Srbija i BiH imaju najmanje neradnih dana u Adria regionu

Srbija je zemlja Adria regiona na vrhu liste po broju sati koje građani nedeljno provedu radeći, sa prosekom od 43 sata, a pri dnu liste po broju neradnih dana zbog državnih i verskih praznika, pokazuju dostupni podaci.

Srbija i Bosna i Hercegovina izdvajaju se kao države gde ima najmanje neradnih dana zbog državnih i verskih praznika, iako ti podaci variraju u zavisnosti od godine koja se posmatra i veroispovesti pojedinca. Građani Srbije obeležavaju praznike u toku 12 dana, međutim, ove godine su dva dana pala u subotu, koja je većini građana svakako neradna, a jedan je bio Uskrs, koji je uvek proslavlja nedeljom, te je praktično ostalo devet neradnih dana. Inače, ako neki od datuma kada se praznuju državni praznici Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana, ali se to pravilo ne primenjuje na subotu. Sve to propisuje Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji.

U Srbiji se neradno praznuju Sretenje (Dan državnosti Srbije), Nova godina, Praznik rada, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, prvi dan Božića i uskršnji praznici. Treba napomenuti da zaposleni imaju pravo da ne rade i na dane pojedinih verskih praznika - pravoslavci na prvi dan krsne slave, katolici na prvi dan Božića i u dane uskršnjih praznika prema njihovom kalendaru, pripadnici islamske zajednice na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama, a pripadnici jevrejske zajednice na prvi dan Jom Kipura.

Uz to, Srbija ima pet praznika koji se obeležavaju radno - to su Sveti Sava, Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, Dan pobede, Vidovdan i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.

 

Sve države regiona obeležavaju neradno Novu godinu, Međunarodni praznik rada, verske praznike, kao i dane državnosti i/ili nezavisnosti, ali postoje specifični praznici koje ne obeležavaju u svim državama, poput Velike Gospe ili Dana Svih svetih, koji se obeležavaju u Hrvatskoj i Sloveniji. 

Nešto više neradnih praznika od Srbije ima Hrvatska, sa 14 dana praznovanja. Uz to, građani Hrvatske koji slave Božić 7. januara imaju pravo da ne rade na taj dan, islamske veroispovesti na dane Ramazanskog bajrama i Kurban bajrama, a jevrejske veroispovesti na dane Roš Hašane i Jom Kipura.

Slovenija ima 16 dana godišnje kada se obeležavaju praznici, pošto je ove godine zbog velikih poplava na spisak dodala Dan solidarnosti.

U toj grupi je i Severna Makedonija, gde svi građani obeležavaju 13 dana praznika, a u zavisnosti od verske zajednice kojoj pripadate, dobijate još jedan, tri ili pet dana, a određenim nacionalnim manjima dodeljen je po još jedan dan.

Nešto manje ima Srbija sa 12 dana, slično kao i BiH, gde entiteti Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska, zajedno sa Brčko distriktom, imaju svoje zakone koji važe samo na nivou tog administrativnog područja, te broj dana varira. 

Republika Srpska obeležava praznike za sve građane u toku sedam dana, a njihovi verski praznici su pravoslavni i katolički Božić, Kurban-bajram, pravoslavni Uskrs, katolički Uskrs i Ramazanski bajram, koji se praznuju po dva dana. Uz to, građani imaju pravo na plaćeno odsustvo sa posla, po vlastitom izboru do dva dana u toku godine, na dane svojih ostalih verskih praznika.

S druge strane, Federalno ministarstvo rada i socijalne politike propisuje sedam dana praznika BiH, uz dodatna tri ili pet dana zbog verskih praznika, u zavisnosti od veroispovesti građana. 

Ako se odaljimo od regiona i posmatramo ceo svet, prosečan broj plaćenih dana odsustva zbog državnih praznika nešto je manji nego u regionu i iznosi 11,8, pokazuje istraživanje Resume.io, mada ima i šest država sa više od 20, većinom azijskih. Izuzetak je evropska mini-država San Marino, koja sa 20 dana državnih praznika jeste prva u Evropi. Njihovi podaci o državnim praznicima (koji ne računaju izuzetke zbog verskih praznika) pokazuju da se Hrvatska i Slovenija u proseku 2022. imale po 13 dana praznika, Makedonija 12, Srbija 11, a BiH 10.

Plaćeni godišnji odmor

Godišnji odmor od četiri nedelje, koji je zakonski minimum i u Srbiji i regionu, postao je poput norme u velikom delu sveta, navodi se u izveštaju. Postoje i 22 zemlje sa godišnjim odmorom od 30 dana, od kojih je 10 u Africi. Svetski prosek je 18,2 dana plaćenog godišnjeg odmora.

U istraživanju su sabrali plaćeni godišnji odmor (zakonski minimalni godišnji odmor koji zaposleni dobija) i broj dana neradnih državnih praznika. Uopšteno govoreći, evropske i afričke zemlje poput San Marina (46 dana) i Togoa (43 dana), nude neke od najdužih odmora svojim radnicima. S druge strane, istraživanje pokazuje da su Sjedinjene Američke Države zemlja sa najmanjim brojem dana plaćenog godišnjeg odmora (0) i druga po redu država sa najmanjim brojem plaćenih neradnih dana (10).

Ipak, kada se posmatra koja zemlja ima najviše plaćenih dana godišnjeg odmora u celini, Iran je na vrhu, nudeći ukupno 53 dana, prilično ravnomerno podeljenih između plaćenog godišnjeg odmora i plaćenih državnih praznika.

Što se regiona tiče, Slovenija i Hrvatska daju do 33 dana, S. Makedonija 32 dana, Srbija 31, a BiH 30 dana, računajući i praznike i godišnji odmor.

Resume.io

Broj radnih sati u nedelji

Podaci Eurostata pokazuju da se u Srbiji najviše radi u toku jedne nedelje. Dok građani Slovenije rade 39,5 sati nedeljno, Hrvatske 39,6 sati, građani Srbije rade u proseku 43,3 sata, što znači da je Srbija skoro šest sati nedeljno iznad proseka Evropske unije po broju radnih sati zaposlenih.

Tu treba napomenuti da podaci za BiH i S. Makedoniju nisu dostupni, bar ne za 2022. godinu. Poređenja radi, u Makedoniji su građani 2020. godine radili 40,9 sati nedeljno, dok je taj broj u Srbiji bio 42,7 sati.