Svaka reč troši – kako štedeti energiju pametnijim korišćenjem ChatGPT-ja

Veštačka inteligencija donosi impresivne mogućnosti - od automatizacije svakodnevnih zadataka do stvaranja kreativnog sadržaja. Međutim, iza svakog AI generisanog teksta krije se i cena za životnu sredinu. Prema istraživanju Univerziteta u Kaliforniji u Riversajdu i Univerziteta u Teksasu u Arlingtonu, generisanje teksta od 100 reči pomoću modela GPT-4 iziskuje oko 519 mililitara vode, što je jednako jednoj boci vode Evian.

Kada korisnik postavi pitanje ChatGPT-ju, taj zahtev prolazi kroz servere u data centrima koji obavljaju na hiljade kalkulacija kako bi generisali odgovor. Ti serveri proizvode znatnu količinu toplote, a za njihovo hlađenje često se koristi voda. Voda apsorbuje toplotu i prenosi je do rashladnih tornjeva gde isparava, slično kao što ljudsko telo koristi znoj za regulaciju temperature.

To nije bez posledica. U nekim delovima sveta data centri koriste značajne količine lokalne vode. Na primer, u West Des Moinesu u Ajovi data centri kojima upravlja Microsoft koristili su oko šest odsto ukupne potrošnje vode u tom području.

Bloomberg

Osim vode, AI modeli zahtevaju i ogromne količine električne energije. Trening velikih jezičnih modela, poput modela GPT-3, može potrošiti stotine hiljada kilovat-sati energije, što rezultira značajnim emisijama ugljen-dioksida.

Data centri - koji pokreću te modele - često se nalaze u područjima s povoljnim uslovima za hlađenje, ali čak i tada, njihova potrošnja energije i vode može da ima značajan uticaj na lokalne resurse i infrastrukturu.

Pitaj pametnije, troši manje

Ako znamo da svaki AI odgovor ima svoju cenu za životnu sredinu, pitanje nije da treba da koristimo alate poput ChatGPT-ja, već kako da ih bolje iskoristimo. Preciznije rečeno, svaki put kad formulišemo jasno i dobro strukturisano pitanje (engl. prompt), smanjujemo broj iteracija, skraćujemo vreme rada servera i posredno trošimo manje energije i vode.

1. Znajte šta tražite i recite to jasno

Umesto nejasnog: "Napiši nešto o održivosti", recite: "Napiši sažetak (do 150 reči) o uticaju kružne ekonomije na prehrambenu industriju. Stil: informativan, za medijsku publiku".

Zašto je to bolje: AI ne nagađa. Ako niste precizni, verovatno ćete morati ponovo da formulišete pitanje. Svaki dodatni "prompt" zahteva dodatnu potrošnju resursa.

2. Dajte kontekst

Veštačka inteligencija bolje odgovara kada zna ko ste i šta vas zanima.

Primer:

Loše: "Kako da poboljšam poslovanje?"
Bolje: "Imam mali porodični hotel na obali. Koje digitalne kanale mogu da iskoristim za povećanje broja rezervacija u predsezoni?"

3. Navedite format i dužinu odgovora

Hoćete li tabelu, infografiku, objavu za društvene mreže? Želite li da odgovor stane u 300 znakova ili da ima maksimalno tri tačke?

Primer: "Napiši objavu za LinkedIn (do 300 znakova) o prednostima upotrebe AI-ja u poljoprivredi."

4. Izbegavajte uopštene fraze

Veštačka inteligencija teško može da interpretira šta znači "napiši inspirativan tekst" ako joj ne date okvir.

Umesto toga: "Napiši motivacionu poruku za zaposlene logističke firme koja prelazi na četverodnevnu radnu nedelju."

5. Planirajte 'prompt', umesto da ga ispravljate

Uloženih 30 sekundi više u formulaciju prvog prompta štedi vam vreme, ali i resurse. Dobro postavljen "prompt" često znači da neće biti potrebe za dodatnim objašnjenjima, dopunama i korekcijama.

Digitalna održivost počinje tastaturom

Dok čekamo da data centri postanu energetski neutralni i da tehnologije hlađenja budu efikasnije, odgovornost delimo i mi korisnici. Korišćenjem generativne veštačke inteligencije na promišljen način ne doprinosimo samo vlastitoj produktivnosti nego i smanjenju njenog digitalnog footprinta.

Jedan jasan "prompt" možda ne zvuči kao mnogo, ali u svetu gde žive milioni korisnika, upravo takve navike prave razliku.