardi dinara (1,28 milijardi evra), Ministarstvo finansija neće ponoviti ovaj potez, saznala je Bloomberg Adria početkom februara. Stoga će se na aukciji 5. marta prodavati hartije vredne nešto manje od tri milijarde dinara (2.878.320.000 dinara).
Ove dužničke hartije su se prodavale četiri puta, a procenat realizacije je rastao svaki put u odnosu na prethodni, u dobroj meri zahvaljujući želji investitora, koji hartije najčešće drže do dospeća, da osiguraju visok prinos dok su kamatne stope centralnih banaka i dalje visoke. Prinos je na prvoj aukciji iznosio 6,39 odsto i takođe je padao na svakoj sledećoj aukciji, da bi na februarskoj ponudi iznosio 6,12 odsto.
Stiže i odluka ECB o kamatama
U četvrtak će ECB odrediti dalje kretanje troškova zaduživanja. Sastanak će se održati malo pošto su zvanični podaci pokazali da je inflacija u evrozoni u februaru bila viša nego što se očekivalo. To pruža još jedan argument zvaničnicima centralne banke koji ne žele da žure sa snižavanjem kamatnih stopa.
Potrošačke cene su u februaru porasle za 2,6 odsto u odnosu na godinu pre, saopštio je u petak Eurostat. To je iznad prosečne procene od 2,5 procenata iz Bloombergove ankete ekonomista. Bazna inflacija, koja isključuje nestabilne komponente kao što su hrana i energija, takođe je bila viša od predviđene, držeći nivo od 3,1 odsto.
Ekonomisti predviđaju da će stopa na depozite biti ostavljena na četiri odsto. Zvaničnici su pretežno saglasni oko prvog smanjenja kamata u junu, dok je manjina za bržu akciju.
Kako su poslovale srpske firme na kraju 2023?
Republički zavod za statistiku u utorak će objaviti izveštaj o kvartalnom poslovanju domaćih privrednih društava u poslednjem kvartalu prošle godine.
Podsetimo, poslovni prihodi u nefinansijskom sektoru u trećem kvartalu bili su veći za 1,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U poređenju s drugim kvartalom 2023, zabeležen je rast od 3,1 odsto. U informaciono-komunikacionom sektoru poslovni prihodi su bili veći za 6,9 procenata međugodišnje, dok je u poređenju s drugim kvartalom te godine, zabeležen njihov rast od četiri odsto.
Poslovni rashodi u nefinansijskom sektoru u trećem tromesečju bili su manji za 1,4 odsto u odnosu na isti period u 2022. Ukoliko se uporede s drugim kvartalom 2023, njihov rast iznosi tri procenta. U informaciono-komunikacionom sektoru poslovni rashodi su bili veći za 1,4 odsto međugodišnje, a u poređenju s drugim kvartalom, ostvaren je skok od 5,9 procenata.
