SAD skupim vizama zavrću ruku Indiji

Snimci sa aerodroma u San Francisku minulog vikenda na kojima se vide prizori ljudi koji uznemireno napuštaju avione neposredno pred poletanje za Indiju verovatno najslikovitije prikazuju kakvu je početnu paniku u indijskoj zajednici u SAD, kao i u IT sektoru, izazvala vest da je predsednik SAD Donald Trump taksu za radne vize H-1B za stručnjake povećao na vrtoglavih 100.000 dolara.

Nakon početne panike u američkom IT sektoru, koji je užurbano telefonskim pozivima i imejlovima kontaktirao sa svim svojim zaposlenima sa zahtevom da ne napuštaju SAD ukoliko su u njih došli sa ovim tipom vize, tek je objava portparolke Bele kuće delom stišala buru.

"Onima koji već poseduju H-1B vize i trenutno se nalaze van zemlje neće biti naplaćeno 100.000 dolara za ponovni ulazak. Vlasnici H-1B vize mogu napustiti i ponovo ući u zemlju isto kao i obično", objavila je na društvenoj mreži X Karoline Leavitt, ističući da se nova taksa odnosi samo na nove vize, a ne na obnavljanja i na trenutne nosioce viza.

 

 

Trump je opravdao novu šestocifrenu taksu kao deo napora da zaštiti američka radna mesta i nacionalnu bezbednost, dok je istovremeno predstavio program viza "Trumpova zlatna karta", kojim se omogućava dobijanje boravišne vize u SAD za milion dolara.

Panika (ne)opravdana

I dok Bela kuća nastoji da uveri javnost da nije bilo mesta za paniku, snimci predstavljanja takozvane "Trumpove zlatne karte" jasno ukazuju da je ministar trgovine Howard Lutnick nekoliko puta uzastopno ponovio da će ta taksa biti naplaćivana godišnje te da nijedna velika IT kompanija ili druga kompanija neće moći da obučava strane radnike dok vladi SAD ne plati 100.000 dolara i zaposlenom platu, te da im to "neće biti ekonomski opravdano".

"Ako žele da obuče nekoga, onda će obučavati tek svršene diplomce nekih od naših najboljih univerziteta širom zemlje. Obučavajte Amerikance, prestanite da dovodite ljude da uzimaju naše poslove. To je politika iza ovoga", rekao je Lutnick, stojeći u Ovalnom kabinetu iza Trumpa, koji je potpisao predsedničku izvršnu naredbu o ovoj taksi. "Za obnove i nove (vize), kompanija će morati da odluči da li im je osoba vredna dovoljno da oni zbog nje plate 100.000 dolara godišnje vladi ili bi trebalo da angažuju Amerikanca."

Bloomberg

 

Ovakva Lutnickova izjava je s pravom izazvala paniku u američkom IT i fintek sektoru jer su upravo oni imali koristi od H-1B vize, koja je decenijama služila Americi, naročito Kaliforniji, da privuče najbolje talente iz čitavog sveta, poput kompjuterskih programera, analitičara i inženjera. Da je taksa uvedena onako kako ju je prvobitno objasnio ministar trgovine SAD, to bi značilo da bi Amazon godišnje vladi morao da plaća više od milijardu dolara za 10.044 svojih zaposlenih sa H-1B vizom. To bi značilo da bi Amazon svake godine time gubio oko dva odsto sadašnje godišnje dobiti.

Sudeći prema podacima američke Imigracione službe o broju zaposlenih sa ovom vizom, ispostavi indijske kompanije Tata Consultancy Service bi godišnji trošak bio 550 miliona dolara, za Microsoft i Meta Platforms po oko 515 miliona, a za Apple i Google po oko 420 miliona dolara godišnje. Osim ovih IT kompanija, među korporacijama koje zapošljavaju na hiljade nosilaca H-1B viza jesu i JPMorgan Chase, Walmart Associates i Deloitte Consulting, kao i brojni američki univerziteti i bolnice.

Geopolitički pritisak

I dok su Trump i Howard isticali da je ovde reč o imigraciji, većina analitičara ističe da je ovaj potez Trumpove administracije više povezan sa geopolitičkim nadgornjavanjem SAD sa duetom Kina-Rusija i ekonomske podele sveta na američku i kinesku zonu uticaja.

Prema podacima američkih imigracionih vlasti, čak 71 odsto onih sa H-1B vizom su iz Indije, i to njih bezmalo 284.000. Za njima sledi 47.000 Kineza (12 odsto svih nosilaca H-1B vize), oko 5.200 Filipinaca (jedan odsto), oko 4.200 Kanađana i 4.000 državljana Južne Koreje.

