U savremeno doba svima je jasno da je potrošnja energije veliki problem, a kao jedno od rešenja svakako nam treba nešto više od običnih elektronskih čipova da bismo povećali snagu računanja, kaže Hamed Sattari, osnivač i izvršni direktor kompanije CCRAFT tokom konferencije "Sustainable Strategies" Bloomberg Adrije u Beogradu.
Predstavivši CCRAFT, kompaniju sa sedištem u Švajcarskoj specijalizovanu za proizvodnju fotonskih čipova, Sattari je objasnio kako su ovakvi čipovi ključni "za infrastrukturu veštačke inteligencije, ali i za kvantne tehnologije, svemirska merenja i slično".
Zašto su nam uopšte potrebni fotonski čipovi
"Već koristimo svetlost za komunikaciju, na primer, putem kablova napravljenih od stakla kroz koje svetlost putuje. Do sada je to bilo dobro za komunikaciju na velike udaljenosti, ali sada bakarni kablovi više ne mogu efikasno da podrže potrebnu propusnost", objašnjava Sattari.
To je, dodaje, ključni razlog zašto moramo da uvedemo takozvane optičke prenosne linije čak i na kraćim relacijama. Pre svega, reč je o komunikaciji između data centara, ali i između ploča unutar sistema.
"Mi smo kao ljudi pametni, ali bez komunikacije smo ništa. Između elektronskog sveta, odnosno nula i jedinica i optičkog vlakna, postoji jaz. Za to je potreban sistem koji može istovremeno da radi sa svetlom i elektronskim signalima", smatra on.
Danas se, kaže on na konferenciji u četvrtak, tehnologija zasniva na mikročipovima napravljenim od silicijuma, ali ovaj materijal dostiže svoje fizičke limite u prenosu podataka i potrošnji energije.
"Prema procenama, biće nam potrebno 10 puta više data centara i 10 puta više fotonskih čipova naredne generacije u svakom data centru", objasnio je on.
Koje je rešenje
"Tokom poslednjih šest godina razvili smo tehnologiju fotonskih mikročipova zasnovanih na specifičnom kristalu koji se zove tankoslojni litijum-niobat (TFLN). Ova tehnologija omogućava prenos podataka osam puta brže, i to uz deset puta manju potrošnju energije", kaže Hamed Sattari.
Za one koji nisu iz ove oblasti, kompanija CCRAFT kupuje podlogu vrlo sličnu onoj u poluprovodničkoj industriji od dobavljača, i vrši složene modifikacije da bi omogućili sigurni prolaz svetlosti kroz kanale i efikasno kontrolisali njena svojstva.
"Tržište fotonskih čipova raste, a TFLN je najbrže rastuća platforma. Cilj nam je da do 2030. godine zauzmemo više od 30 odsto tržišnog udela, što znači prihode blizu pola milijarde evra", kaže on.
Inače, TFLN foundry je proizvodni pogon koji je specijalizovan za tankoslojnu litijum-niobatnu tehnologiju.
Ta tehnologija će, smatra Sattari, doprineti ostvarivanju nekoliko ciljeva održivog razvoja, poput pametnijih gradova sa 5G i 6G mrežama, direktnog smanjenja potrošnje energije u data centrima nove generacije i slično.
"Poslovni model nam je sličan modelu kompanije TSMC, koja proizvodi čipove za Nvidiju i Apple, ali sama ne proizvodi čipove, već ih proizvodi za druge."
Na kraju, zaključuje kako uz fotonske čipove Evropa ima drugu šansu.
"Pre četiri decenije u elektronskoj industriji bila je zlatna groznica za izgradnju elektronskih kapaciteta, a oni koji su tada reagovali ostali su lideri i danas. Sada se slično događa u fotonskoj tehnologiji", kaže on i dodaje kako trenutno postoji otvorena prilika da CCRAFT postane lider sledeće generacije fotonskih čipova.
.webp){kind=icon}
