Meksiko pod Trumpom 2.0 - koliko je meksička ekonomija otporna i privlači li investitore

Meksiko je drugu polovinu 2024. godine započeo ohrabrujuće, jer je u avgustu popularnog predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora, poznatog kao AMLO, na čelu države zamenila njegova izabrana naslednica i prva žena predsednica Claudia Sheinbaum. Od ukupno sedam poseta inostranstvu, AMLO je čak pet namenio SAD, pri čemu bi svoju spoljnu politiku često sažeo izjavom: "Najbolja spoljna politika je unutrašnja politika."

Meksički bruto domaći proizvod je između 1980. i 2022. godine prema podacima Svetske banke u proseku rastao za nešto više od dva odsto godišnje. Talas investicija američkih kompanija, koje su proizvodnju preselile u inostranstvo u 2022. i 2023. podstakao je ekonomski rast za više od tri odsto, zbog čega su brojni investitori verovali da Meksiko ulazi u trajni period još intenzivnijeg rasta, koji bi mu omogućio da u narednim godinama nadmaši latinoameričke konkurente.

Zatim se u Belu kuću vratio Donald Trump, koji već tokom prvog mandata nije često govorio pozitivno o Meksiku. Na njega je oduvek gledao više sa aspekta ilegalnih migracija, a ne ekonomije, pri čemu se u drugom mandatu fokusirao na oba.

Meksički cilj brzog rasta privlačenjem stranih investicija i povećanjem izvoza u SAD je sa njegovim povratkom počeo da slabi, a sada ceo plan za privlačenje kompanija koje žele da presele svoju proizvodnju u Meksiko mogao bi da propadne, ako američki predsednik ispuni obećanja o uvođenju visokih carina na meksičke proizvode.

Ali Sheinbaum, koja je u oktobru preuzela predsedničku funkciju, suočavala se sa izazovima domaće ekonomije i pre dolaska nepredvidivog Trumpa. Procene ekonomskog rasta za 2025. godinu pale su na manje od jednog odsto, jer su investitori očekivali budžetske rezove zbog rastućeg fiskalnog deficita nasleđenog od prethodne vlade. AMLO naime bio je veliki zagovornik socijalne države i intenzivno je ulagao u borbu protiv siromaštva, što je rezultovalo najvećim smanjenjem siromaštva i nejednakosti u Meksiku u poslednjim decenijama. Uprkos uspehu, njegove strategije dovele su do velikog budžetskog deficita.

Bloomberg  Meksička predsednica Claudia Sheinbaum

 

Kako carine utiču na ekonomiju Meksika

Meksiko je, pored Kanade i večnog konkurenta Kine, bio prva država na koju se nova administracija fokusirala kada je reč o carinama. Od tada Trump više vremena posvećuje prvenstveno Evropskoj uniji, pri čemu za Meksiko važe carine na robu koja nije obuhvaćena sporazumom USMCA, u visini od 25, carine na automobile i automobilske delove u visini od 25 odsto, kao i univerzalna carina na uvoz u SAD u visini od 10 odsto. Meksiko je bio obuhvaćen i carinom u visini od 50 odsto koju je Trump uveo na sve uvozne isporuke proizvoda od čelika i aluminijuma.

Trump koristi carine kao oruđe za pritisak na Meksiko sa namerom intenzivnijeg ograničavanja kretanje ilegalnih migranata i nezakonitih droga, posebno fentanila, prema severu u SAD. Američki predsednik koristi carine i sa ciljem smanjenja trgovinskog deficita SAD sa Meksikom, koji je 2024. dostigao skoro 172 milijarde dolara, što je za 13 odsto više nego godinu ranije. Meksiko je najveći trgovinski partner SAD, ispred Kanade i Kine.

Bloomberg Economics međutim procenjuje da bi se meksički izvoz u SAD zbog carina od 25 odsto, koje je nekoliko meseci ranije Trump najavio a zatim brzo ukinuo, u srednjem roku mogao smanjiti čak za 70 odsto. Smanjenje prihoda od izvoza moglo bi ekonomiju Meksika gurnuti u recesiju, što bi izazvalo ozbiljne probleme za relativno mladu meksičku administraciju koja se bori sa budžetskim deficitom, usporavanjem ekonomije i inflacijom u visini od skoro četiri odsto.

Bloomberg

 

Meksička berza iznenađujuće otporna

Uprkos svim carinskima neizvesnostima, meksički berzanski indeks S&P/BMV IPC ove godine pokazuje iznenađujuću otpornost. Tokom ove godine narastao je za 16,2 odsto. "Uprkos geopolitičkim neizvesnostima, prvenstveno zbog američkih trgovinskih napetosti i izborne retorike, indeks je u prvom kvartalu zabeležio solidan rast, iako sa značajnim oscilacijama – prvi kvartal završio je sa rast u visini od 3,6 odsto (u evrima). Ovo se delom može pripisati očekivanjima o daljem premeštanju proizvodnje iz Azije u Meksiko, jer multinacionalnim kompanijama pogoduje njegova geografska blizina SAD i relativno niži troškovi rada. To stavlja meksičku privredu u jedinstven strateški položaj", rekao je menadžer upravljanja fondovima u Sava Infondu Tomaž Arih.

 

"Industrijski sektor zato ima vetar u leđa , konkretno kompanije kao što su Grupo Carso (infrastruktura, građevinarstvo) i Cemex (građevinski materijali), koje mogu imati koristi od veće investicione aktivnosti. S druge strane, jednako je zanimljiv i potrošački sektor, jer je domaća tražnja (recimo za razliku od Kine) iznenađujuće jaka", kaže Arih i pominje kompanije WalMex i Grupo Bimbo.

Ovogodišnja već mnogo puta čuvena priča o opreznosti važi i u Meksiku. "Meksička centralna banka je počela blago da snižava kamatne stope (poteškoće za finansijski sektor - banke), ali inflacija još uvek ne popušta. Ove godine su takođe i izbori, što donosi dodatnu neizvesnost - niko pouzdano ne zna da li će se dosadašnja ekonomska politika nastaviti ili ne. Trenutna vlada poznata je po tome što često interveniše kada je reč o privredi i jača državni uticaj, što stranim investitorima obično ne pogoduje", izjavila je Arih iz Infond Skladi.

"Ako nova vlada bude znala da održi ravnotežu, dakle da omogući privredi da se razvija i održi stabilnu politiku", onda Meksiko zaista ima potencijal da postane jedno od najprivlačnijih tržišta u regionu. Ako pak prevlada intervenisanje države, kratkoročno rasipanje novca i populizam, sve se može brzo pokvariti. Sve će dakle zavisiti od toga ko će sledeći doći na vlast i koliko mudro će upravljati", zaključuje Arih.