Ratna ekonomija - izraelski startapovi protiv rafinerija ajatolaha

Dok politika počinje ratove, odnos vojnih snaga diktira njihov tok, a ekonomija ih okončava. "Rat između Izraela i Irana svakako neće imati pozitivne efekte na ekonomije uključenih zemalja i širi region Bliskog istoka", rekao je o ekonomskim posledicama direktnog konflikta između Izraela i Irana ekonomista i predavač na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani Rok Spruk.

Odlučujuća borba za status regionalne sile sa intenziviranjem napada na industrijske i civilne objekte na obe strane svakodnevno dobija nova obeležja. Što se duže nastavi, to će više prerasti u rat iscrpljivanja na više nivoa - vojnom, unutarpolitičkom, geopolitičkom i konačno ekonomskom.

Sukob čiji smo svedoci predstavlja sudar dva dijametralno suprotna politička i društvena sistema i ekonomija. "Prikazivanje sukoba kao simetričnog je potpuno pogrešno, jer je Iran posle više meseci degradacije 'osovine otpora' znatno oslabljen", kaže o vojnoj moći koja počiva na ekonomskoj osnovi Primož Šterbenc, docent na Fakultetu za menadžment Univerziteta na Primorskom.

Izrael, silicijumska dolina Bliskog istoka

Važan je i geoekonomski aspekt. Izrael uživa snažnu podršku SAD, koje su mu prema podacima Council on Foreign Relations od kraja svetskog rata namenile više od 300 milijardi dolara vojne i ekonomske pomoći. Od početka rata sa Hamasom 7. oktobra 2023. SAD su odobrile najmanje 17,9 milijardi dolara vojne pomoći, a prema nekim procenama čak 22,76 milijardi dolara. Prema najnovijim dostupnim podacima ta pomoć iznosi 3,3 milijarde dolara godišnje, od čega je više od 90 odsto vojne pomoći, budući da je izraelska ekonomija dovoljno robustna.

"Izraelska ekonomija je svakako mnogo otpornija, više diverzifikovana i zasnovana na snažnom izvozno orijentisanom modelu, pre svega u oblasti visoke tehnologije", razloge za relativno dobru izolovanost izraelske ekonomije objašnjava Spruk, koji se bavi proučavanjem bliskoistočnih ekonomija. Zato Izrael, po njegovoj proceni, podnosi znatno manju štetu od raketnih napada.

 

Rat koji dnevno košta milijardu dolara

Uprkos tome što vojno dominira nad Iranom i može da pretenduje na status regionalne velesile, 20 meseci konflikta nanosi štetu Izraelu. Izraelsko ministarstvo finansija je za tekuću budžetsku godinu odredilo gornju granicu deficita od 4,9 odsto BDP-a, što iznosi približno 27,6 milijardi dolara. Iako državni budžet uključuje rezervu za hitne slučajeve, većina je već potrošena na rat u Gazi i ne uzima u obzir trenutni konflikt sa Iranom, navodi se u izveštaju izraelske vlade.

Trenutno proširenje sukoba na Iran dovelo je do korekcije naviše u ekonomskim prognozama Izraela, jer je ministarstvo smanjilo prognozu rasta za 2025. godinu sa 4,3 na 3,6 odsto. Produženi rat sa Iranom bi prema proračunima izraelskog Ekonomskog instituta Aron uvećao državni deficit za dva procentna poena. Samo rat u Gazi je od kraja maja doveo do povećanja odbrambenih izdataka između 4,2 i sedam milijardi dolara. Prošle godine je izraelska ekonomija porasla za jedan odsto, što je i dalje iznad očekivanja.

Novi rat jevrejsku državu košta skoro 725 miliona dolara dnevno samo za vojne izdatke; uz uračunavanje štete na ekonomskim objektima, kao što je rafinerija Bazan u Haifi, koju su pre nekoliko dana pogodile iranske rakete, cena raste na milijardu dolara dnevno.

Velesila razvoja veštačke inteligencije

Prema rečima Spruka, Izrael ima izuzetno razvijen tehnološki sektor i država je sa najviše startapova po glavi stanovniku na svetu. "Ne samo to, imaju i najveći broj patenata na polju veštačke inteligencije, medicine i drugih naučnih grana po glavi stanovnika", navodi poznavalac. "Tehnološka industrija doprinosi BDP-u sa približno 18 odsto i obezbeđuje oko 15 odsto radnih mesta, a država je drugi najveći globalni centar tehnološkog razvoja, odmah posle Silicijumske doline, navodi Reuters."

