Šta je Hamas, militantna grupa koja je napala Izrael

Jednim potezom, napad Hamasa na Izrael izmestio je odnose u regionu u doglednoj budućnosti i odložio planove američkog predsednika Joea Bidena za formiranje trostranog saveza između Izraela, Saudijske Arabije i SAD. Islamistički Hamas već 16 godina vlada Pojasom Gaze, izolovanom mediteranskom enklavom koja je dom za 1,9 miliona Palestinaca. SAD i Evropa proglasili su ga terorističkom grupom čija istorija samoubilačkih napada pravi prepreku miru između Izraelaca i Palestinaca. Drugi tvrde da je Hamas stekao kredibilitet među nekim Palestincima zbog svoje spremnosti da se bori za palestinsku državnost nakon decenija neuspelih i zamrznutih mirovnih pregovora koje je zagovarao njegov rival Fatah, koji vlada na Zapadnoj obali.

1. Šta je Hamas?

Hamas je započeo kao izdanak egipatskog Muslimanskog bratstva, islamističkog verskog, društvenog i političkog pokreta. Hamas je osnovan 1987. godine tokom prve palestinske intifade, odnosno ustanka protiv izraelske okupacije. Kasnije je postao poznat po kampanji bombaša samoubica i drugim napadima koji su ubili stotine Izraelaca i kulminirali podizanjem izraelske barijere na Zapadnoj obali. Hamas je u početku stekao popularnost među Palestincima uspostavljanjem mreže dobrotvornih organizacija koje se bave siromaštvom, kao i zdravstvenim i obrazovnim potrebama.

2. Kako je Hamas došao na vlast?

Njegova kampanja protiv korupcije u Palestinskoj upravi predvođenoj Fatahom, koja je zadužena za ograničeno palestinsko samoupravljanje prema raznim sporazumima s Izraelom, dovela je do iznenađujuće pobede na izborima 2006. godine. No, Fatah i njegovi saveznici odbili su da dele vlast s Hamasom, a strani donatori prekinuli su pomoć jer se grupa nije htela odreći priznanja Izraela ili postojećih mirovnih sporazuma. S pogoršanjem ekonomskih uslova, Hamas je preuzeo kontrolu nad Pojasom Gaze u krvavoj borbi protiv Fataha 2007. godine. Izraelske snage su se povukle iz siromašnog i prenaseljenog područja dve godine ranije, ali su zadržale kontrolu, zajedno s Egiptom, nad njegovim granicama i većim delom Zapadne obale, koja je važnija strateški i verski za Izraelce. Iako je sunitska muslimanska grupa, Hamas je primao podršku od šiitske muslimanske sile Irana, koja se takođe protivi mirovnom sporazumu s Izraelom.

3. Kakva je istorija između Hamasa i Izraela?

Sredinom 2017. godine Hamas je objavio manifest u kojem je, prvi put, prihvatio cilj Fataha o uspostavljanju palestinske države na Zapadnoj obali i Pojasu Gaze, umesto cele teritorije koji je postao Izrael 1948. godine. Međutim, grupa i dalje odbija da prizna Izrael i nastavlja da podržava oružanu borbu. Vlada Izraela u to vreme - kao što je i sada predvođena premijerom Benjaminom Netanyahuom - odbacila je Hamasove promene kao besmislene. Tokom vremena kada je Hamas kontrolisao Pojas Gaze, borio se u šest velikih vojnih sukoba s Izraelom pre poslednjeg, te niz manjih sukoba. Izraelska napredna vojska ponovo je devastirala njegovu infrastrukturu i ubila hiljade ljudi.