Ova statistika, između ostalog, ukazuje na to da je glavna meta ovog Trumpovog poteza Indija, koja je prethodnih meseci odbila nekoliko Trumpovih geopolitičkih i geoekonomskih pritisaka, poput onih da prekine da kupuju rusku naftu, ali sklapanjem sporazuma o dedolarizaciji trgovine sa preko 18 zemalja. I dok premijer Narendra Modi nastoji da Indiju vodi putem "strateške autonomije" tako da uzme najbolje iz oba suprotstavljena sveta, američkog i kineskog, Trump nastoji da kazni distanciranje Indije od tradicionalno jakih veza sa Amerikom.

Bloomberg

Najpre je to učinio političkom porukom tako što je već u julu ove godine sklopio trgovinski sporazum sa indijskim rivalom i susedom Pakistanom kojim je smanjio takozvane kaznene carine na 19 odsto i obećao povećanje američkih investicija u IT i energetski sektor, naročito u rudarenje i eksploataciju nafte.

Potom je to učinio uvođenjem carina od 50 odsto na uvoz indijske robe u SAD, zbog čega premijer Modi danima nije hteo da mu se javi na telefon, ističući kao razlog "gubitak poverenja". Međutim, čak i kada su razgovori između Vašingtona i Nju Delhija obnovljeni, Modijevo zbližavanje sa Xi Jinpingom, predsednikom dugogodišnjeg indijskog geostrateškog rivala, kao i njegovo prisustvo na samitu Šangajske organizacije za saradnju, izazvalo je Trumpov gnev koji je odmah pokazao na društvenim mrežama.

Već tada, početkom septembra, bilo je jasno da još jedna Trumpova osveta sledi. Kako objašnjava konsultantkinja za geostrategiju Velina Čakarova, osim imigracije, ovde je reč o geopolitici.

"Vašington koristi viznu politiku kao oružje, signalizirajući Indiji da pristup američkom tržištu i tehnološkom ekosistemu dolazi sa određenim uslovima. Kako Amerika pojačava svoje držanje u okviru Drugog hladnog rata sa 'Zmajomedvedom' (Kinom i Rusijom), tokovi talenata postaju deo strateške šahovske table", ističe u objavi na društvenoj mreži X ova bišva direktorka Austrijskog instituta za evropsku i bezbednosnu politiku. "Za Indiju, poruka je jasna: ekonomska međuzavisnost sa SAD je i prednost i ranjivost."

Ko gubi u SAD

I dok velike američke tehnološke kompanije zasad mogu da ostanu mirne jer se taksa neće odnositi na Indijce koji već rade u SAD, kako procenjuje analitičar Bloomberg Adrije Matej Vujanić, posledice ove odluke će najbrže osetiti startapovi i indijske kompanije sa ispostavama u SAD, jer upravo one ulažu najviše zahteva za dobijanje ovih viza za talentovane Indijce.

Osim Tata Consultancy Services, među indijskim kompanijama koje masovno koriste H-1B da bi slali svoje inženjere i konsultante u SAD na obuku su Infosys, HCL Tech i Wipro, TCS. "Za njih je ovoliko visoka taksa problem zbog toga što godišnje apliciraju za na hiljade novih H-1B viza pa to postaje ozbiljan trošak, a ceo model poslovanja im se temelji na cenovnoj konkurentnosti, to jest da nude jeftiniji radni sat visokokvalifikovanih radnika", ukazuje Vujanić.

Bloomberg

Ovom taksom, oni u SAD gube konkurentnost u odnosu da firme sa lokalnim američkim radnicima. Američkim startapovima je pak važno da u Silicijumsku dolinu iz celog sveta, ističe Vujanić, privuku što više visokokvalifikovanih inženjera zarad razvoja i širenja proizvoda, budući da na domaćem terenu ne mogu da nađu dovoljno ovog kadra.

Osim toga, poljuljano američkog tržište rada zbog manjeg dotoka kvalifikovane radne snage iz inostranstva, prema proceni analitičara Vujanića, doprineće znatno većoj potražnji za domaćim talentima, što će njima omogućiti veću pregovaračku moć u borbi za više plate, a samim tim veće troškove za poslodavce.

S druge strane, raste rizik od autsorsovanja radne snage tako što bi američke firme širile svoje timove u Indiji, istočnoj Evropi ili Latinskoj Americi, što bi potencijalno značilo manje radnih mesta i poreskih prihoda u SAD, protiv čega se javno upravo bori Trumpova administracija.

"Namera je da se H-1B viza učini nedostupnom mladim stručnjacima koji su tek završili fakultet ili postdiplomske studije i da se ograniči na najiskusnije ljude u velikim kompanijama sa puno novca", rekla je za Bloomberg Karin Wolman, advokat za imigraciju u Njujorku. "Niko drugi neće moći da je priušti – startapovi, male kompanije, neprofitne organizacije, univerziteti, bolnice. Posledice samo po zdravstveni sistem biće katastrofalne."

