Trumpov manevar s Iranom ostavlja region u neizvesnosti - koje opcije ima?

Pre nego što su Amerikanci 2003. godine izvršili invaziju na Irak, izazvavši ono što neki nazivaju "najvećom geopolitičkom katastrofom 21. veka do sada", američki ministar odbrane Donald Rumsfeld izgovorio je svoje najpoznatije reči. Definišući vrste rizika, na vrh je stavio "nepoznate nepoznanice" – stvari o kojima ništa ne znamo i koje je stoga nemoguće predvideti. Kategoriju neizvesnosti redefinisao je u prvoj godini svog drugog mandata američki predsednik Donald Trump, koji postaje definicija maksimalnog rizika.

 

Nepredvidljivost i impulsivnost američkog predsednika ovih dana teško opterećuju Iran, gde se od decembra održavaju najveći protesti u 47-godišnjoj istoriji Islamske Republike Iran. Trump je više puta javno podržao proteste, pozvao učesnike da "preuzmu svoje institucije" i zapretio Teheranu "veoma oštrim merama" ako nastave nasilno gušenje demonstracija i sprovođenje najavljenih pogubljenja. U sredu po podne činilo se da bi moglo doći do ponavljanja sukoba iz juna, ovaj put bez učešća Izraela kao inicijatora.

Vašington je u sredu po podne objavio da povlači deo osoblja iz svoje najveće vojne baze, Al Udeid u Kataru. Podsećamo, Amerikanci su to učinili dan pre nego što su Izraelci napali Iran u junu. No, na iznenađenje gotovo svih, američki predsednik tada je novinarima u Ovalnom kabinetu rekao da je dobio "prilično uverljive informacije da su pogubljenja i masakri u Iranu završeni".

Na pitanje da li je vojna intervencija trenutno isključena, Trump je odgovorio da "ćemo pričekati i videti kako će se stvari razvijati". Baš kad se činilo da je Bliski istok na ivici novog regionalnog rata, situacija se vratila u stanje svojevrsnog odloženog rešenja. Ipak, protesti u Iranu i dalje traju, iako neki strani mediji izveštavaju da sve manje Iranaca izlazi na ulice zbog nasilja represivnih vlasti. Iran je u međuvremenu otvorio svoj vazdušni prostor.

Da li je Trump pritisnuo 'crveno dugme'

"Trump nema strategiju", komentariše politiku administracije politikolog Tomaž Deželan. Izvana je često teško povezati Trumpove stavove u koherentnu strategiju, a još manje predvideti njegov sledeći potez. "Njegova strategija ludila je u tome što iza nje ne stoji nikakva strategija. To dokazuje ekstremna nekoordinisanost i nedostatak informacija njegovog užeg kruga, koji samo prati predsednikove postupke i prilagođava se temi", dodao je stručnjak. Trump je, kaže, i promenljiv oko sopstvenih odluka, jer ih "često kasnije poriče".

Niko ne može predvideti hoće li Trump napasti Iran, ali treba istaknuti da je američki predsednik stavio svoj kredibilitet na kocku, jer je više puta izjavio da će SAD reagovati ako Teheran ubije sopstvene protestante. Islamska Republika je nekoliko puta prekršila tu granicu, pa se Trump držao svojih izjava. Istovremeno, vredi proučiti turbulentnu i prilično neprijateljsku istoriju odnosa između predsednika i Irana, što može dati uvid u Trumpove naredne poteze.

Antagonizam prema Islamskoj Republici Iran bio je očigledan već u prvom Trumpovom mandatu. Godine 2018. jednostrano se povukao iz nuklearnog sporazuma koji je sa Teheranom sklopio njegov prethodnik Barack Obama i uveo opsežne ekonomske sankcije protiv režima. Početkom januara 2020. naredio je atentat na zapovednika elitnih jedinica Iranske revolucionarne garde, generala Qasema Sulejmanija.

Po povratku u Belu kuću, prvo je pokušao brzo obnoviti nuklearni sporazum s drugačijim odredbama, ali neizravni pregovori s Iranom nisu urodili plodom. Zatim se, pred kraj takozvanog 12-dnevnog rata između Irana i Izraela, pridružio napadima strane Izraela bombardovanjem iranskih nuklearnih postrojenja.

Danas je situacija nešto drugačija nego u junu, jer SAD nemaju nosače aviona u regionu. U jesen je administracija odlučila da rasporedi pomorske snage u Karipskom moru, što je vršilo pritisak na Venecuelu. Prema izveštajima stranih agencija, Pentagon je poslednjih dana odlučio da će nosač aviona USS Abraham Lincoln i njegova borbena grupa krenuti iz Južnog kineskog mora ka Bliskom istoku. Vašington trenutno ima šest ratnih brodova u regionu, uprkos činjenici da SAD i dalje kontrolišu široku mrežu baza – najmanje 19, uključujući osam stalnih.