Izveštaj Startup Nation Central otkriva da Izrael ima 2.170 startap preduzeća koja se bave razvojem veštačke inteligencije (AI), što predstavlja rast od 173 odsto u poslednjih deset godina. U ta preduzeća se sliva čak 47 odsto svih investicija u okviru startap sektora. Izraelske investicije u AI industriju poslednjih godina nadmašuju investicije u SAD i Evropi za tri do četiri puta, dok država aktivno podstiče startap ekosistem kroz akceleratore i poreske olakšice. Podaci analitičke kuće Deloitte pokazuju da Izrael za istraživanja i razvoj namenjuje od četiri do 4,5 odsto BDP-a, što je približno duplo više od proseka OECD-a.

Milosavljević: Izraelska odbrambena industrija jedna od najvećih i najsavremenijih

Američka pomoć se ogleda i u sferi AI-ja, gde značajne investicije dolaze od američkih tehnoloških giganta kao što su Nvidia, Microsoft, Google, Amazon, Meta i Apple. Oni finansijski i izgradnjom razvojnih centara podstiču munjeviti tehnološki razvoj izraelske ekonomije. Preduzetništvo, konkurentnost i tehnološki napredak (uključujući AI) izraelske ekonomije dodatno je podstaknut obimnim odbrambenim sektorom i oružanim snagama, koje su kako korisnici krajnjih proizvoda tehnološkog sektora, tako i izvor finansiranja, kadrova i razvojnih kapaciteta.

Brojni osnivači startapova, kao što su CyberArk i Wix, koji je Google prošle godine kupio za 32 milijarde dolara, bivši su oficiri IDF-a. Izrael na listi država sa najviše jednoroga (startapovi sa milijardu dolara tržišne vrednosti) zauzima visoko 6. mesto, jer ih ima 44, od toga veliki deo u odbrambenom sektoru. Kako smo izvestili, Izrael je prošle godine izvezao za više od 14,7 milijardi dolara oružja, većinom u EU (i Sloveniju), čime je prema navodima izraelskog ministarstva odbrane dostigao rekordni nivo, jer oružje čini 48 odsto ukupnog izvoza.

Prvi čovek odbrambenog preduzeća Valhalla Turrets Miloš Milosavljević je za izraelsku odbrambenu industriju rekao da je i sa najsavremenijom opremom globalno i da joj naša zemlja ili EU nisu potrebne. Radi se o vrlo zatvorenom i samodovoljnom sistemu, gde veliku ulogu igraju i američka pomoć i partnerstvo, dodaje.

Iran: Pogubna cena nuklearnog programa i terorizma

S druge strane je snažno oslabljena iranska ekonomija, koja umesto da ulaže u jačanje konkurentnosti, inovativnosti, visoke tehnologije i zelenu tranziciju, kao što to čine druge zalivske države, sredstva usmerava u razvoj svog nuklearnog programa. "Iran je do sada u program obogaćivanja uranijuma, koji je tehnološki vrlo složen proces, uložio pet hiljada milijardi dolara", kaže stručnjak za odbrambenu ekonomiju i predavač na Fakultetu za društvene nauke Erik Kopač.

Više od godinu i po sukoba sa Izraelom preko proksi grupa Hamasa i Hezbolaha, koji čine iransku osu otpora, dodatno je iscrpelo iransku ekonomiju. Radi se o terorističkim organizacijama kojima islamistički režim u nameri "čuvanja zastrašujućeg instrumenta" protiv Izraela "namenjuje dosta finansijskih sredstava", kaže Šterbenc.

"Iran je sve od 1979. godine podvrgnut zapadnim sankcijama", razloge za loše ekonomske prilike u zemlji objašnjava stručnjak i dodaje da protestanti protiv režima često naglašavaju da bi režim umesto finansiranja "osovine otpora" novac trebalo da ulaže u domaću privredu za poboljšanje životnog standarda građana. Kaže da Iran zato ne želi da produbljuje sukob sa Izraelom, već "regionalnu stabilnost za poboljšanje ekonomskog položaja", i preko dogovora sa SAD u vezi ograničavanja obogaćivanja uranijuma u zamenu za ukidanje sankcija, koje je američki predsednik Donald Trump u skladu sa doktrinom "maksimalnog pritiska" za postizanje dogovora još zaoštrio.

Uporna inflacija i Trumpov pritisak

Jedan od najtvrdokornijih makroekonomskih izazova koji su u poslednje dve decenije obeležili iransku ekonomiju je strukturno ukorenjena visoka inflacija. Ona iznosi 30 odsto, dok je prošle godine bila za 10 odsto viša. Islamska republika je 2023. godine postigla realni rast u visini od 5 odsto, pod novim pritiskom sankcija se brzo hladi. Međunarodni monetarni fond za 2025. godinu predviđa rast u visini od samo 0,3 dosto, prošlogodišnji podatak još uvek nije objavljen, a procene se kreću oko tri odsto.

Nedostatak reformi, održive fiskalne politike i korupcija povećavaju deo siromašnog stanovništva, prema nekim navodima on se kreće približno oko 40 odsto. "Iranska ekonomija je premalo diverzifikovana, prezasićena i vrlo jednostavna, što je čini manje otpornom na izraelske napade", upozorava Spruk. Predsednik Masoud Pezeškian je prošle godine pred izbore rekao da "živimo u društvu u kome mnogi prose na ulicama", pri tome dodavši da još nijedna vlada u istoriji nije uspevala u kavezu, pri čemu je mislio na sankcije.

Kako smo izvestili, snižavanje kursa rijala ove godine je ponovo oživelo napuštene namere za zamenu valute. Valutna reforma kojom bi uveli toman bila bi tek psihološka, jer bi rijalu obrisali samo poslednje četiri nule, pri čemu bi njegova vrednost, odnosno kupovna moć ostala ista. Trampov maksimalni pritisak je zamrznuo 90 odsto iranskih deviznih rezervi u inostranstvu u vrednosti od 120 milijardi dolara.

Ekonomija koja zavisi od nafte u rukama vojnih elita

Glavni izvor prihoda predstavlja trgovina naftom i gasom, pa mnogi sumnjaju da će Iran pribegnuti krajnjoj ekonomskoj meri zatvaranja Ormuskog moreuza. Vojni analitičar Klemen Grošelj kaže da bi takvim potezom rat dobio globalni predznak, kao što se desilo osamdesetih kada je Iran pokrenuo takozvani rat tankera. Analitičar kompanije Acex Tilen Šarlah o relativno dobroj izolovanosti naftnog tržišta od izraelsko-iranskog rata smatra: "Ako nema ozbiljnih poremećaja u Ormuzu, makroekonomija će ponovo preuzeti glavnu ulogu". Dodaje da je svetska ponuda više nego odgovarajuća, zalihe rastu, a industrijska potražnja je slaba.

Prema njegovom mišljenju, trenutni rast cena nafte, koji Iranu posredno koristi, prolazan je. Iran je 2023. godine proizvodio približno 3,6 miliona barela nafte dnevno, što je Teheranu, prema proceni MDS-a, donelo približno 36 milijardi dolara prihoda od izvoza. Međutim, fondom se predviđa da će se 2025. godine proizvodnja smanjiti za 300 hiljada barela dnevno, što će uticati na državne prihode u devizama. Zbog ograničenja prodaje nafte u zemlji cveta siva ekonomija, jer 90 odsto nafte mimo zvaničnih kanala kupuju Kinezi po sniženoj ceni.

Slično kao u Izraelu i u Iranu, veliku ulogu u ekonomiji igra vojska, odnosno njeno političko krilo – iranska revolucionarna garda IRGC. Ona nadzire približno 20 do 40 odsto ekonomije, posebno velike građevinske konglomerate i banke. "Iranska ekonomija je potpuno vertikalno integrisana i nadziru je državne elite", objašnjava Spruk. IRGC je već decenijama vlasnik građevinskog konglomerata Khatam al-Anbiya, vrednog 50 milijardi dolara, koji sa preko 1.200 građevinskih ugovora stvara značajne prihode za iranske oružane snage, navodi organizacija Rand.

Šterbenc kao karakterističan slučaj navodi i irački građevinski konglomerat Muhandis. Uz saglasnost vlade Mohameda Al Sudanija, osnovale su ga proiranske šiitske stranke kako bi milijarde dolara iz iračkog budžeta preusmeravale svojim paravojnim formacijama.

Kripto-rat

Povezanost iranske privrede i politike predstavlja još jednu slabost koju Izraelci uspešno koriste. Prošle srede su izraelski mediji izvestili da su hakeri iranskoj banci Sepah, čiji je vlasnik IRGC, ukrali 48 miliona dolara kriptovaluta. Kriptovalute su još jedan izvor i način finansiranja iranske "osovine otpora", zato se rat razbuktava i u kripto-svetu, odnosno u oblasti sajber-ratovanja. Izraelske hakerske grupe su samo nekoliko dana kasnije napale najveću iransku kripto-menjačnicu Nobitex i Iranu nanele gubitke u visini od više od 81,7 miliona dolara.

Spruk je po pitanju ishoda ekonomskog rata jasan: "Ovaj konflikt nanosi iranskoj ekonomiji tri do četiri puta veću štetu nego izraelskoj - bilo da se radi o padu rasta BDP-a, šteti nanetoj industrijskoj proizvodnji ili uticaju na strane investicije".