Tom Cruise u novom filmu ne spasava svet. Čak je i za njega to nemoguća misija

Film "Digger" stigao je u bioskope 1. oktobra, pa će mnogi tek ovog vikenda imati priliku da ga pogledaju na velikom platnu. Međutim, deo kritičara film je pogledao ranije, a sada stižu i prve reakcije na novu crnu komediju Alejandra Gonzáleza Iñárritua koja kroz priču o naftnom milijarderu govori o pohlepi, moći i klimatskim promenama.

 

Tom Cruise decenijama je na velikom platnu spasavao svet. U "Diggeru" ga ovaj put gotovo uništi. Cruise glumi Diggera Rockwella, ekscentričnog teksaškog naftnog milijardera čija kompanija buši na Grenlandu. Kada dođe do curenja metana koje ugrožava stabilnost ledenog pokrivača, naučnici upozoravaju da bi nastavak bušenja mogao da ima katastrofalne posledice. Rockwell ipak ne želi da ugrozi proizvodnju i zaradu.

Ubrzo dolazi do eksplozije, ogroman deo grenlandskog leda se odvaja i počinje da se kreće ka Evropi, a ono što je počelo kao poslovna odluka pretvara se u globalnu pretnju. Rockwell tada pokušava da uradi ono što bi publika očekivala od Toma Cruisea, odnosno da spase svet. Razlika je u tome što ga ovog puta spasava od katastrofe koju je i sam pomogao da izazove.

Već iz same premise jasno je da Iñárritu ne cilja na suptilnost. "Digger" je satira o fosilnoj industriji, korporativnoj pohlepi i koncentraciji moći, ali i o ljudskoj sposobnosti da ignoriše poznati rizik sve dok njegove posledice ne postanu nemoguće za zanemarivanje.

Film je izazvao prilično podeljene reakcije. Kritičari uglavnom ne osporavaju ono što Iñárritu želi da kaže, ali se razlikuju u proceni koliko je uspešno svoju ideju preneo. Dok jedni filmu zameraju previše očiglednu poruku, drugi upravo u njegovom preterivanju, crnom humoru i Cruiseovoj glumi vide njegove najveće adute.

Klimatska kriza nema samo jednog negativca

Posebno je zanimljiv osvrt Jakea Bittlea iz Grista, koji filmu nije pristupio kao klasični filmski kritičar, već kao novinar koji godinama prati klimatske promene i njihove posledice.

Bittle u Rockwellu vidi veoma prepoznatljivu karikaturu moćnog naftnog direktora. Bogatstvo mu je omogućilo da gotovo potpuno izoluje sopstveni život od posledica industrije na kojoj je to bogatstvo izgradio. Ali kada njegove odluke pokrenu katastrofu, ni tada ne nestaje uverenje da on najbolje zna kako da reši problem.

Bittleu je pritom zanimljivo pitanje koje se nalazi u osnovi cele priče, odnosno koliko se odgovornost za štetu izazvanu klimatskim promenama može pripisati pojedincima koji vode kompanije čiji proizvodi stvaraju veliki deo globalnih emisija. Tu mu film postaje manje ubedljiv. Iñárritu je složen problem pretvorio u priču sa veoma jednostavnim negativcem. Rockwell je toliko pohlepan i groteskan da gledaocu gotovo ne ostavlja dilemu o tome šta treba da misli. Bittle smatra da takav pristup propušta komplikovaniju stvarnost klimatske krize, u kojoj se odgovornost proteže kroz kompanije, vlade, finansijski sistem i potrošače.

Warner Bros. Pictures / Blitz

Još veći problem, prema njegovom mišljenju, jeste to što osnovna poruka filma više nije naročito nova. Ideja da su fosilne kompanije decenijama znale za klimatske rizike i nastavile da proizvode naftu i gas odavno nije skrivena priča koju Holivud tek treba da razotkrije. Ipak, činjenica da "Digger" tako složen problem pretvara u apsurdnu priču velikih razmera može biti deo njegove privlačnosti. Umesto realističnog prikaza klimatske politike, Iñárritu bira karikaturu, spektakl i humor kako bi pokazao koliko daleko može da ode logika u kojoj profit ima prednost nad upozorenjima o riziku.

Satira koja udara čekićem

Slična zamerka pojavljuje se u nekoliko klasičnih filmskih recenzija. Peter Bradshaw iz Gardijana smatra da "Digger" toliko snažno naglašava svoju poruku da ona vremenom gubi snagu. Pohlepni naftni magnat ignoriše naučna upozorenja zbog novca, izazove katastrofu i potom pokušava da se predstavi kao spasilac. Teško je ne shvatiti šta film želi da kaže.

Warner Bros. Pictures / Blitz

Međutim, ni kritičari kojima smeta nedostatak suptilnosti ne zanemaruju razmere Iñárrituovog poduhvata. Film svoju klimatsku poruku pretvara u veliku, namerno preteranu apokaliptičnu komediju, a Cruise dobija priliku za ulogu kakvu retko igra.

Justin Chang iz Njujorkera film opisuje kao apokaliptičnu farsu u kojoj se agresivna satira spaja sa Iñárrituovom vizuelnom ambicijom. Film želi da govori o klimi, kapitalizmu, politici, bogatstvu i moći, dok istovremeno pokušava da ostane crna komedija. Upravo ta ambicija je za Changa istovremeno i njegova snaga i problem.