 

Bloomberg

Visoki američki zvaničnik potvrdio je za New York Times da Trump nije ublažio vojne opcije koje su mu predstavili njegovi komandanti i da sve zavisi od reakcije iranskih bezbednosnih službi.

Kakve mogućnosti imaju SAD

SAD bi se mogle odlučiti za nekoliko oblika intervencije. Najverovatnije opcije uključuju postavljanje dodatnih Starlink terminala kako bi se pomoglo demonstrantima da koordinišu akcije uprkos blokadi interneta, te sajber i vazdušne napade na bezbednosne snage Islamske Republike Iran, posebno Iranski revolucionarni gardijski korpus (IRGC).

Shahram Akbarzadeh na australijskom Univerzitetu Deakin rekao je za Al Jazeeru da Trump preferira kratke, odlučne operacije koje minimiziraju rizik po američke trupe. Kao primere je naveo nedavnu otmicu Nicolasa Madura i atentat na Sulejmanija. Procena je da bi napad na vrhovnog vođu bio teoretski moguć, ali da bi Trump morao da računa na neizbežnu odmazdu. Ako bi Ali Khamenei bio uklonjen, IRGC bi najverovatnije preuzeo vlast, što bi bila loša opcija za SAD jer bi Iran mogao skliznuti u otvorenu vojnu vlast, još neprijateljskiju prema Vašingtonu.

Vojna intervencija, kao što smo videli u Venecueli, malo je verovatna jer su logistički uslovi mnogo složeniji. Udaljenosti do rezidencije vrhovnog vođe prevelike su za helikoptere, a iranske snage su u visokoj pripravnosti. Kopnena invazija takođe je malo verovatna jer bi bila preskupa i zahtevala dugoročnu posvećenost, što je Trump izbegavao.

Stručnjak za Iran Vali Nasr objašnjava da Iran možda veruje da bi Vašington pokušao ukloniti vrh režima ciljanim udarom, a zatim prisiliti ostatak vlade da odustane od nuklearnih ili raketnih programa. Po toj logici, SAD žele promeniti pravila igre, a ne nužno sprovesti kopnenu invaziju ili dugoročno menjati režim kao u Iraku ili Avganistanu.

Bloomberg

Kako bi Iran reagovao u slučaju napada SAD

Iran je prošle nedelje više puta upozorio da će oštro odgovoriti na američki napad. Kao "legitimne" ciljeve naveo je američke vojne baze u regionu, uglavnom u susednim državama Zaliva, američke brodove u regionu i Izrael.

Zalivske države, uključujući Saudijsku Arabiju i Katar, lobiraju u Vašingtonu protiv napada na Teheran, izveštava Wall Street Journal. Bloomberg navodi da se ove zemlje, kao i UAE, plaše preliva sukoba širom regiona i destabilizacije Irana, što bi ugrozilo njihove ekonomske interese. Zalivske monarhije poslednjih godina nastoje da se pozicioniraju kao regionalni centri stabilnosti i turizma.

Međutim, sada se manje govori o iranskim oštrim kontra-mestima u slučaju stranih napada, kao tokom 12-dnevnog rata u junu, kada se najviše govorilo o zatvaranju Ormuskog moreuza. Moreuz, koji je u najužem delu širok samo 39 kilometara, prenosi trećinu svetskih zaliha prirodnog gasa i oko četvrtinu svetske nafte.

Zatvaranje Ormuskog moreuza bi drastično povećalo inflaciju i troškove energije i poremetilo industriju širom Evrope. Posebno bi bili ranjivi proizvodni, transportni i poljoprivredni sektor, a posledice bi osetila i globalna tržišta akcija. Iran se u junu nije odlučio na taj potez jer bi ozbiljno oštetio ekonomiju, budući da Teheran većinu nafte izvozi kroz taj moreuz. To bi takođe naljutilo Kinu, najvećeg iranskog kupca nafte. Ali ako bi režim osetio da mu je kraj blizu, sve opcije bi bile na stolu.

Fjučersi sirove nafte Brent pali su u četvrtak oko tri odsto, na približno 64,50 dolara po barelu, prekinuvši petodnevni rast, jer je geopolitički rizik donekle smanjen nakon što je Trump rekao da bi SAD mogle da odlože vojnu akciju protiv Irana. Ipak, tenzije ostaju visoke, a cene nafte i dalje uključuju "geopolitičku premiju".