Evropska centralna banka bi mogla da podigne kamate ranije zbog rata u Iranu

Rat u Iranu i njegov uticaj na inflaciju mogli bi da primoraju Evropsku centralnu banku da podigne kamatne stope ranije nego što se očekivalo, ocenio je član Upravnog saveta Peter Kazimir.

Iako je ECB i dalje na "dobrom mestu" i nema potrebe da reaguje već na sastanku naredne nedelje, Kazimir strahuje da su sećanja na inflatorni šok iz 2022. godine u regionu snizila prag za kompanije da podižu cene, a za potrošače da traže veće plate. Rizici po inflaciju jasno su pretežno usmereni naviše, rekao je.

"Zasad moramo da ostanemo smireni", iako "rekao bih da je reakcija ECB potencijalno bliža nego što mnogi misle", rekao je Kazimir u utorak u intervjuu u Frankfurtu. "Ne želim da spekulišem o aprilu ili junu. Ali bićemo spremni da reagujemo ako bude potrebno."

 

Trgovci procenjuju da će rast troškova energije izazvan sukobom na Bliskom istoku naterati ECB da ove godine podigne kamatne stope, uprkos tome što je Donald Trump rekao da bi rat mogao da se završi "vrlo brzo". Sećanja na poslednji talas rasta cena u Evropi iz 2022. i dalje su sveža, a strah je da bi se inflacija ponovo mogla razbuktati.

Komentari Kazimira naveli su investitore da povećaju opklade na zaoštravanje monetarne politike. Sada se verovatnoća povećanja kamatnih stopa do juna procenjuje na 60 odsto, dok se šansa za još jedno povećanje do kraja godine vidi na oko 35 odsto. Kratkoročne obveznice, osetljive na monetarnu politiku, predvodile su pad nemačkih državnih papira, pa je prinos na dvogodišnje obveznice porastao za devet baznih poena na 2,35 odsto. Indeks Stoxx Europe 600 pao je 0,9 odsto.

Zvaničnici ECB priznaju da je napredak koji su postigli u vraćanju stabilnosti cena sada doveden u pitanje. Ipak, zasad pozivaju na strpljenje dok procenjuju posledice Trumpove kampanje protiv Irana, koja bi takođe mogla da uspori ekonomski rast.

Bloomberg

Predsednica ECB Christine Lagarde izjavila je kasno u utorak da će zvaničnici obezbediti da rat ne izazove isti inflatorni udar u Evropi kakav je izazvala ruska invazija na Ukrajinu.

"Učinićemo sve što je potrebno da osiguramo da inflacija ostane pod kontrolom i da Francuzi i Evropljani ne trpe isti rast cena kakav smo videli 2022. i 2023. godine", rekla je ona za televiziju France 2.

Kazimir, koji je ujedno i guverner centralne banke Slovačke, nagovestio je da je bio nezadovoljan situacijom i pre događaja u Iranu, jer su cene usluga i dalje uporno visoke, troškovi robe ne usporavaju dovoljno brzo, a profitne marže rastu. Sada je još zabrinutiji.

"Ravnoteža rizika u vezi sa inflacijom jasno se pomerila naviše", rekao je. "Možemo da zaboravimo sve rasprave o tome da bi inflacija mogla biti niža od cilja."

Bloomberg

Inflaciona očekivanja, rani pokazatelj dugotrajnijih posledica cenovnih šokova, već su počela da rastu, prema Kazimiru.

"Kompanije se i dalje sećaju inflatornih godina i verovatno će mnogo brže prenositi veće troškove na potrošače nego 2022. godine", rekao je. "A ljudi će tražiti veće plate mnogo brže nego ranije."

Znaci takozvanih efekata drugog kruga mogli bi da opravdaju povećanje kamatnih stopa. Kreatori politike sada deluju spremnije nego 2022. godine, kada su ostaci programa kvantitativnog popuštanja i obaveza na labavu monetarnu politiku ograničavali njihove poteze.

"Možemo reagovati brže ako bude potrebno", rekao je Kazimir. "Moramo biti agilni. Naučili smo i svoje lekcije."

Kvartalne projekcije ECB, koje treba da budu objavljene ovog meseca i ponovo u junu, nisu neophodan preduslov za takvu odluku, smatra on.

"Nemam nikakve rezerve prema povećanju stopa bez novih prognoza. Ono što je jasno jeste da razmatranja o daljem smanjenju stopa sada definitivno otpadaju."

Kazimirovo obećanje da će reagovati brzo odjekuje i kod njegovih kolega.

Predsednik Bundesbanke Joachim Nagel ponovio je da podržava pristup "sačekaj i vidi", ali da će ECB reagovati ako bude potrebno.

"Ako postane jasno da će trenutni rast cena energije srednjoročno dovesti do šireg rasta potrošačkih cena, Upravni savet ECB će odlučno reagovati na vreme", rekao je on u intervjuu za Reuters objavljenom u sredu.

U međuvremenu, Francois Villeroy de Galhau iz Francuske rekao je da "u ovom trenutku ne misli da bi trebalo podizati kamatne stope", dok je potpredsednik ECB Luis de Guindos ocenio da uticaj rata na Evropu zavisi od njegovog trajanja i intenziteta.

Uprkos neizvesnosti, Kazimir je i dalje "prilično optimističan u pogledu rasta" i nije "previše zabrinut" zbog mogućnosti stagflacije.

On je upozorio vlade da ne štite potrošače i kompanije od visokih troškova energije skupim merama podrške, imajući u vidu krhku fiskalnu situaciju u nekim državama članicama.

"Nema sumnje da će vlade izaći sa idejama kako da ponude bar neko olakšanje", rekao je. "Snažno bih savetovao da to ne rade i podstakao bih ih da mere budu veoma ciljane i vremenski ograničene. Ali u prošlosti se to nikada nije dogodilo."

Kazimir je rekao da je uveren da će Lagarde ostati na funkciji do kraja mandata, pošto nije uspeo da utiša spekulacije da bi mogla ranije da ode.

Ona je "jasno rekla da je posvećena završetku svog mandata, to je bila vrlo jasna poruka za nas", rekao je.

"Ako se u budućnosti nešto promeni, u redu, bavićemo se time. Ali sada nije vreme za spekulacije."

Evropskim institucijama je u ovom trenutku potrebno stabilno vođstvo, dodao je. "Sumnje o tome da li će neko biti tu ili ne nisu dobre."