Pozitivniji je Time Out, koji je filmu dao četiri od pet zvezdica. Njegov kritičar ne osporava da je reč o filmu koji nema mnogo interesa za suptilnost, ali smatra da njegova mešavina apsurda, crnog humora i velikih ideja funkcioniše i opisuje ga kao mračan, smešan i ambiciozan film.

Warner Bros. Pictures / Blitz

Jake Coyle iz Associated Pressa u filmu prepoznaje jasnu vezu sa Kubrikovim "Dr. Strangeloveom". Stanley Kubrick pronašao je apsurd u svetu koji je proizveo dovoljno nuklearnog oružja da uništi sam sebe. Iñárritu ga pronalazi u društvu koje razume klimatski problem, ali uprkos tome nastavlja da donosi odluke koje ga pogoršavaju. Na tome "Digger" gradi veliki deo svoje satire. Rockwell nije čovek kome niko nije rekao da problem postoji. Upozorenja dobija. Samo što ekonomski interes nadjačava ta upozorenja.

Film ipak ne krivi samo naftaše

Amy Nicholson iz Los Angeles Timesa pronalazi nešto više nijansi u sceni u kojoj Rockwell pred evropskim predstavnicima brani industriju koja ga je obogatila.

Njegova odbrana svodi se na neprijatan argument. Ljudi rado osuđuju fosilna goriva, ali istovremeno žele sve ono što im je decenijama omogućavala jeftina energija. Žele da lete, voze automobile, kupuju proizvode iz celog sveta i održavaju životni standard koji je i dalje snažno vezan za naftu i gas. To Rockwella ne pretvara u pozitivca, ali nakratko komplikuje mnogo jednostavniju priču o zlom milijarderu. "Digger" tada barem deo odgovornosti prebacuje sa pojedinca na sistem u kojem se klimatski ciljevi često sudaraju sa ekonomskim i potrošačkim interesima.

Warner Bros. Pictures / Blitz

Nicholson zato film manje vidi kao priču o klimatskim rešenjima, a više kao priču o izbegavanju odgovornosti. Ljudi koji imaju moć da reaguju to ne čine sve dok cena reakcije ne postane manja od cene nečinjenja.

U tim trenucima "Digger" izlazi iz najjednostavnije podele na pohlepnu fosilnu industriju s jedne strane i njene žrtve s druge. Iza Rockwellove karikature pojavljuje se mnogo neprijatnije pitanje o društvu koje želi da smanji emisije, ali se istovremeno teško odriče pogodnosti koje mu je omogućio sistem izgrađen na fosilnim gorivima.

Zašto je Tom Cruise savršen Digger

Jedna od pametnijih odluka filma možda uopšte nije njegova klimatska poruka, već izbor glavnog glumca. Cruise je decenijama gradio karijeru na likovima koji preuzimaju kontrolu kada svi drugi zakažu. Posebno ga je franšiza "Nemoguća misija" pretvorila u gotovo idealnog holivudskog spasioca, odnosno čoveka koji će sprečiti katastrofu čak i kada se čini da je to fizički nemoguće. Iñárritu se u "Diggeru" poigrava upravo tom Cruiseovom reputacijom.

Digger takođe veruje da je on čovek koji može da spase svet. Samo što je istovremeno jedan od ljudi zbog kojih je svetu potrebno spasavanje. Zbog toga i Cruiseov imidž filmskog spasioca postaje deo satire. Rockwellovo ogromno samopouzdanje ne nestaje kada se pokaže da je pogrešio. Katastrofa mu samo daje novu pozornicu na kojoj može da dokazuje sopstvenu važnost.

Cruiseova gluma pritom je jedan od elemenata filma koji je privukao najviše pažnje kritičara. Uloga mu omogućava da se poigra upravo sa imidžom koji je decenijama gradio, ali ovog puta kroz preteranog, komičnog i moralno problematičnog lika. To film odvodi i dalje od same naftne industrije. "Digger" se ruga ideji da su milijarderi sposobni da reše svaki problem, odnosno uverenju da poslovni uspeh automatski znači i sposobnost rešavanja društvenih, političkih ili planetarnih kriza.

Može li klimatska katastrofa biti dobra satira?

Tu se kritičari na kraju najviše razilaze. Jedni prihvataju preterivanje kao samu suštinu filma. "Digger" nije zamišljen kao realistična analiza energetske tranzicije, već kao apsurdna komedija u kojoj se stvarni obrasci ponašanja guraju do ekstremnih posledica. Deo kritičara smatra da preterivanje nije slabost filma, već izvor njegovog humora i energije.

Drugima to smeta. Ako publika već zna da klimatske promene postoje, da su fosilna goriva njihov glavni uzrok i da kompanije imaju snažan finansijski interes da nastave da ih proizvode, onda karikatura pohlepnog naftnog milijardera možda više nema mnogo toga da kaže.

Warner Bros. Pictures / Blitz

Iñárritu je film opisivao kao upozorenje, posebno mlađim generacijama, a humor kao način da ljudi lakše prepoznaju apsurd sopstvenog ponašanja. "Digger" zato ni ne pokušava da ponudi plan za klimatsku tranziciju. Njega više zanima apsurd sveta koji zna da ima problem, ali se teško odriče svega što taj problem nastavlja da stvara.

Možda zbog toga najzanimljivije pitanje koje film postavlja nije može li Digger da spase planetu. Zanimljivije je zašto toliko često očekujemo da će ljudi i sistemi koji su pomogli da stvore problem na kraju biti upravo oni koji će pronaći njegovo rešenje.