Svet intenzivno ulaže u elektrifikaciju, ali radne snage uporno manjka

Švedski startap za proizvodnju baterija Northvolt završio je u stečaju nakon niza iscrpljujućih problema - nije ispunjavao ugovore sa kupcima, molio je investitore za dodatna sredstva, a poverioce je potpuno ignorisao. Međutim, njegov pad je počeo s izazovom koji danas muči mnoge firme, a tiče se dugogodišnjeg i ozbiljnog nedostatka radnika s odgovarajućim veštinama.

Peter Breuer, koji je do 2023. u Northvoltu bio zadužen za planiranje novih fabrika, kaže da su ambicije te kompanije rasle brže od njenog kadra.

"To je doprinelo neuspehu", kaže Breuer, danas šef kabineta u drugom startapu za baterije, Peak Energyju.

Northvolt je želeo da postane prva evropska firma koja će svojim snagama proizvoditi litijum-jonske baterije i prikupio je više od 13 milijardi dolara. U jednom trenutku, činilo se da je uspeh nadohvat ruke. Još krajem 2023. planirali su izlazak na berzu sa procenjenom vrednosti većom od 20 milijardi dolara.

Ali nepunih godinu dana kasnije, sve se urušilo. Northvolt nije uspeo da proizvede dovoljno baterija, zbog čega je BMW raskinuo ugovor vredan dve milijarde evra. Kada investitori nisu uskočili sa novcem, firma je najpre zatražila stečajnu zaštitu u SAD, u novembru 2024. godine, a potom i u Švedskoj u martu ove godine.

Mnoge njihove fabrike su tražile visokokvalifikovano osoblje koje zna da upravlja složenim i rizičnim proizvodnim linijama, uglavnom nabavljenim iz Kine i Južne Koreje.

Inženjere i tehničare je sve teže pronaći, čak i uz milijarde dolara ulaganja | Bloomberg

Evropska radna snaga, koja stari, nije imala dovoljan broj takvih stručnjaka, a dovođenje iskusnih radnika iz azijskih divova koji se bave baterijama pokazalo se kao prepreka koju Northvolt nije uspeo da preskoči.

"Fijasko Northvolta klasičan je primer sjajne ideje koja je propala zbog nedostatka radne snage", rekao je Bas Sudmeijer, direktor u Boston Consulting Groupu i član njihovog tima za klimu i održivost. Iz Northvolta nisu želeli da komentarišu.

Nedostatak kvalifikovanih radnika, posebno inženjera, sve je veći problem u razvijenim zemljama. Pitaju kako da dođu do više radne snage.

"Ili ih rađate ili ih uvozite", kaže Zeke Hernandez, profesor na Wharton Schoolu Univerziteta u Pensilvaniji. "Ali u uslovima pada nataliteta, rasta broja penzionera i sve strože imigracione politike, ti nedostaci se drastično pogoršavaju", dodaje.

SAD već sada ne uspevaju da popune otprilike trećinu od više od 400.000 novih inženjerskih radnih mesta koja se svake godine otvaraju. U Ujedinjenom Kraljevstvu do 2030. godine čak 20 odsto inženjera odlazi u penziju, što će rezultirati manjkom od milion radnih mesta. Japan u istom periodu očekuje deficit od 700.000 inženjera.

Takav manjak može imati snažne posledice po privredu. Prema analizi tink tenka Stonehaven, u Velikoj Britaniji bi nedostatak inženjera mogao smanjiti BDP za pet odsto. U SAD će nedostatak kvalifikovane radne snage usporiti pokušaje predsednika Donalda Trumpa da podstakne reindustrijalizaciju zemlje, čak i ako se režim carina stabilizuje i firme odluče da ulažu. Trumpovi napadi na strane studente u američkim univerzitetima, koji znatno češće studiraju inženjerstvo nego domaći studenti, dodatno bi mogli smanjiti već oskudan bazen stručnjaka.

Čak i kada manjak ne dovodi do stečaja ili zaustavljanja projekta, on rezultira višim troškovima i dužim rokovima za izgradnju ključne infrastrukture, poput elektroenergetske mreže. To je ozbiljan problem za SAD i Evropu, gde potražnja za električnom energijom snažno raste zbog električnih automobila, toplotnih pumpi i ogromnih data centara.

Američki energetski div Xcel Energy procenjuje da su mu troškovi rada u poslednjih pet godina porasli za 50 odsto - brže od inflacije.

Ubrzana elektrifikacija postaje sve hitnija, jer je upravo to jedan od glavnih alata u borbi protiv klimatskih promena. Godina 2024. bila je najtoplija otkako postoje merenja, a svet se, prema trenutnom scenariju, ubrzano približava prekoračenju klimatskih ciljeva iz Pariskog sporazuma. Najbrži način da se tendencija preokrene jeste da se elektrifikuje što je moguće veći deo globalnog energetskog sistema, dok se istovremeno dekarbonizuje proizvodnja struje.