4. Zašto je Hamas napao Izrael sada?

Vreme iznenadnog i višestranačkog napada bilo je značajno iz nekoliko razloga:

- Došlo je dok su Sjedinjene Američke Države radile na zaključivanju potencijalno istorijski velikog dogovora koji bi doveo do normalizacije odnosa između Saudijske Arabije i Izraela uz američke bezbednosne garancije, kako bi se ublažili strahovi Saudijske Arabije u vezi s Iranom, suparnikom za regionalnu moć. Očekivalo se da će dogovor ponuditi neke ustupke Palestincima, ali neće znatno unaprediti njihov cilj nezavisne države. Napad bi mogao biti pokušaj Hamasa i možda njegovih pristalica u Iranu da zaustave taj dogovor. Zalivske arapske zemlje koje su radile na izgradnji veza s Izraelom nisu osudile napad i rekle su da je ključ dugotrajne stabilnosti obnova pregovora za dvodržavno rešenje.

- Napad je bio bez presedana u svom obimu i dogodio se usred dugotrajnih sukoba u Izraelu oko plana Netanyahuove vlade da oslabi izraelski sudstvo. Meseci protesta podelili su zemlju, podstičući penzionisane generale da upozore kako bi neprijatelji Izraela mogli pokušati da iskoriste nejedinstvo.

- Najviše desno orijentisana vlada u istoriji Izraela uključuje političare koji se protive davanju teritorije Palestincima za državu, što je dodalo osećaj besa među njima. To je bilo posebno istraženo u Gazi. Ali i na Zapadnoj obali Palestinci su mesecima izvodili sporadične napade na izraelske civile i vojnike, dok su ekstremni izraelski naseljenici haračili selima i palili automobile i kuće. Čak i pre poslednjeg izbijanja nasilja, 2023. godina se oblikovala kao najsmrtonosnija godina za Palestince i Izraelce od druge intifade pre dvadeset godina.

Pojas Gaze Bloomberg

- Hamas je izabrao das napadne u subotu, povodom 50. godišnjice početka arapsko-izraelskog rata iz 1973. godine. Taj napad takođe je zatekao Izrael nespremnim. Pokrenut je na Jom Kipur, najsvetiji dan u jevrejskom kalendaru.

5. Zašto je Hamas uzimao taoce?

Jedan od najhrabrijih aspekata napada bilo je zarobljavanje desetine izraelskih vojnika i civila od strane palestinskih boraca. Takođe, uzimanje talaca dirnulo je emocionalni živac u Izraelu i zakomplikovalo odgovor zemlje. Izraelske vojne snage koje su pokušavale da vrate kontrolu nad nekoliko područja koja su zauzeli militanti usporene su prisutnošću talaca i nestalih civila. I dok je izraelski vazdušni prostor bombardovao Gazu nakon napada, prisutnost talaca u gusto naseljenom pojasu dodala je rizike. Iako Hamas nije elaborirao svoju strategiju, kad je u prošlosti zarobljavao izraelske vojnike, koristio ih je kao polugu za oslobađanje Palestinaca koji su bili u izraelskim zatvorima.

6. Kakva je tamo istorija?

Nekoliko nedavnih sukoba izazvalo je otmicu ili ubistvo nekoliko Izraelaca. Godine 2006. zarobljavanje dva izraelska vojnika od strane libanske grupe Hezbolah, koju takođe podržava Iran, na spornoj granici izazvalo je sukob koji je trajao 34 dana. U tom sukobu poginulo je više od 1.200 Libanaca i 165 Izraelaca, što je rezultiralo uništenjem celih naselja i oštećenjem infrastrukture. Godine 2011, kako bi oslobodio vojnika Gilada Shalita iz Gaze, Izrael je oslobodio više od 1.000 palestinskih zatvorenika, neki od njih su kasnije izveli smrtonosne napade protiv Izraelaca. I 2014. godine otmica i ubistvo troje izraelskih tinejdžera na Zapadnoj obali od strane Hamasovih boraca dovelo je do 50-dnevnog rata koji je razorio Pojas Gaze. Pre nego što je Egipat posredovao u primirju, poginuo je 71 Izraelac i 2.251 Palestinac.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar