Sledeći šok bi mogao da razbije svetski poredak, upozorio BIS

Trgovinske napetosti i nestabilna geopolitika mogle bi da otkriju duboke pukotine u svetskom financijskom sistemu, saopštila je Banka za međunarodna poravnanja (engl. Bank for International Settlements - BIS) u svojoj najnovijoj proceni stanja svetske privrede. "Globalni ekonomski izgledi pogoršali su se poslednjih meseci. Neizvesnost, posebno oko carina i konfiguracije svetskog trgovinskog sistema, pojavila se kao hitna pretnja rastu, inflaciji i finansijskoj stabilnosti", rekao je odlazeći čelnik Agustín Carstens.

BIS, koji neki nazivaju centralnom bankom centralnih bankara, poručio je da trgovinski rat predvođen SAD i druge promene politike potkopavaju dugo uspostavljeni svetski ekonomski poredak.

Svetska privreda na prekretnici

Izveštaj banke objavljen je nešto više od nedelju dana pre roka 9. jula, do kog bi američki predsednik Donald Trump trebalo da uvede carine. Carstens je rekao da je svetska privreda na "prekretnici" i da ulazi u "novo doba povećane neizvesnosti i nepredvidljivosti", što testira poverenje javnosti u institucije, uključujući centralne banke.

Upitan o Trumpovoj kritici predsednika Federalnih rezervi (Fed) Jeromea Powella, koji je opisan kao "glup", nije bio preterano kritičan, izvestio je Reuters. "Očekuje se da će u nekom trenutku doći do trenja", rekao je novinarima, govoreći o odnosu između vlada i centralnih banaka. "To je gotovo očekivano."

Bloomberg

Godišnji izveštaj BIS-a, objavljen u nedelju, smatra se ključnim pokazateljem razmišljanja centralnih bankara uoči njihovih redovnih sastanaka o politici. Rastući protekcionizam i fragmentacija trgovine bili su "posebno zabrinjavajući", pogoršavajući decenije ekonomskog pada i pada produktivnosti, rekao je Carstens.

Svetska privreda postaje manje otporna na šokove jer starenje stanovništva, klimatske promene, geopolitika i poremećaji u lancu snabdevanja doprinose nestabilnijem okruženju. Očekuje se da će rast inflacije nakon pandemije virusa korona takođe imati trajan uticaj na percepciju javnosti o kretanju cena, pokazalo je istraživanje u izveštaju.

Finansijski sistemi sve osetljiviji na povećanje kamatnih stopa

Visoki i rastući nivoi javnog duga povećavaju ranjivost finansijskog sistema na povećanje kamatnih stopa i smanjuju sposobnost vlada da troše više kako bi se oporavile od kriza. "Ovaj trend se ne sme nastaviti", rekao je Carstens, dodajući da bi veća vojna potrošnja mogla dodatno da poveća dug.

Hyun Song Shin, glavni ekonomski savetnik BIS-a, takođe je upozorio na nagli pad vrednosti dolara. Pao je za 10 odsto od početka godine i na putu je da ostvari najveći pad u prvoj polovini godine od početka sedamdesetih godina.

 

Do početka 2025. godine činilo se da je svetska privreda na dobrom putu prema takozvanom mekom sletanju. Inflacija je već bila na ciljanim nivoima ili se približavala njima u većini zemalja, a globalni rast u 2024. iznosio je nešto više od tri odsto, što je odgovaralo rastu iz prethodne godine. Tržišta rada uglavnom su se normalizovala, a stope nezaposlenosti još uvek su ispod nivoa pre pandemije. Finansijska tržišta odražavala su ovaj optimizam, a deonice su porasle zbog solidnih izgleda za rast i očekivanja deregulacije.

Međutim, izgledi za globalnu privredu naglo su se pogoršali u drugom tromesečju 2025. nakon objave širih, većih od očekivanih, američkih carina. Neizvesnost je pogoršana sumnjama u povratak fiskalne politike na razborit put i pitanjima o nezavisnosti centralnih banaka, navode.

ECB reže, Fed čeka

Upravno veće Evropske centralne banke (ECB) na sastanku početkom juna osmi put zaredom je smanjilo ključne kamatne stope u evrima. S jednim glasom protiv, evropski monetarni bankari snizili su depozitnu stopu za četvrtinu procentnog poena, odnosno za 25 baznih bodova, na dva odsto. Na svom poslednjem sastanku u aprilu, Upravno veće ECB upozorilo je na negativne učinke oštrih protekcionističkih politika Trumpove administracije na privredu evrozone. "Neizvesnost oko trgovinske politike opteretiće ulaganja i izvoz evrozone", saopštila je ECB u ponedeljak.

S druge strane Atlantika dosta su oprezniji u pogledu smanjenja ključnih kamatnih stopa. Zvaničnici američkih Federalnih rezervi 18. juna su zadržali kamatne stope nepromenjenima četvrti put zaredom, ponovivši da žele više jasnoće o ekonomskim posledicama Trumpovih brojnih promena politike pre menjanja troškova zaduživanja.