Ali upravo hronični manjak stručnjaka usporava taj prelaz. U SAD pojedini graditelji data centara odlažu projekte, dok drugi moraju da planiraju i do dve godine unapred, umesto dosadašnjih šest meseci. U Velikoj Britaniji elektroprivrede ne uspevaju da prate rast potražnje za solarnim panelima i punjačima za električna vozila, dok nemački kupci toplotnih pumpi na ugradnju čekaju dvostruko duže nego francuski.

Očekuje se da će se problem dodatno pogoršati.

U SAD trećina novih inženjerskih radnih mesta ostaje nepopunjena | Bloomberg

"Potražnja za budućim inženjerima daleko nadmašuje ponudu", kaže Steve Lefton, izvršni predsednik inženjerske firme Kimley-Horn, koja se bavi projektovanjem elektroenergetske infrastrukture. "Manjak radne snage mogao bi da predstavlja egzistencijalnu pretnju našoj industriji."

Elektrifikacija je novije zanimanje nego što se obično misli. Prve elektroenergetske mreže krajem 19. veka gradili su amateri, entuzijasti i izumitelji. Nije bilo formalnog obrazovanja, a znanje se sticalo kroz praksu.

Jednu od tih prvih mreža izgradio je Thomas Edison 1882. u Njujorku, uz pomoć radnika koje je nazivao "muckers". Njegova mreža je napajala sijalice, a električnu energiju proizvodio je generator na ugalj.

Tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, SAD i Evropa su prošli kroz period snažne industrijalizacije i demografskog rasta, što je povećalo potražnju za električnom energijom, ali i za kvalifikovanom radnom snagom.

Sličan razvojni put danas prolaze zemlje poput Indije i Kine. Indija nema problem sa brojem inženjera, ali kvalitet obrazovanja predstavlja izazov. Tehnologije i regulativa u sektoru brzo se menjaju.

"Ne šaljemo ih na teren odmah prvi dan", kaže Jai Prakash Shivahare, direktor državne energetske firme Gujarat Urja Vikas Nigam Ltd. "Najpre prolaze 45 dana obuke - u kancelariji i na terenu."

U Kini su operateri elektroenergetske mreže u zavidnoj poziciji jer mogu da biraju među sve brojnijom grupom mladih inženjera. Mnogi koji su proteklih godina ostali bez posla u tehnološkom sektoru sve češće se okreću sigurnom zaposlenju u državnim energetskim firmama, poznatim kao "gvozdena činija pirinča". Iako ti poslovi nisu glamurozni ni visoko plaćeni, nude stabilnost i dobre beneficije.

UK Battery Industrialisation Centre (UKBIC) služi kao prostor za testiranje baterijskih inovacija univerziteta i firmi, ali i kao trening centar za radnike koji prvi put ulaze u svet te industrije. Njegov tim od oko 150 zaposlenih uključuje mnoge koji su ranije radili u prehrambenoj ili farmaceutskoj proizvodnji - navikli su na fabrički pogon i poznaju rad s industrijskim mašinama.

Krivulja učenja postoji, ali nije toliko strma koliko se čini, kaže Jonty Deeley-Williamson iz UKBIC-a. "Umesto brašnom ili lekovima, sada rukujete nešto opasnijim materijama."

Zbog velike potražnje za radnicima ubrzano se otvaraju nove akademije za obuku, pri čemu mnoge od njih direktno finansiraju same kompanije, kako bi se pripremila nova generacija radnika za poslove vezane za elektrifikaciju.

John Szymik, izvršni direktor Octopus Energy Servicesa, kaže da je upravo nedostatak stručnih radnika glavna prepreka ambicijama britanskog snabdevača energijom Octopusa da dominira rastućim tržištem solarnih panela,toplotnih pumpi i punjača za električna vozila. Lista čekanja kupaca za niskougljenične tehnologije je duga, a Octopusu će do 2030. trebati oko 4.000 instalatera.

Octopus trenutno obučava samo 36 instalatera, a do 2030. biće mu potrebno 4.000 njih | Bloomberg

Budući da je teško pronaći inženjere iz inostranstva, kompanija mora sama da ih obuči. Zasad je tek 36 ljudi započelo dvogodišnju edukaciju za instalaciju niskougljeničnih sistema u domovima i poslovnim zgradama. Nisu jedini. Britanska vlada pokrenula je niz programa finansiranih iz budžeta, sa ciljem obuke 18.000 instalatera već do sredine iduće godine.

"Nije problem u tehnologiji, hardveru ili rešenjima", kaže Szymik. "Problem je koliko brzo možemo fizički dovesti ljude u firmu i obučiti ih."

