Beočanin: Neke kompanije su izgradile brend na ESG-ju

Kako se ESG pravila i očekivanja menjaju i koliko brzo ih kompanije u Srbiji i Adria regionu mogu pratiti, kako se usklađuju sa novim standardima, koje sisteme koriste i da li je održivost pitanje "zajedničke odgovornosti" - samo su neka od pitanja koja su otvorena na konferenciji "Sustainable Strategies" u organizaciji Bloomberg Adrije.

Održiva strategija postaje sve zahtevnija u primeni, ne samo zbog regulativa i tržišnih očekivanja već i zato što traži jasan okvir implementacije, praćenja i odgovornosti. Mnoge kompanije danas imaju definisane ESG ciljeve, međutim, pitanje je ko ih zaista sprovodi i kako se njihov učinak realizuje u praksi. Odgovornost za ESG segment je često fragmentisana - razasuta po sektorima ili neretko podvedena pod sektor odnosa s javnošću (PR).

Ipak, sada je jasno da održivost, kao segment za sebe, zahteva drugačiju koordinaciju, doslednost i jasno postavljene ciljeve unutar organizacije, kako misija o održivosti i zelenoj tranziciji ne bi ostala samo mrtvo slovo na papiru.

Dušan Beočanin, viši menadžer u konsultantskoj kompaniji Kearney, kaže da većina kompanija u regionu na ESG i dalje gleda kao na trošak, dok globalno gledano, svetske kompanije uprkos izazovima vide interes u održivom poslovanju. 

"Mislim da više ne razmišljaju da nešto moraju da urade ili promene, već shvataju da im se isplati. To se vidi u raznim segmentima, od diverzifikacije u domenu zapošljavanja i poboljšanja rezultata, pa do smanjenja potrošnje energije i emisije gasova u cilju dugoročnog poboljšanja životne sredine. Međutim, veoma je bitno pomenuti da okretanje održivom poslovanju i kratkoročno i dugoročno donosi finansijsku uštedu. Još jedna bitna stvar je odnos sa bankama i kupcima."

Beočanin kaže i da kompanije kroz poboljšanje svog ESG-ja poboljšavaju svoj brend celokupno. "Neke su čak i izgradile brend na toj misiji."

Oko dve trećine ispitanika Kearneyja, na globalnom planu, planira da locira oko dva odsto svojih prihoda za održivo poslovanje u 2025. godini.

Na pitanje da li je to dovoljno, Beočanin iz ugla konstaltinga odgovara "zavisi". Napominje da nemaju sve industrije iste potrebe za ulaganjem u održivost, jer nemaju sve isti uticaj na zajednicu. Drugim rečima, pomenuta brojka je relativna i zavisi od nivoa na kojem se kompanija nalazi - da li je tek na početku primene ESG standarda ili ne.

Dušan Beočanin / Velibor Gajovic

 

Iz ugla nekretnina, tržišta koje je pokazalo ne samo otpornost na ekonomske i političke trzavice već je generisalo i rast prihoda u poslednjim godinama, održivost je takođe primamljiva oblast investiranja. Zelena gradnja, efikasnost, pametne stambene jedinice i trošenje resursa i energije u skladu sa ESG principima samo su neki od postulata.

Slađana Popović, direktor i regionalni rukovodilac ESG odeljenja u kompaniji CBRE SEE, kaže da je troškovna strana obična inicijalna kapisla za razmatranje održivog poslovanja. Dakle, ESG rejting nije jedino što okupira pažnju kompanija u sektoru nekretnina već im je jednako bitna finansijska i operativna strana.

U današnje vreme, regulatorni okviri koji se odnose na gradnju, čak i u Adria regionu koji donekle kaska za svetom, moraju ispuniti barem neke minimalne principe o održivosti i efikasnosti. S obzirom na enormne količine utrošene energije, taj faktor je, svakako, jedan od ključnih koji se razmatra.

Popović, stoga, kaže da se razradi gradnje jednog objekta mora pristupiti kompleksno. "Sertifikati dodeljeni za zelenu gradnju su nesumnjivo probudili svest u Srbiji kada je reč o ESG-ju. Održivost, kao postulat, u osnovi postoji kod svake gradnje, ali treba razgraničiti neke više standarde i poboljšanja od onih bazičnih. Za napredak uvek ima prostora."

Slađana Popović / Velibor Gajovic

 

Slično je i u prehrambenoj industriji. Nina Elezović, direktorka sektora za korporativne poslove i održivost u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora, istakla je na konferenciji "Sustainable Strategies" da im je, kao najvećem proizvođaču pića i konditorskih proizvoda (kompanije Bambi od 2019), bitno da kontinuirano i integrisano izveštavaju o svojim rezultatima i tržišnim tendencijama, a među njima je upravo ESG, posebno uticaj proizvodnje na biodiverzitet.

Elezović napominje i da Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora izveštava po GRI standardima (engl. Global Reporting Initiative) - u pitanju je nezavisna međunarodna organizaciju koja pruža standarde i smernice za izveštavanje o održivosti.

Nina Elezović / Velibor Gajovic

 

U poslednje vreme, kada pričamo o industriji hrane i pića, posebna pažnja usmerena je na vodu - kao vitalni resurs. Prema podacima Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora, u 2023. u odnosu na 2007. godinu potrošnja vode u toj kompaniji je prepolovljena.

"Voda jeste primarni sastojak svih naših napitaka, ali mi je posmatramo malo šire. Smatramo da je voda indikator zdravlja jedne zajednice. U vezi sa temom o klimatskim promenama, pa i veštačkoj inteligenciji (konkretno ChatGPT koristi dosta vode), jasno je da potrebe za vodom sve više rastu, a neće se dovoljno brzo obnavljati. Mi u Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora imamo posebne sisteme za upravljanje vodom, tako da smo od 2007. do 2023. smanjili potrošnju za 55 odsto po litru proizvedenog napitka", kaže Nina Elezović.

Preostalih 45 odsto vode se dalje koristi u razne obnovljive svrhe - tehničke potrebe, zalivanje, ispiranje. Ali pre samog ispuštanja vode, u kompaniji se vode metodologijom koja omogućava da voda bude jednakog ili višeg kvaliteta od recipijenta u koji se vraća, kao što su reke.

Na kraju izlaganja, iako dolaze iz različitih delatnosti poslovanja, učesnici konferencije "Sustainable Strategies" saglasni su u jednom - teško je napraviti jasnu razliku između toga šta je ulaganje u ESG, a šta u poslovanje, i koliko uloženih sredstava je zapravo dovoljno. Vreme će pokazati.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar