.webp){kind=icon}
Poslednji izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) za 2020. godinu koji pokazuje izvore zagađenja vazduha ni u najnovijem izdanju nije ostavio dilemu oko glavnih izvora, a situacija je nepromenjena već skoro deceniju. Početkom jeseni u Srbiji sve merne stanice registruju povećano zagađenje koje probija rekorde, a razlog je, kao i uvek, način na koji se grejemo.
"Situacija u vezi sa zagađenjem vazduha na samom početku grejne sezone je slična kao i prethodnih godina. Ponavlja se isti scenario. Naime, pri relativno nepovoljnim meteorološkim uslovima, gde se pod nepovoljnim smatra nedostatak vetra i/ili visok vazdušni pritisak, uz početak korišćenja malih i srednjih ložišta, dolazi do prvih jesenjih prekoračenja graničnih vrednosti koncentracija suspendovanih čestica (PM) u mnogim mestima u Srbiji", kaže Dejan Lekić, autor aplikacije xEco Vazduh, član stručnog saveta Nacionalna ekološka asocijacija – NEA.
Za one koji prate situaciju sa zagađenjem vazduha, pre dve godine, kada je takođe zabeleženo prekomerno zagađenje, u Vladi Srbije održan je vanredni sastanak koji je sazvala premijerka Ana Brnabić. Ona je tada ponudila idejno rešenje za problem zagađenja u vidu vetra.
"Kada se pogleda poreklo suspendovanih PM10 i PM2.5 čestica, dominantan izvor zagađenja su toplane snage manje od 50 MW i individualna ložišta. Ovi zagađivači doprinose sa 51 odsto emisijom suspendovanih PM10 čestica, i 67 odsto emisijom suspendovanih PM2.5 čestica", navodi se u izveštaju Koalicije 27 "Korak napred, nazad dva".
Prema podacima SEPA, čestice PM10 i PM2.5 su jedan od glavnih zagađivača vazduha u gradu, a osnovni izvori su: saobraćaj, centralna i lokalna ložišta, prašina sa gradilišta, prašina sa odlagališta i deponija, prašina sa poljoprivrednih regiona, požari, industrijska postrojenja (termoelektrane, postrojenja za prženje rude, cementare...). Te čestice, koje nastaju kao posledica sagorevanja čvrstih goriva, dominantna su zagađujuća materija, čijoj je prekomernoj koncentraciji bilo izloženo blizu 2,5 miliona stanovnika Srbije, procene su Koalicije 27.
Kako navodi Lekić iz NEA, on sumnja da na samom početku grejne sezone ulogu ima finansijska situacija, oni koji su i ranije ložili šta stignu, to verovatno rade i ove godine.
"Veću brigu izaziva nedostatak kvalitetnog uglja i drugih vrsta ogreva (drvo, pelet, itd.) na tržištu, što može dovesti do toga da i oni koji nisu koristili različite otpadne materije za grejanje to mogu početi da čine kasnije u toku grejne sezone. Same koncentracije zagađujućih materija i brojevi prekoračenja su vrlo slični kao prethodnih godina, nema, dakle, napretka, ali sumnjam da ima nekog dramatičnog pogoršanja", objašnjava Lekić.
Zagađenje vazduha u Srbiji usko je povezano s načinom na koji se velika većina domaćinstava greje, a energetsko siromaštvo je uslovljeno nizom faktora, rezultati su devetog u nizu izveštaja iz senke Koalicije 27 o napretku u Poglavlju 27 – Životna sredina i klimatske promene.
Veliki zagađivači
I prema podacim Energetske zajednice (EZ), čiji je Srbija član i potpisnica mnogih obaveza, po sektorima potrošnje, finalna energija je najviše potrošena u sektoru domaćinstava 40 odsto, zatim industrija 23 odsto, saobraćaj 25 odsto, dok su ostali sektori učestvovali sa 12 odsto. S druge strane, u finalnoj potrošnji energije, u potrošnji energenata dominiraju nafta sa 29 odsto i električna energija sa 27 odsto, zatim prirodni gas sa 12 odsto, ugalj sa šest odsto, toplotna energija sa osam odsto, dok ogrevno drvo učestvuje sa 18 odsto.
Kao članica EZ, dužnost Srbije je da obezbedi usaglašenost sa graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija sadržanim u direktivi o velikim ložištima, koje je definisano nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP).
"Ovim dokumentom je propisano da termoelektrane u Srbiji ne smeju da emituju više od 55.000 tona SO2 godišnje, ukupno. Postavljena granica je bila višestruko prekoračena tokom 2018. godine, prve godine na koju se NERP odnosi, kao i tokom narednih godina. Tokom 2021. godine više od 280.000 tona SO2 je emitovano iz termoenergetskih postrojenja u Srbiji, što je pet puta više od dozvoljenog", navodi se u izveštaju Koalicije 27.
Postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TE Kostolac B vredelo je 130,5 miliona dolara i u aprilu prošle godine, kada su ga obišli ministri i čelnici EPS, utvrđeno je da radi punim kapacitetom.
S obzirom na to da se zagađenje vazduha nastavilo, kada se pogleda izveštaj SEPA, projekti očigledno nisu bili uspešni.
Zakon o izmenama zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine usvojen je u Narodnoj skupštini, bez javne rasprave prošle godine.
U jednom od članova, a ima ih samo tri, predlaže se da se produži rok za izdavanje integrisanih dozvola do 31. decembra 2024. godine. Rok iz prethodnog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine istekao je još 31. decembra 2020. godine.
"Ove dozvole su garant da i veliki zagađivači posluju u skladu s visokim standardima zaštite životne sredine i na taj način ne štete zdravlju ljudi i životnoj sredini. Do danas je, kako je navedeno u analizi efekta Zakona, izdato svega 46 dozvola, što znači da u ovom trenutku ukupno 181 postrojenje sprovodi aktivnosti bez neophodnih dozvola za rad, čime se pričinjava velika šteta životnoj sredini i ljudima", navodi se u izveštaju Koalicije 27.
