.webp){kind=icon}
Umro je Henry Kissinger, dete izbeglica koje je kasnije postalo državni sekretar SAD i definisalo američku spoljnu politiku tokom 1970-ih svojim strategijama za okončanje rata u Vijetnamu i suprotstavljanje komunističkim zemljama.
Stogodišnjak je preminuo u sredu u svom domu u Konektikatu, navodi se u saopštenju konsultantske kuće Kissinger Associates, piše Bloomberg.
Harvardski profesor i diplomata je dobio pohvale za svoju ulogu u otvaranju Kine prema Zapadu, relaksiranje odnosa sa Sovjetskim Savezom i pokretanju pregovora o kontroli naoružanja pod republikanskim predsednicima Richardom Nixonom i Geraldom Fordom.
Opširnije
Kissinger: Putin verovatno neće zadržati vlast ukoliko pobedi Ukrajina
Putin je istovremeno naslednik tradicionalne ruske perspektive i neko ko je odrastao na ulicama Lenjingrada.
16.06.2023
Ekonomski ataše SAD: Srbija treba da uvede sankcije Rusiji
Motivacija je jasna u sistemu zasnovanom na tržištu.
20.04.2023
Gospodine Zelenski, na liniji je Xi Jinping
Narednih dana se očekuje telefonski razgovor dvojice lidera
21.03.2023
Bloomberg
Na sebe je navukao gnev mnogih jer je podržavao bombardovanje u Vijetnamu i Kambodži, ali i autoritarni režim čileanskog lidera Augusta Pinochea. Takođe je bio meta kritike zbog zatvaranja očiju pred genocidom u Istočnom Timoru i Bangladešu.
Kao Jevrejin koji je pobegao od nacističkog progona u svojoj rodnoj Nemačkoj 1938. sa 15 godina, Kissinger je razvio konzervativno gledište koje će dominirati njegovim donošenjem odluka u vladi.
Prema njegovoj realpolitičkoj doktrini, diplomatiju i silu treba koristiti za postizanje ravnoteže snaga. Nije bio idealista u definisanju spoljne politike, što ga je dovelo u sukob sa zagovornicima ljudskih prava tokom osam godina kada je bio na funkciji savetnika za nacionalnu bezbednost.
Kissinger je najpoznatiji ostao kao državni sekretar SAD, odnosno glavni diplomata države. Iako tada nije bio na funkciji prvog američkog diplomate, Kissinger je po pitanju raspada SFRJ jednako kritikovao politiku Slobodana Miloševića i američko uplitanje u sukob. Sličan stav zauzeo je i krajem 1990-ih po pitanju bombardovanju Srbije i Crne Gore.