Paradoksa li, u Indiji su rođeni ili su karijeru u SAD sa H-1B vizom započeli neki od vodećih ljudi američke industrije, kao što su izvršni direktor kompanije Alphabet Sundar Pichai, predsednik i izvršni direktor kompanije Microsoft Satya Nadella, bivši izvršni direktor kompanije PepsiCo Indra Nooyi i suosnivač kompanije Perplexity AI Aravind Srinivas.

Šansa za Indiju?

Doskorašnji izaslanik Indije u Grupi 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta Amitabh Kant smatra da će ova taksa "ugušiti američke inovacije i dati turbo punjenje indijskim".

"Zatvarajući vrata globalnim talentima, Amerika gura sledeći talas laboratorija, patenata, inovacija i startapova u Bangalor, Hajderabad, Punu i Gurgaon. Najbolji indijski lekari, inženjeri, naučnici i inovatori imaju priliku da doprinesu rastu i napretku Indije ka 'ViksitBharat' (viziji razvijene Indije)", napisao je na društvenoj mreži X Kant. "Gubitak Amerike biće dobitak Indije."

Indijski opozicioni političari pak ukazuju da će ovo biti udar za Indiju, jer prosečna godišnja plata za indijske nosioce H1B viza u SAD iznosi oko 120.000 dolara, a upravo deo te sume znatno doprinosi tome što priliv doznaka u Indiju iznosi čak 125 milijardi dolara godišnje.

Nasuprot tome, glavni sekretar premijera Narendre Modija pozvao je indijske stručnjake u inostranstvu da se vrate i doprinesu razvoju Indije, istakavši vladine inicijative u okviru Komisije za izgradnju kapaciteta, uključujući poreske olakšice i ubrzane usluge zapošljavanja, za integraciju talenata iz dijaspore u sektore poput razvoja veštačke inteligencije i poluprovodnika.

Istovremeno, u Vašingtonu indijski ministar trgovine vodi pregovore sa američkim kolegom o trgovinskom sporazumu, koji su zastali, prvenstveno oko poljoprivrede i mlečnih proizvoda. Konkretno, Indija odbija američki zahtev za većim pristupom indijskom tržištu hrane i poljoprivrednih proizvoda, ističući potrebu da zaštiti svoje ogromno poljoprivredno stanovništvo, inače ključnu bazu birača premijera Modija.

Modi je u nedelju pozvao građane da izbegavaju robu strane proizvodnje i prihvate lokalne proizvode, pojačavajući svoj poziv na samostalnost usred zategnutih trgovinskih odnosa sa SAD.

Bloomberg

 

"Mnogo proizvoda koje svakodnevno koristimo strane su proizvodnje, jednostavno ne znamo... moraćemo da ih se rešimo", rekao je Modi u javnom obraćanju, nakon čega je njegova vlada smanjila poreze na robu svakodnevne potrošnje (od sapuna do motocikala) s ciljem da podstakne domaću potražnju nakon visokih američkih carina.

Kako prenosi "Times of India", analiza Inicijative za globalnu trgovinu i istraživanja pokazuje da su Trumpove carine Indiji dovele do drastičnog i kontinuiranog pada indijskog izvoza u SAD te da je od maja do avgusta 2025. godine taj izvoz pao za 22,2 odsto, to jest sa 8,8 milijardi na 6,9 milijardi dolara. Najveći pad od čak 58 odsto je doživeo izvoz pametnih telefona, što je inače glavni indijski izvozni proizvod u SAD. U maju je taj izvoz iznosio 2,29 milijardi dolara, da bi u avgustu bio tek 964 miliona.

Sva je prilika da će ovo biti novi ekonomski udar i za Indiju, ali i za američki IT sektor vredan 283 milijarde dolara, koji će, kako ocenjuje Reuters, morati da preispita svoju decenijama staru strategiju privlačenja kvalifikovanih talenata u američke projekte.

"Sektor koji oko 57 odsto svojih ukupnih prihoda ostvaruje na američkom tržištu dugo je profitirao od američkih programa radnih viza i autsorsovanja softvera i poslovnih usluga – što je sporno pitanje za mnoge Amerikance koji su izgubili posao zbog jeftinijih radnika u Indiji", ističe ova novinska agencija, dodajući da većina poznavalaca prilika u IT industriji očekuje da će Trumpov potez dovesti do toga da će klijenti zahtevati ponovno određivanje cena ili odlaganje realizacije projekata, kao i da će neki projekti biti preoblikovani tako da se smanji broj zaposlenih u SAD ili da se oni prebace u Indiju ili u obližnje zemlje, poput Kanade, Meksika i Latinske Amerike.

"Svedoci smo novog svetskog poretka u ekonomiji usluga", rekao je za Reuters Ray Vang, osnivač i predsedavajući kompanije Constellatione Research, čije je sedište u Silicijumskoj dolini.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar