.webp){kind=icon}
Oko 700 metara širok bazen vode koja mehuri u Baltičkom moru zbog pucanja na gasovodu Severni tok ukazuje na klimatsku katastrofu.
To je ono što je najvidljivije od tri velika curenja gasa koja potiču iz gasovoda koji povezuju Rusiju sa Nemačkom. Naučnici se trude da utvrde koliko je metana, jednog od najmoćnijih gasova staklene bašte, pobeglo u atmosferu. Strah je da bi to moglo biti jedno od najgorih ispuštanja metana u istoriji.
Uzrok tri skoro istovremena naprsnuća gasovoda nije potvrđen, ali evropski i američki zvaničnici rekli su da incident liči na sabotažu.
Dok su gasovodi Severnog toka jedan bili zaustavljeni, a Severni tok dva nikada nije ni počeo da radi, svi su sadržali prirodni gas pod pritiskom, od kojih je velika većina metan.
"S obzirom na to da tokom dvadeset godina, tona metana ima uticaj na klimu 80 puta više od uticaja CO2. Potencijal za masovnu i veoma štetnu emisiju je veoma zabrinjavajući", rekao je David McCabe, viši naučnik u Radnoj grupi za čist vazduh, klimatskoj neprofitnoj organizaciji. "Postoji niz neizvesnosti, ali ako ovi gasovodi propadnu, uticaj na klimu će biti katastrofalan i mogao bi biti bez presedana."
Procena precizne količine metana koja je pobegla u atmosferu izuzetno je izazovan zadatak. Mnogi takozvani događaji superemitovanja su snimljeni satelitskim snimcima preko zemaljskih gasovoda ili lokacija za proizvodnju fosilnih goriva. Međutim, snimanje tačnih podataka preko vode je daleko izazovnije s obzirom na svetlost koja se reflektuje od površine.
Postoji niz drugih ključnih nesigurnosti, kao što su - koliko je gasa bilo u gasovodima u to vreme, na kojoj temperaturi i pritisku je držan i koliko su velike bile pukotine u cevima. Čak i kada gas pobegne, neki su se verovatno raspršili u vodu, ali to takođe zavisi od gustine mikrobnog života, kao i od dubine. Da bi se dobila tačna očitavanja, avion bi verovatno morao da vrši merenja iz vazduha.
Uprkos tome, naučnici na društvenim mrežama su požurili da urade neke kalkulacije koliko je metana moglo pobeći. Andrew Baxter, direktor energetske strategije u Fondu za zaštitu životne sredine, procenio je da je izašlo oko 115.000 tona metana, što je ekvivalentno oko 9,6 miliona tona ugljen-dioksida. U realnom smislu, to je isti uticaj na klimu kao i emisije iz dva miliona automobila na benzin tokom godine ili dve i po elektrane na ugalj.
Ako je to tačno, to bi bilo jedno od najvećih curenja metana u istoriji. Najveće poznato ispuštanje u SAD dogodilo se u skladištu gasa u kanjonu Aliso u Los Anđelesu 2015. godine, gde je, kako se procenjuje, 97.100 metričkih tona metana emitovano tokom nekoliko meseci. Poređenja radi, do curenja Severnog toka moglo bi doći tokom nekoliko sati.
Izbacivanje metana dolazi usled sve veće javne svesti o njegovom uticaju na klimu. Na samitu COP26 u Glazgovu u Škotskoj, više od 100 zemalja se obavezalo da će drastično smanjiti emisije. Evropska unija je takođe u procesu donošenja zakona koji bi povećao obavezu kompanija da smanje spaljivanje gasa, sprovode redovne inspekcije kako bi sprečile curenje i povećale transparentnost curenja u vezi sa uvozom.
Na događaju u Evropskom parlamentu u utorak uveče povodom pokretanja "nedelje metana", poslanici, naučnici i ekolozi raspravljali su o tome kako da izmere razmere curenja, ali su bili ujedinjeni u jednoj stvari - verovatno da će to biti ekološka katastrofa. Jutta Paulus, vodeći pregovarač grupe Zelenih za regulaciju metana u bloku, čvrsto je uperila prst u Rusiju, navodeći da to curenje nije došlo slučajno baš u nedelji kada je otvoren Baltički gasovod - koji povezuje Norvešku sa Poljskom.
"Ne mislim da je slučajnost da se to dogodilo na dan kada je otvoren baltički gasovod", rekla je Paulus na događaju. Predsednik Vladimir Putin nam kaže: "Budite sigurni da znate šta radite kada budete primenjivali više sankcija prema nama. Moramo da iskoristimo sve mogućnosti da primenimo energetsku efikasnost i povećamo obnovljive izvore energije."
- U pisanju teksta pomogli Vanessa Dezem i Aaron Clark.
