Shyft ostavio bez posla 100 ljudi u Srbiji, maloprodaja napokon stagnira

Nedelju za nama obeležili su otkazi u domaćem gejming i IT sektoru, novi podaci o bruto domaćem proizvodu (BDP) i drugim makroekonomskim parametrima, saznanje da nam struja više nije najjeftinija na kontinentu, ali i sveži uvidi u tendencije na bankarskom tržištu.

Naime, kako su pokazali podaci Narodne banke Srbije, u našoj zemlji je u trećem kvartalu zabeležena dvocifrena stopa rasta za kartična plaćanja. Odvojeni izveštaj pokazao je (dok plaćanja koja ne uključuju gotovinu postaju sve popularnija) da je dvocifreno porastao i broj korisnika mobilnog bankarstva. Kada je u pitanju kreditna aktivnost, ona je u trećem tromesečju stagnirala, ali nisu svi sektori prošli isto. Stanje kredita za stanovništvo je raslo za 1,6 odsto na međugodišnjem nivou, ali je isti pokazatelj za privredu međugodišnje pao za 1,8 odsto.

Američka tehnološka kompanija koja radi u sektoru selidbi Shyft Moving pretrpela je velike strukturne promene. Poslovanje je podeljeno na američki i srpski deo, a potonji je prodat domaćem kupcu. Kako je Bloomberg Adria nezvanično saznala, sva je prilika da će celokupni tim koji je radio za Shyftov ogranak u Beogradu - ostati bez posla. Procenjuje se da u podružnici radi više od 100 ljudi.

Na polju energetike došlo je do cenovnog pomeranja, pa je tako evidentirano da su tri povećanja cena struje za domaćinstva i dva za privredu (koja su se dogodila od septembra prošle do juna ove godine) učinila da struja u Srbiji u prvoj polovini 2023. više ne bude najjeftinija u Evropi. U drugoj polovini prošle godine, cena srpske struje za domaćinstva bila je najniža u Evropi, dok je za privredu bila među najnižim.

Ogranak Evropske investicione banke za aktivnosti van Evropske unije (EU) i Banca Intesa Beograd potpisale su kreditnu liniju od 100 miliona evra koja će biti namenjena poboljšanju pristupa finansijama malim i srednjim preduzećima i srednje kapitalizovanim kompanijama u Srbiji, kao i za podršku zelenim projektima u privatnom sektoru.

A da bi oslobodile šest milijardi evra predviđenih novim planom rasta koji je nedavno predstavila Evropska komisija, zemlje Zapadnog Balkana moraće da ulože odlučne napore da unaprede domaću reformsku agendu i ojačaju ekonomsku integraciju u regionu. To je bila jasna poruka same Komisije.

Bloomberg

 

U međuvremenu, strane kompanije su nastavile intenzivno da ulažu u Srbiji i u prvih deset meseci su uložile 3,7 milijardi evra, što je za oko osam odsto više nego lane. Iako prepolovljene u odnosu na prošlu godinu, kineske investicije su najveće pojedinačne, dok je Nemačka - tradicionalno naš dugogodišnji najveći investitor - uložila svega 117,6 miliona evra.

U pogledu kinesko-srpskih odnosa treba reći da će novi sporazum koji su dve zemlje nedavno potpisale biti između ostalog i šansa za srpske vinarije da dobiju pristup ogromnom tržištu. Kinezi su već pokazali veliko interesovanje za naša vina. 

Na makronivou, kraj meseca doneo je niz zvaničnih statističkih izveštaja. Tako smo saznali da je realni rast srpskog BDP-a u trećem kvartalu iznosio 3,6 odsto (dok je fleš procena bila nešto niža - 3,5 procenata), dok je posle osam meseci uzastopnog pada, realni promet u srpskoj maloprodaji na međugodišnjem nivou u oktobru stagnirao. Prerađivačka industrija pomogla je rast ukupne industrijske proizvodnje, a uspeli smo i da smanjimo spoljnotrgovinski deficit - i to za trećinu.

 

Prema preliminarnim podacima o troškovima zaštite životne sredine 2022. godine, učešće troškova za zaštitu životne sredine u našem BDP-u iznosilo je jedan odsto, što je znatno niže od predviđanja tog učešća u EU za istu godinu. Podaci su objavljeni uoči početka COP28 u Dubaiju, godišnjeg skupa o klimatskim promenama, a među ključnim temama biće smanjivanje upotrebe fosilnih goriva, ako ne i potpuno postupno odricanje od te vrste energenata.

Kada se govori o ekologiji, jedna od nezaobilaznih tema su električna vozila, a ono što zaokuplja pažnju tog sektora je pad cena baterija posle neviđenog rasta 2022. godine. Istovremeno, kompanije su otkrile alternativu koja bi mogla još više da smanji potražnju i cene litijuma - natrijum. Inače, proizvođači se u ovoj oblasti ne fokusiraju samo na automobile, naprotiv. Tako je, recimo, baš ovih dana objavljeno da će Honda do 2030. godine investirati 3,4 milijarde dolara u svoje poslovanje električnih motocikala i povećati broj prodatih jedinica na četiri miliona za tu godinu.

Ove nedelje napustili su nas Charles Munger, desna ruka Warrena Buffetta, i Henry Kissinger, tvorac realpolitike.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar