.webp){kind=icon}
Svetski prinosi od državnih obveznica dostigli su najviši nivo u 15 godina. Dok u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), ali i drugde, tržišta pokazuju otpornost na krizu, jača zabrinutost da će centralni bankari biti primorani da nastave sa dizanjem kamatnih stopa. Već mesecima centralne banke svojim oštrijim politikama stvaraju glavobolje mnogima, ali čini se da jednom čoveku ova monetarna institucija smeta možda više nego ostalima - kandidat za predsednika Argentine želi da je ukine. Donosimo vam pet stvari koje treba da znate danas.
Skok prinosa od duga
Prinosi od državnih obveznica širom sveta nastavili su da rastu, došavši tako na najviše nivoe od 2008. godine. Dobri ekonomski pokazatelji srušili su optimizam investitora da će centralne banke uskoro zaustaviti ciklus povećanja kamatnih stopa. U prilog tome govori, između ostalog, i najnovija statistika o tržištu rada u SAD koja pokazuje otpornost njihove privrede na aktuelnu krizu.
Poslodavci nerado otpuštaju radnike | Foto: Bloomberg
Prinos meren prema Bloombergovom indeksu za svetske državne obveznice porastao je u sredu na 3,3 odsto, što je najviši nivo od avgusta 2008. Državni dug širom sveta doneo je investitorima gubitak od 1,2 odsto ove godine, čineći klasu imovine najlošijom u odnosu na ostale obvezničke indekse Bloomberga.
"Jedan od najvećih lopova u istoriji čovečanstva je centralna banka"
Javier Milei je 52-godišnji Argentinac koji je trenutno kandidat za predsednika te zemlje, i to kandidat sa dobrom šansom za pobedu. Obećao je da će smanjiti državnu potrošnju, zatvoriti centralnu banku, zameniti opterećeni pezos američkim dolarom i vratiti kredibilitet nestabilnoj privredi. A pošto je Milei sada u poziciji da izvede zadivljujuću pobedu na izborima u oktobru, libertarijanska ekonomija bi mogla da dobije svoj dosad najupečatljiviji test u stvarnom svetu.
Javier Milei | Foto: Bloomberg
"Jedan od najvećih lopova u istoriji čovečanstva je centralna banka", rekao je Milei. "Trebalo bi da pokušamo da se izvučemo iz tog slepila koje nam je nametnula etatistička indoktrinacija."
Argentina je toliko dugo bila u ekonomskim previranjima - zakoračila je u svoju šestu recesiju u deceniji usred trocifrene inflacije i sve slabije valute - da je lako videti kako predlozi koji bi se u drugim kontekstima mogli smatrati radikalnim ovde deluju izuzetno razumno.
Srbija prati trku za regulaciju AI-ja koju vodi EU, ali cilj je daleko
Neki od prvih investitora i tvoraca veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI) već su upozorili da treba biti pažljiv sa tom tehnologijom. Ovo novo, složeno polje privlači dosta pažnje državnih regulatora. Zakon Evropske unije o veštačkoj inteligenciji, koji bi mogao da bude na snazi u naredne dve do tri godine, prema proceni Bloomberga, biće prvi pokušaj zapadne vlade da reguliše AI, a za njegovo kršenje slede ozbiljne kazne.
Za razliku od Evropske unije, u okviru etičkih smernica usvojenih u martu u Srbiji, pod visokorizičnim sistemima označeni su i sistemi za preporuke koji su vođeni veštačkom inteligencijom na platformama koje koristi veliki broj ljudi, kao što su društvene mreže. Sistemi preporuka su tehnologije koje koriste različite algoritme i metode kako bi predložili korisnicima relevantan sadržaj, proizvode ili informacije.
Veštačka inteligencija - mač sa dve oštrice | Foto: Bloomberg
"Posledice algoritamskih preporuka su rast zavisnosti, društvena polarizacija, širenje negativnih i razdražljivih sadržaja, lažnih vesti, pristrasnosti i rast politike zasnovane na populizmu širom sveta. Algoritmi su negativno uticali na nas tokom protekle dve decenije i krajnje je vreme da ih podesimo u interesu pojedinaca i društva u celini", poručio je Ljubiša Bojić, koordinator Laboratorije za digitalno društvo, koja je deo Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Društvo za informatiku Srbije navelo je u junu da se od Vlade očekuje da predloži i zakon o AI-ju i da reguliše humanu upotrebu AI-ja. Prema njihovim rečima, postoje prognoze da će on sedamdesetih godina ovog veka dostići i prevazići ljudsku inteligenciju. "Potrebno je da otkrijemo zamke pred kojima će se naći nauka i tehnologija", navode oni. "Ne sme se dozvoliti da veštačka prevaziđe ljudsku inteligenciju."
Cake dunavskih krijumčara goriva
Od početka 2023. srpski carinici su na rekama onemogućili krijumčarenje oko 40 tona naftnih derivata. A u prethodne dve i po godine, kako kažu u Upravi carina, njihovi službenici zaplenili su gotovo deset puta toliko nafte. Na koje načine ova roba ilegalno pokušava da prodre na naše tržište? Jedno je sigurno - švercerima ne manjka mašte.
Država sprečava šverc tona goriva | Foto: Uprava carina Republike Srbije
"Koriste lažna mesta za merenje goriva, umetnute sonde, lažne merače i slično, pa se prilikom kontrole čini kao da je sva nafta 'isparila'. Više puta smo bili svedoci raznih scenarija na koje su krijumčari spremni samo da bi došli do veće količine goriva, koje potom imaju nameru da prodaju na crnom tržištu, pa tada krše rokove putovanja bilo zbog navodnog kvara, bolesti posade ili nekog drugog izmišljenog razloga", objasnili su za naš portal iskusni carinici Odseka za kontrolu vodenih puteva Uprave carina.
Neke nezvanične procene govore da je uglavnom litar krijumčarenog goriva upola jeftiniji u odnosu na maloprodajnu cenu, budući da ne uključuje akcize i ostale dažbine.
Sledi...
Poslednjeg radnog dana nedelje saznaćemo kolika je inflacija u evrozoni, a najnovije podatke o rastu cena objaviće i Japan.
Japan će izvestiti o inflaciji u zemlji | Foto: Bloomberg
Američki predsednik Joe Biden ugostiće južnokorejskog predsednika Yoona Suka Yeola i japanskog premijera Fumija Kishidu. Nemački kancelar Olaf Scholz i austrijski kancelar Karl Nehammer održaće konferenciju za novinare u Salcburgu.