U maloj učionici unutar velikog skladišta u Roterhamu, na severu Engleske, 11 Octopusovih naučnika trenira postavljanje radijatora. Reč je o čeličnim jedinicama veličine kofera, kroz koje će teći voda zagrejana električnom toplotnom pumpom. Ujutro su prošli teoriju kroz PowerPoint prezentaciju, a sada sve to isprobavaju u praksi - svaki u svom radnom prostoru veličine restoranskog separea, sa kutijom alata i kompletom sjajnih bakarnih žica.

Grupa je u četvrtom mesecu edukacije, a osim učionice, imaće i praktično iskustvo na terenu. Jedan od polaznika, Ed Connor (46), proveo je 26 godina u britanskoj vojsci, gde je kao narednik bio zadužen za obuku u rukovanju oružjem i borbenim veštinama. O programu ga je obavestio komšija zaposlen u Octopusu. Među polaznicima ima i tinejdžera i osoba koje menjaju karijeru poput Conora.

"Mnogi bivši vojnici imaju problem sa prilagođavanjem nakon vojske", kaže. "Ja sam prihvatio tu Octopusovu priču", dodaje, pokazujući na ružičasti logotip firme na majici.

Neke kompanije ciljaju mlađu populaciju. Francuski Enedis uveo je tehničke predmete u 120 srednjih škola i 40 univerziteta, a najboljima nudi prakse od 18 nedelja. Japanski Daikin, proizvođač toplotnih pumpi, udvostručio je broj svojih edukacijskih centara u Evropi u poslednje tri godine.

Alison Tripp iz američke građevinske kompanije DPR Construction kaže da je najveći izazov pronaći radnike za gradilišta data centara, posebno električare. Zbog toga šalju regrutere po školama širom SAD, kako bi promovisali zanate.

"Terenski poslovi su najteži", kaže. "Svuda u zemlji nedostaje radnika. Svi o tome pričaju. Mene to drži budnom noću."

DPR gradi ključnu infrastrukturu za nalet veštačke inteligencije (AI), zapošljava 11.000 ljudi globalno, ali često gradi u udaljenim krajevima s premalo lokalnih radnika. Tada angažuju "putujuće" ekipe koje borave u hotelima ili kamp-kućicama blizu gradilišta.

Mnoge elektroprivrede koje grade dalekovode za data centre moraju više da plaćaju stručne radnike, a troškove zatim prenose na potrošače. Dominion Energy, zadužen za Data Center Alley u Virdžiniji, zatražio je dozvolu za povećanje računa domaćinstava za 10 dolara mesečno u iduće dve godine, delimično zbog rasta troškova rada.

Ponekad ni to ne pomaže. Klijenti žele brze rokove, ali radnika nema dovoljno, kaže Joe Sczurko iz inženjerske firme WSP. Tada moraju s klijentom da ugovaraju realističnije, odnosno duže rokove.

Jedno od rešenja je zapošljavanje izbeglica - neki već imaju tehničke veštine, iako možda slabije znaju jezik ili nemaju stabilan smeštaj. Nemačka elektroprivreda E.ON ih privlači nudeći besplatne jezičke kurseve i pravnu pomoć oko stanovanja.

Neke evropske fabrike baterija sada zapošljavaju bivše radnike iz prehrambene industrije | Bloomberg

Ponekad presuđuju i sitnice. U Ujedinjenom Kraljevstvu, inženjering se često percipira kao "prljav posao", što odbija kandidate. Kancelarijski poslovi i fakulteti imaju veći prestiž od zanata i strukovnog obrazovanja, kaže Deeley-Williamson iz UKBIC-a. Njegova taktika? Objasniti da su prostorije u kojima se proizvode baterije čistije i od bolničkih sala za operacije.

 

Pomaže i isticanje da se radi o poslu "sa misijom". Samantha Betts (37) ranije je bila frizerka u Londonu, ali je upisala kurseve programiranja i danas radi na aplikaciji za korisnike zelene energetske firme Ovo Energy.

"To je u skladu s mojim uverenjima", kaže. I dalje koristi veštine iz frizerskog salona, poput komunikacije i rada s ljudima, samo sada cilja na menadžersku poziciju.

Ovi pokušaji su mali, ali nužni. Jer i kad bi se prevladala politička blokada oko imigracije, teško je regrutovati strane radnike kad su sektori elektrifikacije u procvatu posvuda.

Steve Doyle, direktor EVera Recruitmenta koja regrutuje za britanske firme u sektoru baterija i električnih vozila, imao je zadatak da dovede dizajnere baterijskih ćelija, uglavnom iz Japana, Južne Koreje i Kine, u Britishvolt. Ta firma je trebalo da bude britanski odgovor na Northvolt. Njegov tim je identifikovao 500 ljudi u svetu koji bi mogli preuzeti te uloge.

"Na kraju smo zaposlili njih - nula", kaže Doyle. Britishvolt je bankrotirao 2023. godine.